Bova Ben

MARSPrevod: elmi Zvezdana

Bova Ben MARS, 1992.

POLARIS1995.

ZAHVALNICE

Ovaj roman ne bi bio napisan bez ogromne pomoi Marka Kartranda, Stivena L. Dileta, TonijaHilermena, Vilijema R. Poga, Keneta Dona Rouza i Pola Soderberga. Fred Dojl i R. M. Bejtson izGeolokog instituta Sjedinjenih Drava ljubazno su mi stavili na raspolaganje predivno podrobnekarte Marsa. Najdublje se zahvaljujem kako njima tako i mnogim drugima koji su me, tokom godina,obavetavali o korisnim injenice i zamislima. Oni su mi pomogli da ova knjiga bude to preciznija u pogledu opisa Marsa, aparature koju ekoristiti prvi istraivai na Marsu i mitologije Navaho Indijanaca. Dopustio sam sebi poetskeslobode sa osnovnim injenicama, tu i tamo, koliko to svaki autor mora. Istinitost ovog romananjihova je zasluga; sve nedoslednosti u potpunosti su moje delo. Na kraju, od srca se zahvaljujem Edgaru Rajsu Barouzu, Stenliju D. Vajnbaumu i naroito RejuBredberiju. Razliite verzije Marsa o kojima su oni pisali postoje samo u mati - ali i to je vie negodovoljno.

Ben Bova Vest Hartford i ostrvo Marko

CRVENI I PLAVI SVET

Posluajte mudrost Drevnih: Crveni i plavi svet su braa. Roeni su zajedno u uzburkanom vrtlogu praine i gasa koji seodvojio od srca ogromnog oblaka to je kasnije postao Otac Sunce. Neizmerno dugo, oba sveta bila su opsednuta ogromnim silama. udovita su urlikala sa neba,besomuno zasipajui svetove nizom uasnih eksplozija. Pod takvim stranim bombardovanjem nijemoglo postojati vrsto tle: i same stene predstavljale su tenu, kljualu magmu dok je plamena kia saneba trajala i trajala, zaklanjajui zraenje novoroenog Oca Sunca oblacima uarene pare koji suprekrivali oba sveta sa kraja na kraj. Polako, boanskim strpljenjem samih zvezda, povrine su se lagano hladile. Pojavilo se vrsto tle,gole stene, tvrde, grube i beivotne. Gore od pustinje u kojoj Narod ivi; mnogo gore. Nije bilonijednog drveta, nijedne vlati trave, ak ni jedne jedine kapi vode. Duboko ispod povrine, oba sveta jo su bila usijano tena od energije koja ih je stvorila. Vodazarobljena pod zemljom prokljuala je i izila iz dubina ba kao kapljice koje se pojave na tikviusred najvee letnje vruine. Voda je isparavala u tanki sloj atmosfere koja je opkoljavala obanovoroena sveta. Kia je poela da hladi golo stenje, pretvarajui se u potoie, potoke, divljebujice koje su pomerale stenje to bi im se nalo na putu i dubile ogromne pukotine u tlu. Na veem od dva sveta nastali su moni okeani, ispunjavajui vodom duboka kamena udubljenja.Na manjem svetu pojavila su se prostrana, plitka jezera, ali postepeno su isparila u retku, hladnuatmosferu ili su potonula ispod povrine tla. Zbog blistavih, prostranih okeana vei svet zadobio je plavu boju. Manji svet postepeno je postaopranjava, vetrovita pustinja, jer su njegove vode utonule u tle. Ispao je crven kao ra. Na plavom svetu pojavio se ivot, prvo u morima, a potom i na suvom. Dinovske zveri harale suumama i movarama, ali su ubrzo zauvek nestale. Konano se na plavom svetu pojavio Narod - PrviMukarac i Prva ena, stojei visoki i ponosni pod sjajnim suncem. Njihova deca su se mnoila.Neki od njih poeli su da se pitaju o svetu na kome su iveli i o zvezdama koje su arale no. Uperili su pametan pogled ka crvenom sjaju na nebu koji je oznaavao bratski svet i pitali se taje to. Paljivo su ga posmatrali, kao i druge zvezde, i pokuavali su da razumeju ustrojstvo nebesa. Za Narod, zvezde su govorile o beskonanim ciklusima godinjih doba, o vremenu za sadnju, ovremenu kia. Crveni svet im nije bio posebno zanimljiv. Zvali su ga naprosto 'Velika Zvezda'. Ali Anglosi, obuzeti osvajanjem i ubijanjem, kad god bi uperili svoje blede oi ka crvenom sjajuna nebu to je oznaavao bratski svet, zadrhtali bi od pomisli na krv i smrt. Nazvali su crveni svetprema svom bogu rata. Mars.

SOL 1: JUTRO

"Dodir." Re je prvo izgovorena na ruskom, a odmah potom i na engleskom. Dejmi Votermen uopte nije osetio trenutak u kome su zaista dodirnuli povrinu Marsa. Vozilo zasputanje kretalo se toliko polako da je, kada se konano spustilo na tle, Dejmi to osetio samo zatoto je uminulo podrhtavanje raketnog pogona. Bez obzira na sve ostalo, Voznesenski je bio sjajanpilot. Oseaj kretanja potpuno je prestao. Nije bilo nikakvog zvuka. Kroz debelu izolaciju svogskafandra Dejmi nije uo nita osim sopstvenog uzbuenog disanja. Potom je u slualicama zauo glas oane Brumado, priguen i zadivljen: "Tu smo." Pre jedanaest meseci bili su na Zemlji. Pre pola sata bili su na orbiti oko planete Mars. Potom jedola strana vonja nanie, puna podrhtavanja i poskakivanja, dok su se zarivali kroz retkuatmosferu, vetaki meteor koji je plamteo preko marsovskog neba. Putovanje od preko sto milionakilometara, pohod koji je ve trajao etiri godine njihovih ivota - a sada su konano stigli naodredite. Sedeli su u tupoj tiini na povrini novog sveta, etvoro naunika oklopljenih u kabaste, dreavoobojene skafandre u kojima su izgledali kao da su ih ive progutali nekakvi ogromni roboti. Iznenada, bez ikakvog nareenja iz kabine nad sobom, etvoro naunika poelo je da se oslobaasigurnosnih pojaseva i da nespretno ustaje sa sedita. Dejmi je podigao vizir kacige dok se guraoizmeu Ilone Malater i Tonija Rida ka malom, okruglom prozoru, jedinom u pretrpanoj kabini. Stigao je do prozora i pogledao napolje. Ostalo troje zguralo se oko njega, a debeli skafandrisudarali su im se i strugali, pa su liili na kvartet trapavih kornjaa koje pokuavaju da zagnjurenjuke u istu ivotodavnu baricu. Crvena, pranjava pustinja pruala se dokle god je pogled dopirao, sa stenjem boje rerazbacanim po blago ustalasanom predelu, nalik na igrake koje je ostavilo neuredno dete. Neravnihorizont izgledao je blii nego to bi trebalo. Nebo je bilo neno ruiaste boje. Niske dine nizale suse u urednim kolonama, a crvenkasti pesak nagomilao se uz krupnije stenje. Dejmi je profesionalno razvrstavao sve to vidi: ostaci sudara, moda i vulkanskih erupcija, alinajverovantije su u pitanju udari meteora. Nije se videla osnovna stena. Dine su izgledale stabilno,verovatno su tu od poslednje oluje, a moda i due. "Mars", apnula je oana Brumado, iji je lem gotovo dodirivao njegov dok su virili napolje. "Mars", sloio se Dejmi. "Izgleda tako pusto", rekla je Ilona Malater, nekako razoarano, kao da je oekivala odbor zadoek ili makar koju vlat trave. "Ba kao na slikama", rekao je Entoni Rid. Dejmiju je crvena pustinja pred prozorom izgledala upravo onako kao to je oekivao da eizgledati. Kao dom. Prvi lan ekipe koji e izai iz broda bio je izdrljivi robot graditelj. Naguran kraj malog prozorasa jo troje naunika, Dejmi Votermen je posmatrao kupolasto, sivoplavo metalno vozilo kakoprelazi preko zaralo crvenog peska na est elastinih tokova, naglo se zaustavivi na oko pedesetmetara od lendera. Dejmi je zamiljeno pogledao kvadratnu mainu sa kupolama tenog vazduha odozgo. Ruskidizajn, japanska elektronika, ameriki softver. Ba kao i sve ostalo u ovoj ekspediciji. Na prednjoj strani rovera pojavio se par blistavih metalnih ruku, nalik na irafu koja ustaje, i

