CIVILNE MAŠINE

TRANSFORMATOR ALTERNATIVNOGKRETANJA U KONTINUALNO KRETANJE

Na nacrtu je prikazana ma{ina iz različitih uglova, princip koji je Leonardo primenjivao i na crtežima čovekove anatomske građe. Na Leonardovom crtežu prikazan je svaki element posebno, sa svim potrebnim pojedinosima, a zatim je sprava pri-kazana u celini, pri čemu su svi elementi spojeni.Na drugom crtežu iz Madridskog kodeksa, Leon-

ardo je princip pretvaranja altenativnog kre-tanja u kontinuelno kretanje primenio na tekstil-noj ma{ini, koja je istovremeno istezala, uplitala i namotavala tri niti. To vreteno sa krilima Leonardo je zamislio i nacrtao između 1497. i 1500. godine.

Transformazione del moto continuo in alterativo, Transformation of alternated motion in continuous motion, c.1478-80Codex Atlanticus, f. 8 v-b, Milano, Biblioteca Ambrosiana

Transformazione del moto continuo in alterativo, Transformation of alternated motion in continuous motion, c.1478-80Codex Atlanticus, f. 8 v-b, Milano, Biblioteca Ambrosiana

ROBOT

Još u mladosti Leonardo se zainteresovao za au-tomate iz starog veka koje su opisali Homer u XVII pevanju Ilijade, a Pindar u svojim odama. Još dok je bio u Verokijevoj radionici, smišljao je veoma složene automate, a za porodicu Mediči i za proslavu novog francuskog kralja Fransoa I, napravio je mehaničkog lava. Tokom svog prvog boravka u Milanu, kad je bio posvećen studiranju čovekove anatomske građe, počeo je da ispituje mogućnost stvaranja robota koji bi verno po-navljao ljudske pokrete, i to tako što bi uzice i točkići, vezani za rame, lakat i članke, zamenili nerve i mišiće. Savijanje i ispravljanje robotovih udova zavisili bi od zatezanja i opuštanja uzica. Robot koji je Leonardo napravio izgledao je kao vitez u oklopu i mogao je da pokreće glavu, ruke i noge. Cilj Leonardovog robota, tog pi-onirskog poduhvata u oblasti biomehanike, bio je da, kao glavna atrakcija, izazove iznenađenje i divljenje na dvorskoj svečanosti. Pored ostalog, robot je dizao ruku da bi pozdravio suverena.Reč robot je ušla u svetsku terminologiju posle pojave drame Karela Čapeka R.U.R. (1920), skraćenice za Rossum`s Universal Robots, firme koja je izrađivala veštačka metalna bića, koja su se okrenula protiv svojih stvoritelja. U svojoj negativnoj utopiji u dramskom ob-liku, autor je od češke reči robota, dirindženje, skovao reč robot, koja je ušla u sve svetske jezike, kao i u njegov maternji češki jezik.

Automato Robot, Automato or Robot, c. 1495Codex Atlanticus, f. 216 v-b, Milano, Biblioteca Ambrosiana

SAMOVOZ

Veicolo automobile, Crossbowcar, c. 1478-80Codex Atlanticus, f. 296 v-a, Milano, Biblioteca Ambrosiana

Ovo je najpoznatiji pronalazak među Leon-ardovim izumima, jer se smatra pretečom modernog automobila. Njegov samovoz bio je u Firenci sastavi deo uličnih svečanosti. Do tada su vozila koja su prenosila ljude i životinje zahtevala veliku snagu. Sistemom točkova i opruga Leonardo je uspeo da napra-vi vozilo kojim je bilo mnogo lakše rukovati. Taj sistem je već bio usavršio kod časovnika, tako da je vozilo bilo mogućno voziti ne samo pravo nego i skretati ga levo i desno.Pronalazačem automobila smatra se Fran-cuz Nikolas-Žozef Kinjo, koji je 1769. go-dine napravio vozilo na parni pogon. Bila je to više neka vrsta autobusa ili traktora nego osobnog vozila. Automobil sa dvotaktnim motorom sa unutrašnjih sagorevanjem prvi je napravio Nemac Karl Benc 1880. godine

Veicolo automobile, Crossbowcar, c. 1478-80Codex Atlanticus, f. 296 v-a, Milano, Biblioteca Ambrosiana

VERTIKALNA I HORIZONTALNA BUŠILICA

Ova Leonardova sprava ubraja se među one kojima je usavršio tada već postojeće mašine. Upotrebljavana je za bušenje izvora vode u glinenom tlu i mekom zemljištu, i to ispumpavanjem vode sa različitih dubina. Tim bušenjem upravljalo je nekoliko radni-ka. Leonardo je vodio računa da sistemom vertikalnih štitnika ne stradaju radnici, što se ranije dešavalo sa starim mašinama.Leonar-do je rad bušilica zasnovao na podražavanju rada ljudskih i životinjskih mišića.