poeo da izvlai bezoblinu hrpu plastike iz skladinog prostora na boku. Robot je rairio plastiku napesak, paljivo kao baka koja iri ebe na izletu. Potom kao da se zaustavio, kao da je razgledaosvetlucavi, gumasti materijal. Beivotna plastika polako je poela da se mreka, jer punio ju jevazduh iz velikih rezervoara na gornjem delu robota. Plastina hrpa je rasla i uobliavala se: mehur,balon i na kraju vrsta polukruna kupola koja je potpuno zaklonila robota od pogleda. "Na dom na Marsu", promrmljala je Ilona Malater, pribijena uz Dejmija. "Ako ne curi", odgovorio je Toni Rid. Vie od sata posmatrali su vrednog malog robota kako gradi njihovu naduvanu kupolu, paljivoprivrujui ivice za pranjavo marsovsko tle, provlaei se tamo-amo kroz prorez visine ovekakako bi uneo potporna metalna rebra i kompletnu vazdunu komoru, koje je vadio iz skladinogprostora i odmah ih ugraivao. Svi su jedva ekali da iziu i stupe nogom - u izmama, naravno - na zaralocrveno tle Marsa, aliVoznesenski je zahtevao da se do detalja pridravaju plana misije. "Sistem za koenje mora da seohladi", doviknuo im je iz pilotske kabine, kao da potvruje raniju odluku. "Kupola mora bitizavrena i pod punim pritiskom." Voznesenski je, naravno, bio suvie zauzet da bi stajao kraj prozora i gledao sa ostalima. Kaokomandant terenske ekipe, morao je da bude u pilotskoj kabini, gde je proveravao sve sisteme ulenderu i javljao voi misije u svemirskoj letelici koja je orbitirala nad njima, a preko njega i kontolimisije na Zemlji, udaljenoj vie od sto miliona kilometara. Pit Konors, ameriki astronaut koji je bio kopilot lendera, sedeo je uz Voznesenskog i nadgledaorobota graditelja i senzore koji su uzimali uzorke retkog vazduha napolju. Samo je etvoro naunikabilo slobodno da gleda kako maina podie prvo ljudsko stanite na povrini Marsa. "Trebalo bi da nametamo rance", rekla je oana Brumado. "Ima vremena za to", odgovorio je Roni Rid. Ilona Malater se tiho, zlobno nasmejala. "Ne eli valjda da se on naljuti na nas, Toni?" Pokazalaje navie, ka pilotskoj kabini. Rid je podigao obrvu i uzvratio joj osmehom. "ini mi se da ne bi valjalo da ga uznemirimo veprvog dana, zar ne?" Dejmi je odvojio pogled od zaposlenog robota, koji je sada nametao drugu vrstu vazdunukomoru u zakrivljenom zidu kupole. Bez rei se progurao izmeu ostalo troje i uzeo ranac svogskafandra, koji je visio na suprotnom zidu. Kao i skafandri, ranci su bili oznaeni bojom: Dejmijevaje bila jasno plava. Naslonio se na njega i osetio kako kope uskau na mesta na leima skafandra.Sam skafandar i dalje je delovao kruto, kao nov par farmerki, samo jo gore. Trebalo je uloitiozbiljan napor da bi pokrenuo zglobove ramena. U reniku 'Projekta Mars', njihovo vozilo zvalo se S/UV: sletno/uzletno vozilo. Bilo jepredvieno da bude efikasno, a ne udobno. Bilo je prostrano, ali veina prostora ostala je preputenaskladitima, gde su se nalazili oprema i zalihe za estoro istraivaa. Iznad skladita, u nivouvazdune komore, bili su smeteni skafandri i ranci za rad napolju. Postojala su etiri sklopivasedita, ali itavo odelenje Dejmiju je delovalo uasno tesno dok je uao u njemu sa jo trojenaunika, pogotovo to su ve bili u kabastim skafandrima. Iznad njih, nalazila se pilotska kabina ukojoj su bili kosmonaut, komandant i astronaut, njegov zamenik. Ako bi to morale, est osoba bi danima mogle da ive u lenderu. Plan misije zahtevao je dauspostave bazu u naduvanoj kupoli koju im je gradio robot. Ali mogli bi da opstanu i u lenderu, akobude neophodno. Moda. Dejmi je bio siguran da bi, ako bi morali da provedu jo samo nekoliko sati sabijeni u

tesnom, klaustrofobinom odeljku, neko mogao da poini ubistvo. Bilo je dovoljno gadno tokomdevet meseci leta sa Zemlje u mnogo prostranijim komorama matinog broda. Ovo malo vozilo zasputanje lako bi se pretvorilo u azil za umobolne ako bi morali u njemu da ive danima. Privrstili su rance, koristei sistem automatskih kopi, kao to su bili uvebani, a potom supomogli jedni drugima da provere sve veze sa akumulatorima u skafandru, grejaem i regeneratoromvazduha. Potom su sve ponovo proverili. Ranci su bili predvieni da se automatski poveu saprikljucima na skafandru, ali i najsitnija greka na povrini Marsa moe vas kotati ivota. Potom su poeli da proveravaju same skafandre, od tekih izama do fantastino tankih isavitljivih rukavica. Ono to napolju vai za vazduh zapravo je ree od najvie stratosfere na Zemlji,i predstavlja smeu u kojoj preovlauje ugljen-dioksid. Nezatien ovek umro bi u eksplozivnojagoniji iskidanih plua i krvi koja bi bukvalno prokljuala na tako niskom pritisku. "ta! Jo niste spremni!" Duboki glas Voznesenskog bio je pun nezadovoljstva. Rus je pokuao da zvui blago aljivo, alibilo je jasno da nema nimalo strpljenja sa podreenim naunicima. Bio je potpuno obuen u svojplameno crveni skafander, sa rancem nalik na grbu visoko na ramenima, spreman za izlazak dok sesputao lestvicama iz pilotske kabine. Konors, odmah iza njega, takoe je bio u svom bletavo belomskafandru i rancu. Dejmi se upitao koji je to genije meu inovnicima i psiholozima kog kuedodelio crnom astronautu blistavo beli skafandar. Dejmi je pomagao Toniju Ridu i sada se Englez okrenuo da pogleda komandanta. "Biemo spremni za nekoliko trenutaka, Mihaile Andrejeviu. Molim vas, budite strpljivi sanama. Svi smo pomalo nervozni, znate." Tek tog asa Dejmi je postao svestan ta se zapravo deava. Spremali su se da iziu iz svojemetalne konzerve i stupe nogom na crveno tle Marsa. Spremali su se da ispune san koji je opsedaooveanstvo tokom celokupnog postojanja. A ja sam deo toga, pomislio je Dejmi. Moda grekom, ali ipak sam tu. Na Marsu!

"Hoe da ti iskreno kaem? To je ludost." Dejmi je sa svojim dedom, Alom, planinario du grebena umovitog brda koje je gledalo nasvee okreenu crkvicu, okruenu skromnim kuama puebla. Na planinama je pao prvi sneg i uskoroe se pojaviti prvi Anglo-turisti za sezonu skijanja. Al je nosio staru kabastu jagnjeu bundu i eirirokog, oputenog oboda, sa trakom od srebrnih novia. Dejmiju je bilo toliko toplo na jutarnjemsuncu da je ve otkopao tamnoplavu NASA-inu jaknu. Al Votermen izgledao je kao drevni totemski stub, visok, mrav i koat, sa naboranim licemtoliko tamnim da je liilo na staro drvo. Dejmi je bio nii, vre graen, ireg lica, sa gotovobakarno smeom koom. Njih dvojica imala su samo jednu zajedniku crtu: oi, crne i duboke kaotena smola. "Zato je ludost?" upitao je Dejmi. Al je izbacio mlaz magle u dahu i okrenuo se da zakilji u svog unuka, stojei leima okrenutSuncu. "Rusi vode paradu, zar ne?" "To je meunarodna misija, Ale. Ameri, Rusi, Japanci, mnoge druge zemlje." "Da, ali Rusi su glavni. Smeraju oni na Mars ve dvadeset godina. I vie." "Ali treba im naa pomo." "I japanska." Dejmi je klimnuo glavom. "Ali ne vidim kakve to veze ima."

"Pa, otprilike ovako, sinko. Ovde, u starim dobrim Sjedinjenim Dravama, moe dospeti u prvitim zato to si Indijanac - samo se nemoj ljutiti na mene, sinko. Znam da si pametan geolog i sve to.Ali to to si crvenokoac nije ti smetalo kod NASA-e i svih onih belaca iz vlade, zar ne? Jednakemogunosti i sve to." Dejmi je uhvatio sebe kako se smei dedi. Al je imao prodavnicu suvenira na glavnom trgu uSanta Feu i besramno je muzao turiste. Nije bio nimalo besan na Anglose, nije ih je mrzeo, nije bioak ni ogoren. Naprosto je koristio mudrost i arm da se snae u svetu, isto kao i bilo koji Jenkitrgovac ili agent za nekretnine. "Jeste", priznao je Dejmi, "to to sam roeni Amerikanac nije mi naudilo. Ali ja jesam najboljiprokleti geolog koga imaju." Znao je da to nije sasvim tano. Ali bilo je blizu. Pogotovo za porodicu. "Sigurno jesi", mirno se sloio deda. "Ali oni Rusi nee te povesti ak na Mars na svom brodusamo zbog toga to si crven. Odabrae nekog od svojih i ti e protraiti dve-tri godine obuke ni zata." Dejmi je nesvesno protrljao nos. "Pa, moda. Ta mogunost postoji. Ima mnogo dobrih geologa izdrugih zemalja koji su se prijavili za misiju." "Pa zato onda da ti prepukne srce? Zato da im da godine svog ivota kada su jedan prema stoprotiv tebe?" Dejmi je pogledao kroz tamnozelene borove prema iskrzanim, erodiranim liticama gde su njegovipreci pre hiljadu godina gradili svoja stanita. Kad je ponovo pogledao dedu, shvatio je da je Alovolice izbrazdano i potamnelo ba kao te litice. "Zato to me privlai", rekao je. Glas mu je bio tih, ali vrst kao planine. "Mars me privlai." Al ga je zbunjeno, gotovo zabrinuto pogledao. "Hou da kaem", pokuao je da objasni Dejmi, "ko sam ja, Ale? ta sam ja? Naunik, belac,Navaho - jo ne znam ko sam, zapravo. Imam gotovo trideset godina i nisam niko. Samo jo jedandocent koji kopa po stenju. Ima milion takvih kao to sam ja." "Grdno dalek put, ak na Mars." Dejmi je klimnuo glavom. "Ipak, moram da odem tamo. Moram da utvrdim mogu li da napravimneto od svog ivota. Neto pravo. Neto vano." Preko dedinog ogrubelog lica preleteo je osmeh, od ega su mu se pojavile bore oko oiju i usana. "Pa, svaki ovek mora da pronae stazu svog ivota. Mora iveti u ravnotei sa svetom oko sebe.Moda tvoja staza vodi ak na Mars." "Mislim da je tako, deda." Al je potapao unuka po ramenu. "Onda poi u lepoti, sine." Dejmi mu je uzvratio osmehom. Znao je da e ga deda razumeti. Sada je trebalo da saopti vestiroditeljima u Berkliju.

Voznesenski je lino proverio skafander i ranac svakog naunika. Tek kada je bio potpunozadovoljan, spustio je prozirni vizir svoje kacige i privrstio ga. "Konano je doao trenutak", rekao je gotovo savrenim engleskim, nalik na sintetiki glaskompjutera. Svi ostali su spustili vizire. Konors, koji je stajao kraj tekih metalnih vrata, naslonio je prst urukavici na polugu koj je pokrenula vazdune pumpe. Kroz debele onove izama Dejmi je osetiopoetak njihovog rada i video je promenu svetla iz zelenog u uto na kontrolnoj ploi. Vreme kao da je stalo. Pumpe su beskonano dugo radile dok je estoro istraivaa nepokretno inemo stajalo u dreavim skafandrima. Poto su viziri bili sputeni, Dejmi nije mogao da im vidi