Trivella orizzontale e verticale, Vertical and Horizontal Drill, c. 1485Codex B, f. 47 v, Paris, Institut de France

Fossili, Fossils, c- 1508-9Codex I,ff 24 v, 25 r, Codex F, f 80 r. Paris, Institut de France.

FOSILI

Leonardo se može smatrati ocem moderne paleontologije, jer je protumačio pravu prirodu fosila kao okamenjenih ostataka biljnog i životinjskog sveta. U srednjem veku fosili su bili samo krunski dokaz o starozavetnom potopu. Risatoro d`Areco je bio pristalica te stare ideje, koja se, uprkos Leonardo-voj teoriji, održala sve do XVII veka. Reč fosil je latinskog porekla od fossi-lis, izvađen iz zemlje, što se povezuje sa latinskim glagolom fodere, dubiti.

Bicicletta, Bycicle Codex Atlantico f. 133

Kako skica bicikla oskudeva pojedinostima karakterističnim za Leonarda, a na njoj je pot-pisan njegov učenik Salaji, postoji uverenje da ovo nije originalan Da Vinčijev crtež, već da je Sa-laji kopirao Leonardov crtež koji je kod njega video.Preteča bicikla je selerifer iz 1690. godine Francuza De Sivraka, koji je imao dva točka jedan iza drugog, ali nije moglo da se njima upravlja. Zatim je Karl fon Dres 1817. konstruisao dresinu, u koju je “ugradio” i

BICIKL

svoje prezime. Pravi preteča bicikla na pedale, bržeg od ljudskog hoda, nazvan velosped 1839. godine kon-struisao je Kirkpatrik Makmilan. Prednji točak velo-sipeda bio je prevelik, i zato opasan za vožnju. Korak napred učinjen je 1885. godine, kada je Džon Kemp Sterli izmislio bicikl sa lancem. Napumpana guma na točku potiče iz 1888. godine, čime je zaokružena konstrukcija bicikla kakav je manje-više i danas

Bicicletta, Bycicle Codex Atlantico f. 133

POKRETNI MOST

Ponte mobile, Mobile bridge, c. 1487-89Codex Atlanticus, f.312 r-a, Milano, Biblioteca Ambrosiana

Leonardo je izmislio pokretni most za ratne ciljeve. Taj most je primer eksperimenta na planu statike i primen-jene mehanike. Ima jedan raspon koji je pričvrsćen pi-lonom, oko koga se celokupna konstrukcija obrće. Most se pokreće užadima pomoću točkova i koturova koji omogućuju klizanje, dok kao kontrabalans u obliku cis-

terne, služi za manevrisanje i prolazak brodova. Uz ovaj crtež Leonardo je zapisao sledeći tekst: “Napravio sam vrlo jake mostove, izuzetno lake za prenošenje. Time se omogućava ofanzivno i defanzivno delovanje u ratu. Izmislio sam i druge mostove otporne na vatru i raz-aranje, a osim toga lako se postavljaju i dižu.”

Ponte mobile, Mobile bridge, c. 1487-89Codex Atlanticus, f.312 r-a, Milano, Biblioteca Ambrosiana

PADOBRAN

Paracadute, Parashute, c. 1485Codex Atlanticus, f. 381 v-a, Milano, Biblioteca Ambrosiana

Leonardo je izmislio i padobran. U stvari, bio je na tragu sijenskog inženjera, koji je u XV veku izmislio neku vrstu padobrana (šator od tkanine koju ne probija vetar). Bilo mu je jasno da padobran mora biti velikih dimenzija da bi se potiskom vazduha postigao dovoljno jak ot-por. U tom slučaju padobranac bi uspešno leteo i imao meko spuštanje. Da Vinči je uz crtež napisao “On će moći da se baci sa velike visine bez opasnosti po sebe”. Međutim, prvi padobran je konstruisan izvan evropske civilizacije još u VIII veku. Dva nećaka indijskog filozofa Haribharde, kako to svedoči knjiga Prabhavakačavita, popeli su se na visoki toranj, skočili sa njega i bezbedno se spustili na zemlju pomoću specijalnih “kišobrana”. Godine 1783. Sebastija Lenorman se sa po jednim kišobanom u svakoj ruci spustio sa prvog sptata jedne zgrade. Prvi čovek koji je u Evropi skočio pravim pado-banom bio je Fancuz Žan Garneren. On je 22. oktobra 1797. godine iskočio iz balona koji je leteo na hiljadu metara visine i padobranom se spustio u park Monso u Parizu. Njegova žena Žan-Ženevjev bila je prva žena pa-dobranac. Prvi skok iz aviona izveo je 1912. godine ka-petan Albert Beri u Sen Luju, država Misuri. U sovjetskoj Crvenoj armiji prvi put je formiran rod padobanaca koji su svoju veštinu demonstrirali 1936. godine. Nacistička Nemačka je prva napala jednu zemlju padobranskim odredom. Bio je to napad na Holandiju 1940. godine.