lica, ali znao je ko je ko po boji skafandera: oana je bila narandasta, Ilona zelena, Toni Rid ut kaokanarinac. Zvuk pumpi je jenjavao kako se vazduh proreivao i na kraju Dejmi nije mogao da uje nita, akni sopstveno disanje, poto je u iekivanju zadrao dah. Pumpe su se zaustavile. Na kontrolnoj ploi kraj vrata pojavilo se crveno svetlo. Konors jepovukao polugu i vrata su se odkrinula. Voznesenski ih je irom otvorio. Dejmi je osetio vrtoglavicu. Kao da se prebrzo popeo na vrh mese, ili kao da je trao nekolikokilometara na retkom planinskom vazduhu. Ispraznio je plua i duboko udahnuo vazduh u skafandru.Imao je hladan, metalno suvi ukus. Mars je leao uokviren ovalnim vratima, svetlucajui u ruiastim,crvenim i purpurnim nijansama kao visoravni na kojima je u detinjstvu provodio leta. Shvatio je da je Voznesenski poao niz lestvice. Za njim je iao Konors, potom oana, pa Toni,Ilona, i na kraju on. Kao u snu, Dejmi je polako silazio niz lestvice, korak po korak, klizeirukavicama po blistavim metalnim ipkama izmeu savijenih latica vazdunih konica. Njihovakeramikom presvuena masa upila je vrelinu plamenog ulaska u atmosferu Marsa. Metalna mreasada je izgledala mrtvo hladna. Dejmi je siao sa poslednje preage tankih lestvica. Stajao je na peanoj povrini Marsa. Oseao se kao da je potpuno sam. Pet ljudskih prilika oko njega moda i nisu bili ljudi; izgledalisu kao tuinski totemi. Potom je shvatio da i jesu tuini, kao i on. Ovde na Marsu mi smo napadaiizdaleka, pomislio je. Pitao se postoje li Marsovci meu stenjem, skriveni od njihovog pogleda, gledajui ih onako kakosu crvenokoci pre mnogo stolea posmatrali prve belce kako se iskrcavaju na njihovu zemlju. Upitaose ta e uiniti pred ovim napadom i ta e napadai uiniti ako nau uroenike. U slualicama je zauo Rusa kako razgovara sa komandantom ekspedicije, gore u orbitalnombrodu, a glas mu je bio uzbuen kao nikada ranije. Konors je proveravao TV kameru postavljenu naprednji kraj nepokretnog robota graditelja. Konano se Voznesenski obratio svojim potinjenima koji su se poreali u polukrug oko njega."Sve je spremno. Rei koje sada budemo izgovorili ue svi na Zemlji." Kao to je bilo planirano, stajali su leima okrenuti lenderu dok se robotova kamera usmeravalaka njima. Kasnije e okrenuti kameru kako bi pokazali novopodignutu kupolu i pustu marsovskuravnicu na koju su se iskrcali. Podigavi ruku kao da diriguje simfonijom, Voznesenski je zakoraio napred i objavio: "U imeKonstantina Eduardovia Ciolkovskog, Sergeja Pavlovia Koroljeva, Jurija Aleksejevia Gagarina isvih ostalih pionira i heroja svemira, doli smo na Mars u miru radi napretka svih naroda sveta." Rekao je to prvo na ruskom, a potom na engleskom. Tek potom je doao red na ostale daodrecituju svoje pripremljene govore. Pit Konors, sa blagim teksakim razvlaenjem koje je stekao tokom godina provedenih u Hjustonu,rekao je: "Ovo je najvei dan u istoriji ljudskih istraivanja, dan ponosa za sve ljude SjedinjenihDrava, Ruske Federacije i itavog sveta." oana Brumado je progovorila na brazilskom portugalskom, a potom na engleskom: "Neka svinarodi Zemlje steknu mudrost od onoga to budemo nauili ovde na Marsu." Ilona Maslater, na hebrejskom, pa na engleskom: "Doli smo da Mars da proirimo i uzvisimoljudski duh." Entoni Rid, na svom mirnom, gotovo ravnodunom oksfordskom engleskom: "NjegovomVelianstvu Kralju, narodima Ujedinjenog Kraljevstva i Britanskog Komonvelta, narodima EvropskeZajednice i itavog sveta - ovo je dan vaeg trijumfa. Duboko oseamo da smo mi samo vai

predstavnici na ovom dalekom svetu." Konano je doao red na Dejmija. Iznenada je bio iscrpljen, umoran od poziranja i fraza,izmoden od godina stresova i rtvovanja. Uzbuenje koje je oseao jo pre nekoliko minuta potpunoje iezlo, isparilo. Na sto miliona kilometara od Zemlje oni jo igraju iste igre nacija i saveznitava.Oseao se kao da mu je neko navalio ogroman teret na plea. Svi ostali okrenuli su se ka njemu, pet bezlinih prilika u skafanderima sa zlatastim vizirima.Dejmi je u njima ugledao pet slika sopstvenog bezlinog vizira. Potpuno je zaboravio rei koje muje neko napisao pre stotinu miliona kilometara. Rekao je samo: "Ja'aa'ti."

ZEMLJA

RIO DE ANEIRO: Bilo je vee ak i od Karnevala. Uprkos uarenom poponevnom suncu, masase slivala u centar, od glavnog pozorita sve do mozaikih plonika Avenije Rio Branko, kraj trgaPija X i velianstvene stare crkve Kandelarija, pa du avenije Predsednika Vargasa. Ni auto ni biciklnisu mogli da se probiju. Ulice su bile bukvalno pretrpane kariokama koji su igrali sambu, znojili se,smejali, teturali na vruini, slavei u najveem spontanom izlivu radosti koji je grad ikada video. Zbijali su se na senovitom centralnom trgu gde su bili postavljeni ogromni televizijski ekrani predvisokim soliterima staklenih zidova. Vikali su, vritali i galamili dok su gledali istraivae uskafanderima kako, jedan po jedan, silaze niz lestvice i sputaju se na golu kamenitu pustinju podneobinim, ruiastim nebom. Kada je oana Brumado zavrila svoj kratki govor, galama se jo pojaala, potpuno pokrivigovore onih posle nje. Potom su poeli da skandiraju: "Brumado - Brumado - Bru-ma-do! Bru-ma-do! Bru-ma-do!" U stanu koji mu je za ovu priliku stavljen na raspolaganje, Alberto Brumado se nasmeioprijateljima i saradnicima kao krivac. Svoju ker koja je stupila na tle Marsa posmatrao je sameavunom oinskog ponosa i strepnje, od ega su mu se oi ispunile suzama. "Mora izii, Alberto", rekao mu je gradonaelnik Rija. "Nee prekinuti sve dok ne izie." Veliki TV aparati nalazili su se na sva etiri ugla prostranog, visokog salona. Samo je desetakljudi bilo pozvano da podeli ovaj trenutak trijumfa sa svojim uvenim sunarodnikom, ali vie odetrdeset drugih nekako se provuklo u sobu. Mnogi mukarci bili su u veernjim odelima; ene sunosile najlepe haljine i nakit. Kasnije e Brumado i onih odabranih desetak otii helikopterom naaerodrom i odatle u Braziliju, na prijem kod presednika republike. Napolju je narod Rija grmeo: "Bru-ma-do! Bru-ma-do!" Alberto Brumado bio je nizak, sitan ovek. Zaao u ezdesete, imao je tamno, okruglo lice sauredno tucovanom sedom bradom i kosom koja je uvek izgledala raupano, kao da je upravozavrio neki naporan rad. Bilo je to ljubazno lice, nasmeeno i pomalo zbunjeno zbog upornosti masenapolju. Bio je mnogo vie naviknut na tiinu i mir univerzitetskih predavanja i priguenu efikasnostkancelarija velikih i monih. Ako su vlade najveih industrijskih nacija sveta bile mozak koji upravlja 'Projektom Mars' i akosu multinacionalne kompanije bile miii, onda je Alberto Brumado bio srce misije za istraivanjeMarsa. Ne, jo vie: Brumado je bio njegova dua. Vie od trideset godina putovao je svetom, molei monike da poalju istraivae na Mars.Tokom najveeg dela tih godina nailazio je na hladnu ravnodunost ili otvoreno neprijateljstvo.Govorili su mu da bi ekspedicija na Mars suvie kotala, da nema niega to bi ljudi mogli uiniti naMarsu bolje od robota, da Mars moe da saeka sledeu deceniju ili sledee pokolenje ili sledeestolee. Treba reavati probleme na Zemlji, govorili su. Ljudi gladuju. Bolesti, neznanje i siromatvodre vie od polovine sveta u bezizlaznoj zamci. Alberto Brumado je istrajavao. I sam roen u siromatvu i gladi, u kartonskoj kolibi nablatnjavom, kii izloenom bregu koji je gledao na otmene rezidencije Rio de aneira, AlbertoBrumado borio se itavim putem kroz osnovnu kolu, pa kroz fakultet, i stekao je blistavu karijerukao astronom i predava. Znao je ta znai borba. Mars mu je postao opsesija. "Moj jedini porok", skromno bi govorio. Kada su se prve letelice bez ljudske posade spustile na Mars i ustanovile da nema tragova ivota,Brumado je tvrdio da je njihova automatizovana oprema suvie jednostavna za izvoenje znaajnijih

opita. Kada je serija sondi iz Rusije i, kasnije, Sjedinjenih Drava donela uzorke stenja i tla u kojimanije bilo nieg sloenijeg od jednostavnih organskih jedinjenja, Brumado je ukazivao na to da su timesamo zagrebali milijarditi deo povrine planete. Obilazio je svetske naune kongrese i industrijske konferencije, pokazujui fotografije Marsa nakojima su se videli veliki vulkani, ogromne useene doline i kanjoni koje kao da je izdubila nekaogromna tekua voda. "Na Marsu mora biti vode", neprekidno je ponavljao. "A tamo gde ima vode, mora biti i ivota." Trebalo mu je gotovo dvadeset godina da shvati da se obraao pogrenim ljudima. Nije bilovano ta naunici misle i ta ele. Vani su politiari, mukarci i ene koji kontroliu nacionalnoblago. I ljudi, glasai koji stvaraju to bogatstvo plaajui porez. Poeo je da obilazi dvorane moi - i sobe za sastanke velikih korporacija, gde su se politiariklanjali novcu koji ih je izabrao. Postao je opte poznat i slavan, koristei nadarene studente blistavihvizija da mu pomognu u stvaranju televizijskih emisija koje su ispunjavale ljude itavog svetauenjem i divljenjem pred velianstvenim svemirom koji eka da ga ispitaju mukarci i ene punivere i oduevljenja. I sluao je. Umesto da govori voama i monicima sveta ta bi trebalo da rade, sluao je ta oniele, emu se nadaju, ega se plae. Sluao je i planirao, i postepeno, korak po korak, uobliio jeplan koji e im svima odgovarati. Ustanovio je da svaka parlamentarna grupa, svaka vladina, industrijska ili graanska organizacija,ima svoje ciljeve, ambicije i strepnje. Naunici su eleli da odu na Mars iz radoznalosti. Za njih je istraivanje svemira bilo samo sebisvrha. Vizionari su eleli da odu na Mars naprosto zato to on postoji. eleli su, sa gotovo vernikomgroznicom, da se oveanstvo rairi u svemiru. Vojska je govorila da nema smisla ii na Mars; planeta je toliko daleko da ne moe imati nikakvuvojnu svrhu. Industrijalci su shvatili da bi slanje ljudi na Mars posluilo kao podsticaj razvoja novihtehnologija - i to bez rizika, novcem dobijenim od vlade. Predstavnici siromanih alili su se da bi milijarde potroene na Mars trebalo umesto toga utroitina proizvodnju hrane, na izgradnju stanova i na obrazovanje. Brumado ih je sluao i potom tiho, blago poinjao da im govori reima koje su mogli da razumeju.Vraao im je snove i strepnje, paljivo obraene tako da su sluili njegovom cilju. Usklaivao jenjihove elje sve dok i sami nisu poeli da veruju kako je Mars logian cilj njihovih planova iambicija. Vremenom su najvei monici sveta poeli da predviaju kako e Mars biti prva proba snage,odlunosti i moi na poetku stolea. Javna glasila poela su ozbiljno da upozoravaju kako e zanjihove nacije moda biti skuplje, gledano sa take svetskog trita, da ne odu na Mars nego da odu. Dravnici su poeli da uviaju kako bi im Mars mogao posluiti kao simbol novog doba globalnesaradnje i miroljubivosti, to bi zagrejalo srca i umove sveta. Politiari u Moskvi i Vaingtonu, Tokiju i Parizu, Riju i Pekingu, paljivo su sluali svojesavetnike i potom se odluivali. Njihovi saradnici pali su pod Brumadov uticaj. "Idemo na Mars", rekao je ameriki predsednik pred Kongresom, "ne zbog prestia, ponosa ilimoi. Idemo na Mars u duhu nove pragmatske saradnje meu narodima sveta. Ne idemo na Mars kaoAmerikanci, Rusi ili Japanci. Idemo na Mars kao ljudska bia, kao predstavnici planete Zemlje." Predsednik Ruske Federacije rekao je svom narodu: "Mars nije samo simbol nae neugasive elje

za upoznavanjem i istraivanjem svemira, nego je i simbol saradnje koja je mogua izmeu Istoka iZapada. Mars je simbol neizbenog napretka ljudskog uma." Mars e biti krunsko dostignue novog razdoblja meunarodne saradnje. Posle stolea ratova,terorizma i masovnih ubistava, kosmika ironija pretvorila je krvavocrvenu planetu sa imenom bogarata u simbol novog stolea miroljubive saradnje. Za pripadnike bogatih naroda, Mars je bio izvor divljenja, cilj vei od svega na Zemlji, izazovnove granice koja moe podstai mlade i rasplamsati njihove strasti na zdrav, produktivan nain. Za pripadnike siromanih naroda - pa, Alberto Brumado im je rekao da je i sam roen usiromatvu, i ako pomisao na Mars njega ispunjava oduevljenjem, zato ne bi i oni mogli da podignupogled iznad svakodnevne borbe za opstanak i da sanjaju velike snove? Terebalo je platiti visoku cenu, naravno. Brumadovo uspeno ubeivanje politiara znailo je daje njegov dragoceni cilj, Mars, postao plod braka iz rauna. Stoga, prva ekspedicija na Mars neebiti onakva kakvu bi eleli naunici, ak ni onakva kakvu bi eleli inenjeri i planeri iz raznihnacionalnih agencija za svemir. Prvi ljudi koji e poi na Mars poi e onako kako politiari ele:to bre i to jeftinije. Preutna parola prve ekspedicije glasila je: prvo politika, potom nita, a tek potom nauka. Bie tomisija 'postavi zastavu i ostavi trag', bez obzira na to koliko naunici eleli da istrauju. Delotvornost je bila sasvim na dnu liste, na dalekom treem mestu, kao to obino biva kada sunajvaniji politiki interesi. Politiarima je bilo najlake da podnesu neophodne trokove ako eprojekat biti brzo zavren, pre nego to opozicione stranke uspeju da steknu mo i preuzmu zasluge zanjen konani uspeh. to je brzo ne mora obavezno biti i kuso, ali administracija je morala da planiramisiju koja e biti daleko od delotvorne. 'Projekat Mars' angaovao je na stotine naunika. Desetine kosmonauta i astronauta. Hiljadeinenjera, tehniara, kontrolora leta i inovnika. Proveli su deset godina planirajui i jo tri za obukuza misiju koja e trajati dve godine. I sve to da bi dvadeset petoro mukaraca i ena moglo daprovede ezdeset dana na Marsu, a potom da se vrate kui. Takav je bio plan misije. To je bio ciljkome su hiljade ljudi posvetile trinaest godina ivota. Ipak, za svet u celini uzbuenje pred 'Projektom Mars' raslo je sa svakim proteklim mesecom, dokje odabrano osoblje prolazilo obuku, a svemirski brod se polako uobliavao u svemirskim centrima uRuskoj Federaciji, Sjedinjenim Dravama, Junoj Americi i Japanu. Svet se spremao da posegne kacrvenoj planeti. Alberto Brumado bio je priznat za duhovnog vou misije na Mars, mada nijezvanino imao nikakvu funkciju osim moralne podrke. No, moralna podrka bila je oajnikipotrebna mnogo puta za vreme tih godina, kada bi ova ili ona vlada poelela da sree dugotrajnofinansijsko optereenje. Sreom, niko to nije uinio. Poto je bio prestar da bi sam poleteo u svemir, Brumado je posmatrao kako se njegova kerukrcava u svemirski brod koji e je odvesti na Mars. Sada ju je gledao kako izlazi na povrinu tog dalekog sveta, dok je masa napolju skandiralanjihovo ime. Pitajui se je li mudro postupio, Alberto Brumado je priao visokim, osunanim prozorima. Kadga je ugledala, masa ga je divlje pozdravila.