KATAPULT

Catapulta, Catapult, c. 1485-90)Codex Atlanticus, ff. 50 v-a, v-b, Milano, Biblioteca Ambrosiana

U doba kada je Leonardo nameravao da se pozabavi katapultima, ta ratna sprava, izmišljena još u starom veku, bila je gotovo van upotrebe. Zamenjena je savre-menim vatrenim oružjem. Uprkos tome, Leonardo je na-crtao varijante katapulta, npr. manji prenosivi katapult.

Tim crtežima se gotovo zabavljao elastičnošću drvenih elemenata i sličnim pojedinostima, do tada neprimen-jivanm na katapult. Naročito ga je zabavljala ideja da izmisli katapult kojim bi se izbacivala zapaljena smesa.

Catapulta, Catapult, c. 1485-90) Codex Atlanticus, ff. 50 v-a, v-b, Milano, Biblioteca Ambrosiana

POKRIVENO VOZILO ZA NAPAD NA ZIDINE

Carro coperto per l`assalto alle mura, Covered cart for attacking walls, c. 1480Codex Atlanticus, f. 391 v-a, Milano, Biblioteca Ambrosiana

Ova ratna sprava odiše Leonardovom kreativnošću u oblasti ratnih mašina. Inspirisan sličnim spravama iz prošlosti, on je to ofanzivno vozilo snadbeo točkovima koji su pokretani stočnom vučom, čime je bilo mogućno da se vojnici približe zidinama neprijatelja i izvrše na-

pad na tvrđavu. Velika opsadna sprava postavila bi na neprijateljski zid veliki natkriveni most, tako da bi naoružana pešadija uspela da spreči protivudar i neugrožena napadne neprijatelja na njegovoj poziciji.

Carro coperto per l`assalto alle mura, Covered cart for attacking walls, c. 1480Codex Atlanticus, f. 391 v-a, Milano, Biblioteca Ambrosiana

Dispositivo per respingere le scale d’assalto, Defense of walls, c. 1482-85Codex Atlanticus, f. 49 v-b [139 r], Milano, Biblioteca Ambrosiana

Svoju invenciju Leonardo je usmerio ka osmišljavanju defanzivnih mašina, veoma jednostavnih, ali efikasnih. Time je ispoljio svoju sposobnost za spajanje sinteze umetnosti, nauke i tehnike. U srednjem veku je bilo poznato korišćenje lestvica kojima su se neprijatelji uspinjali na zidove opsednutih tvrđava i prodirali u njih.

Leonardo je išao korak dalje i smislio neku vrstu viljuški, čiji su kraci otiskivali od zidina tvrđave vrhove merdevi-na kojima su se penjali neprijatelji. Ranije su branioci u opsednutoj tvrđavi masovno ginuli dok bi preko zida prelazili do lestvica koje su imali nameru da obore.

SPRAVA ZA OBARANJE NEPRIJATELJSKIH LESTVICA

BROD SA LOPATICAMA

Prve godine svoje inženjerske parkse Leonardo je pos-vetio istraživanju mogućnosti brže navigacije po voda-ma sporijih tokova, kao što su kanali, ravničarske reke i jezera. Znao je, ako pronađe rešenje, ono će biti veoma korisno u merkantilne i vojne svrhe. Najpre je usavršio korito broda tako što ga je oblikovao prema principu građe riba i još dodao pozamašne rotacione lopate koje,

manjim utroškom energije, povećavaju brzinu. Tim lopaticama, uz sistem zupčanika, zamenio bi tradiciona-lnu upotrebu vesla i jedra. Mornar bi, snagom pedala, pokretao lopatice. Time je Leonardo veoma tačno pred-video izgled budućeg američkog brodovlja za prevoz ljudstva i lakog tereta na reci Misisipi u XIX veku.

Barca apale, Boat with shovels, c.1484-86Codex B, f. 83 r. Paris, Institut de France

Barca apale, Boat with shovels, c.1484-86 Codex B, f. 83 r. Paris, Institut de France