KALINJINGRAD: Kontrola misije za ekspediciju na Mars imala je vie rezervnih sistema negobrod kojim su istraivai leteli. Rezervni sistemi na brodu bili su neophodni radi bezbednosti, a ukontroli misije zahtevala ih je politika. Svaki poloaj u kontroli misije delilo je dvoje ljudi zaistovetnim pultovima, rame uz rame. Obino je jedno od njih bilo Rus, a drugo Amerikanac, mada je

za nekolicinom pultova bilo i Japanaca, Britanaca, Francuza, ak i jedan Argentinac - a kraj svakogod njih bio je Rus. Osoblje u kontroli misije upravo je poinjalo proslavu. Sve do trenutka sputanja svi su saukoenom panjom pratili svoje ekrane, a sada su konano mogli da se zavale u stolicama, da skinuslualice, nasmeju se, gucnu ampanjac i zapale pobednike cigare. ak su i neke ene uzele cigare.Iza nizova pultova, na zastakljenoj galeriji za novinare, reporteri i fotografi nazdravljali su jednidrugima i kontroli misije votkom u papirnim aama. Samo je voa amerike ekipe, krupan, proelav mukarac u koulji, sa mrljama znoja ispodpazuha i nezapaljenom cigarom u zubima, izgledao nesreno. Naginjao se preko stolice Amerikankekoja je imala starinsko zvanje nadzornika komunikacija. "ta je to rekao?" Ona je na trenutak podigla pogled sa ekrana. "Ne znam ta je to bilo." "Do avola, to sigurno nije trebalo da kae!" "Hoete li da premotamo traku?" upitao je Rus koji je radio kraj mlade ene. Glas mu je bio blag,ali se probio kroz opti amor. ena je utke pritisnula nekoliko dugmia i na ekranu se ponovo pojavila prilika DejmsaVotermena u jasnoplavom skafandru, na pesku Marsa. "Ja'aa'ti", rekla je slika Dejmsa Votermena. "Smetnje u prenosu?" upitao je ef. "Ni sluajno", odgovorila je ena. Rus se okrenuo od svog ekrana da prodorno pogleda efa. "ta mu to znai?" "Proklet bio ako znam", progunao je ef. "Ali saznaemo, nema brige!" Gore na galeriji za novinare, jedan mladi TV reporter primetio je dva oveka nagnuta nad seditenadzornika komunikacija. Upitao se zato izgledaju tako zbunjeni.

BERKLI: Profesor Derom Votermen i profesor Lusila Monro Votermen otkazali su predavanja zataj dan, pa su ostali kod kue da gledaju svog sina kako se iskrcava na povrinu Marsa. Bezprijatelja. Bez studenata ili kolega sa fakulteta. Odred reportera vrebao je pred kuom, aliVotermenovi e se suoiti sa njima tek poto odgledaju sputanje. Sedeli su u svojoj udobno neurednoj radnoj sobi punoj knjiga, gledajui televizijsku sliku, aroletne su bile vrsto sputene da bi ih zatitile od jakog jutarnjeg sunca i opsade novinara koji sulogorovali napolju. "Potrebno je gotovo deset minuta da signali stignu do Zemlje", udio se Deri Votermen. Njegova ena odsutno je klimnula glavom, oiju uperenih u blistavo plavu priliku meu estbezlinih oblija na ekranu. Kada je konano doao red na Dejmija da progovori, zadrala je dah. "Ja'aa'ti", rekao je njen sin. "Oh, ne!" jeknula je Lusila. Dejmijev otac iznenaeno je huknuo. Lusila se smesta okomila na mua. "Opet je poeo sa tim indijanskim tosovima!"

SANTA FE: Stari Al je uvek znao kako da napuni radnju muterijama, ak i na ovakav dan.Naprosto je postavio TV aparat na policu, odmah kraj lutaka 'Kaina'. Ljudi su se slivali sa itavogtrga da vide Alovog unuka na Marsu. "Ja'aa'ti", rekao je Dejmi Votermen sa razdaljine od preko sto miliona kilometara. "Hii-ja!" uzviknuo je stari Al Votermen. "Deko je uspeo!"

BANKA PODATAKA

Mars. Zamislite Dolinu Smrti u najgorem izdanju. Ogoljena pustinja. Nita osim stenja i peska. Uklonitesvaki trag ivota: otarasite se svakog kaktusa, poslednjeg buna, svih gutera i insekata, izbeljenihkostiju i svega to makar izgleda kao da je moda nekada moglo biti ivo. Sada isuite i zamrznite itav predeo. Izloite ga temperaturi od preko sto ispod nule. I isisajtevazduh sve dok ga ne ostane ni toliko koliko biste na Zemlji nali na trideset kilometara iznad tla. Tako otprilike izgleda Mars. etvrta planeta koja krui oko Sunca, Mars se nikada ne pribliava Zemlji na vie od pedesetmiliona kilometara. To je mali svet, prenika otprilike kao polovina naeg, sa povrinskom silomtee trostruko manjom od Zemljine. Sto kilograma na Zemlji, na Marsu tei svega trideset osamkilograma. Mars je poznat kao crvena planeta zato to mu se povrina uglavnom sastoji od pustinje, suve kaobarut, od peanih gvozdenih oksida: zarala gvozdena praina. Ipak, na Marsu ima i vode. Planeta ima jasne polarne kape, sastavljene barem delimino odzamrznute vode - pokrivene veim delom godine zamrznutim ugljen-dioksidom, suvim ledom. Jer Mars je hladan svet. Krui oko Sunca otprilike na jedan i po put veoj udaljenosti od Zemlje.Njegova atmosfera suvie je retka da bi zadrala Sunevu toplotu. Tokom vedrog dana usred leta, naMarsovom polutaru najvia popodnevna temperatura iznosi dvadeset jedan stepen Celzijusa; no, venaredne noi pae na minus sedamdeset ili i nie. Marsova atmosfera suvie je retka za disanje, ak i kad bi se sastojala od istog kiseonika. tonije sluaj. Vie od devedeset pet odsto Marsovog 'vazduha' predstavlja ugljen-dioksid; gotovo triodsto je azot. Postoji mala koliina kiseonika i jo manje vodene pare. Ostatak atmosfere sastoji seod inertnih gasova kao to su argon, neon i tome slino, malo ugljen-monoksida i ozona u tragovima. Ipak, Mars od svih planeta u Sunevom sistemu najvie lii na Zemlju. Na Marsu postoje godinjadoba - prolee, leto, jesen i zima. Kako mu je orbita udaljenija od Sunca, Marsova godina je gotovodvostruko dua od Zemljine (koji minut manje od 689 zemaljskih dana), pa su i godinja dobasrazmerno dua od zemaljskih. Mars se okree oko svoje ose otprilike jednako brzo kao i Zemlja. Dan na Zemlji traje 23 asa, 56minuta i 4,09 sekundi. Dan na Marsu je samo neto dui: 24 asa, 37 minuta i 22,7 sekundi. Da bi se izbegla zabuna, svemirski istraivai su Marsov dan nazvali 'sol'. U jednoj Marsovojgodini ima 669 sola, plus etrnaest asova, etrdeset est minuta i dvanaest sekundi. Ima li na Marsu ivota? To pitanje stoleima je opsedalo ljudski um. To je glavna sila koja lei iza nae potrebe dadosegnemo crvenu planetu. elimo da se sami uverimo moe li tamo postojati ivot. Ili je nekada postojao. Ili ga ima i sada.

SOL 1: POPODNE

Prvo to su naunici uradili, posle malih sveanih govora, bilo je da prikupe, za svaki sluaj,uzorke marsovskog tla, stenja i atmosfere. Za sluaj da ih neki iznenadni dogaaj natera da se strpaju u svoje sletno/uzletno vozilo i pourenazad na orbitu oko planete, proveli su prva dva asa na povrini trpajui uzorke stenja i zemljita uhermetiki zatvorene kutije i ispunjavajui cevice vazduhom uzetim na nivou tla pa sve do visine oddeset metara, u emu im je pomagala titanijumska motka koja se opasno klatila. Za to vreme, robot-graditelj odtutnjao je preko stenovitog tla prema tri teretnjaka bez ljudskeposade, koji su se spustili prethodnog dana i sada leali razmeteni u preniku od dva kilometra okomesta predvienog za sputanja. Nalik na ogromnog mehanikog mrava, robot je vredno dovukaoteret do naduvane kupole koja e istraivaima biti dom narednih osam nedelja. Mihail Andrejevi Voznesenski, veteran iz dvanaest svemirskih letova, sedeo je u komandnojkabini na kapetanskom seditu, pratei jednim okom naunike, a drugim plan misije. Pit Konors jesedeo kraj njega i nadgledao robota, istovremeno razgovarajui sa komandom ekspedicije na orbitioko planete. Mada su obojica bili u skafandrima, spremni da izlete napolje ako se desi neto to bizahtevalo njihovu pomo, ipak su skinuli kacige. Konors je iskljuio radio i obratio se Rusu. "Momci na orbiti kau da smo se spustili samo stotrideset metara od predviene take sletanja. alju vam estitke." Voznesenski se nasmeio - redak prizor. "Bilo bi i blie, ali stene su junije prevelike." "Obavili ste prokleto dobar posao", rekao je Konors. "Kalinjingrad e biti zadovoljan." Njegovglas predstavljao je bogati bariton, obuavan u crkvenim horovima. Amerikanac je imao dugako,gotovo konjasto lice sa koom boje okolade i krupnim, alosnim, smeim oima, sa crvenilom naivicama kapaka. Kosa mu je bila oiana vojniki kratko, pa se video iljak na elu. "Znate kako kau stari piloti", odvratio je Voznesenski. Konors se nasmejao. "Svako sletanje je dobro ako moe da ode kui na sopstvenim nogama." "Svi sistemi funkcioniu. Pridravamo se plana." To je bio nain Voznesenskog da prekinepohvale zbog vetog sletanja. Rus nije verovao u laskanje, ak ni od oveka sa kojim je radio veskoro etiri godine. Na njegovom irokom, ravnom licu najei izraz bilo je mrtenje, a plave oiuvek su mu delovale sumnjiavo. "Da. A sad druga ekipa mora da se spusti kraj nas. Pitam se koliko e dobri biti Mironov i mojstari drugar Abel." "Mironov je sjajan pilot. Mogao bi se spustiti i na na krov, ako bi to poeleo." Konors se nasmejao, vedro i oputeno. "E, to bi nam napravilo grdan problem, zar ne?" Voznesenski je naterao usne da se izviju navie, ali to ga je oito stajalo napora. Naunici su smestili uzorke u srednji odeljak S/UV. U sluaju potrebe, putnika i komandnakabina mogle su da uzlete. Donji deo lendera - skladita i aerokonice - ostali bi na Martsu. ak iako bi jedan ili vie naunika bili ostavljeni, dragoceni uzorci stii e do svemirskog broda koji jeekao na orbiti, a potom i do naunika koji su ekali na Zemlji. Poto je prvi posao obavljen na zadovoljstvo Voznesenskog, naredio je ekipi da unesu zalihe ukupolu. urili su da preteknu udnovato sitno sunce koje se sputalo ka zapadu. Robot-graditelj teglioje teke platforme sa opremom, a istraivai su izvodili naizgled uda nadljudske snage, podiuizelene cilindre sa kiseonikom, visine oveka, i kabaste pakete koji bi na Zemlji teili preko stokilograma. Znojei se kao kakav fizikalac u svom skafandru, Dejmi se gorko nasmeio kad je pomislio da je

prvi posao prvih istraivaa Marsa da tegle kao robovi, stenjui i vukui satima, bez potrebe damisle. Na televiziji i u javnim izvetajima ovo sve izgleda tako lako, pomislio je. Niko nikada negleda naunika na poslu - pogotovo ne onda kada mora da tegli kao marva. Ni on ni ostali nisu obraali mnogo panje na snagu zbog niske gravitacije. Tokom neto vie oddevet meseci leta sa Zemlje, njihov brod okretao se oko ose po obodu kruga prenika pet kilometarakako bi stvarao oseanje teine, poto dui boravak pri nultoj gravitaciji opasno slabi miie idemineralizuje kosti. Vetaka gravitacija poela je sa normalnom zemaljskom teom od jednog g, apotom se mesecima sporo smanjivala sve do Marsove vrednosti od gotovo jedne treine g. Sada, napovrini Marsa, mogli su normalno da hodaju, ali i da diu ogromne terete miiima nastalimevolucijom na Zemlji. Na kraju tog dugog, zamornog dana konano su uli u kupolu. Siuno sunce ve je obojilo nebo uplameno crveno, a temperatura napolju bila je dobrih pedeset stepeni ispod nule. Kupola je bila ispunjena vazduhom pogodnim za disanje, sa normalnim zemaljskim pritiskom itemperaturom, ako je verovati meraima. Termometar je pokazivao tano dvadeset jedan stepenCelzijusa. Svo estoro ipak je jo nosilo skafandre pod pritiskom, i ostae u njima sve dok Voznesenski neodlui da je bezopasno disati vazduh pod kupolom. Dejmiju je odelo teko nalegalo na ramena. Vienije imalo onaj 'novi' miris iste plastike i tek proizvedene tkanine; zaudaralo je na znoj i mainskoulje. Regenerator u rancu izvlaio je ugljen-dioksid i ubacivao kiseonik, ali filtri i minijaturniventilatori u odelu nisu mogli da uklone sve zadahe koji su se nakupljali od napornog rada. "Sada dolazi trenutak istine", zauo je promukli glas Ilone Malater. Zvuala je zavodljivo - ilimoda samo umorno. Voznesenski je ve nekoliko sati proveravao da li kupola negde proputa, nadgledao je pritisak isastav vazduha, petljao oko pumpi i grejaa smetenih nasred tvrdog plastinog poda. Jedno pojedno, svi su se polako okupili oko njega, ekajui da izda nareenje koje su svi oekivali sameavinom enje i uasa. Voleli to ili ne, Voznesenski je bio voa njihove ekipe, a godine obuke nauile su ih da sepokoravaju nareenjima voe, ni ne pomiljajui na njegovu nacionalnost. Sve to budu radili naovom pretei drugaijem svetu bie uraeno u skladu sa pravilima i propisima koji su polako idetaljno razraeni na Zemlji. Prvi i najvaniji posao Voznesenskog bie staranje da ta pravila ipropisi budu potovani na Marsu. Rus je zavrio pregled ventilatora koji su blago zujali i rezervnih tankova sa kiseonikom i ugledaopet lanova ekipe okupljene oko njega. Bilo je teko razabrati lice kroz vizir kacige, a kamoli izraz.Obratio im se svojim gotovo savrenim engleskim: "Svi merai su u okviru normale. Izgleda da jebezbedno skinuti skafandre." Dejmi se setio fiziara iz Albukirka, izbezumljenog zbog nekog eksperimenta koji nikako nijeispadao kako treba, koji mu je rekao: "itava fizika se svodi na oitavanje proklete vrednosti naprokletom merau." Voznesenski se obratio Konorsu, drugom po stareinstvu. "Pite, plan misije zahteva da ti prviisproba vazduh." Amerikanac se nervozno nasmejao. "Da, ja sam zamorac, znam." Naglaeno je uzdahnuo, to su svi mogli da uju u slualicama. "Evo", rekao je. Konors je odkrinuo vizir kacige, mrknuo, a potom je sasvim podigao vizir i dublje udahnuo.Odjednom se nasmeio, pokazavi zube. "Grdno bolje nego ono napolju." Svi su se nasmejali i napetost je popustila. Podigli su vizire, a potom otkopali kacige skafandra i

potpuno ih podigli. Dejmiju je puklo u uima, ali nije se desilo nita gore. Ilona je zatresla kratkim, plavim kovrdama i polako udahnula, lako irei nene nozdrve. "Uf!Osea se ba kao modul za obuku. Suvie je suvo. To je loe za kou." Dejmi se paljivo osvrnuo po novom domu, poto mu sada kaciga nije ograniavala vidik. Video je kupolu koja se uzdizala ka polumranom nebu, pojaana zakrivljenim metalnim rebrima.To ga je podsetilo na prvu posetu planetarijumu, jo kao dete u Sata Feu. Isto oseanje tiine idivljenja. Ista meka sveina u vazduhu. Iloni je vazuh bio presuv; njemu se inio izvanredan. Glatka plastina koa kupole bila je zatamnjena polarizovanom elektrinom strujom koja jezadravala toplotu unutra. Po danu e donji deo kupole biti proziran kako bi se iskoristila Sunevatoplota, ali nou je ona liila na ogromni iglo postavljen na smrznutu marsovsku ravnicu, zatamnjenkako bi zadrao toplotu, spreavajui je da se otisne u retki, ledeni vazduh Marsa. Sve je biloosvetljeno prugama svetlosti istovetne Sunevoj, ali gornji delovi kupole jedva su se videli u tamikoja se tamo nakupljala. Platina koa kupole bila je dvoslojna, kao izloacioni prozori, kako bi zadravala hladnounapolju. Najvii deo bio je samo poluproziran, ispunjen posebno gustom plastikom koja e upijatitetno zraenje, pa ak zaustavljati i manje meteorite, ako je verovati inenjerima. Pomisao namogunost buenja kupole bila je jeziva. Svuda du oboda bile su postavljene zakrpe i masa zalepljenje, ali hoe li imati vremena da poprave pukotinu pre nego to sav vazduh iscuri napolje?Dejmi se setio crnog humora iz fabrike padobarana: 'Nita vi ne brinite. Ako se padobran ne otvori,donesite ga i daemo vam novi.' Elektrina energija koja je zagrevala kupolu poticala je iz kompaktnog nuklearnog generatora kojise nalazio u jednoj od teretnih letelica. Sutra, posle sputanja druge ekipe, robot-graditelj e izvuigenerator i zakopati ga u tle Marsa na pola kilometra od kupole. Ne smem ga zvati tle, pomislio je Dejmi. Tle je ivo, puno mikroorganizama, kinih glista idrugih ivih bia. Ovde, na Marsu, zove se regolit, ba kao i potpuno mrtva povrina potpuno mrtvogMeseca. Je li Mars zaista mrtav, upitao se Dejmi. Setio se pria koje je itao kao deak, matarija oMarsovcima koji se bore du kanala koji im opasuju planetu, divnih fantazija o gradovima nalik naahovske figure i kuama koje se okreu ka suncu kao cvetovi. Na Marsu nema kanala, to je sad znao.Nema gradova. Ali je li planeta potpuno beivotna? Postoje li fosili koje e iskopati iz tog crvenogpeska?

NA OBUCI: KAZAHSTAN

Dok su se vozili du reke, Jurij Zavgorodni pruio je slobodnu ruku. "Kao tvoj Novi Meksiko, da?" upitao je svojim nesigurnim engleskim. Dejmi Votermen nesvesno je protrljao slabinu. Jue su mu izvadili konce, i av ga je jo titao. "Novi Meksiko", ponovio je Zavgorodni. "Izgleda ovako? Da?" Dejmi je umalo odgovorio 'Ne'. No, uprava misije sve ih je upozorila na to da budu to jemogue utiviji sa Rusima - i sa svima ostalima. "Pomalo", promrmljao je. "Da?" upitao je Zavgorodni kroz huk vetra koji je prodirao kroz prozore automobila. "Da", rekao je Dejmi. Smea ravnica koja se pruala iza reke nije nimalo liila na Novi Meksiko. Nebo je bilobledoplavo, pustinja gola i prazna dokle god je pogled dopirao. Ovo je stara, umorna zemlja,pomislio je Dejmi dok je mirio pod naletima vrelog vetra. Ispoena. Isuena. Ni nalik na iveplanine i ponosna nebesa njegovog zaviaja. Novi Meksiko je nova zemlja, sirova, arobna itajanstvena. Ova prazna, pranjava pustinja ovde je drevna; izravnale su je bezbrojne vojske koje sujahale preko nje. "Kao Mars", rekao je jedan od ostalih Rusa. Glas mu je bio nalik na duboku tutnjavu, dok jeZavgorodnijev bio pevuckava melodija, nalik na sviralu krotitelja zmija. Dejmi se na brzinuupoznao sa svom etvoricom, ali uspeo je da zapamti ime jedino Zavgorodnom. Isuse, nadam se da Mars nije ovako dosadan, pomislio je Dejmi. Jo koliko jue nalazio se u Pomorskoj bolnici u Betezdi, gde su mu izvadili konce posleoperacije slepog creva. Svi kandidati za misiju na Mars morali su da se podvrgnu toj operaciji.Propis misije. Nema smisla rizikovati napad slepog creva na trideset miliona kilometara od najbliebolnice. Iako odluka ko e ii na Mars jo nije bila doneta, svi su ostali bez slepog creva. "Kuda idemo?" upitao je Dejmi. "Kuda me vodite?" Bila je nedelja, to je trebalo da predstavlja dan odmora ak i za one koji su se spremali za let naMars. Pogotovo ako su tek stigli, ako su oamueni od vremenske razlike i ako imaju sve oiljak natrbuhu. No, etvorica kosmonauta podigla su Dejmija iz hotelskog kreveta i zahtevala da poe sanjima. "Aerodrom", rekao je kosmonaut sa dubokim glasom, koji je sedeo levo od Dejmija. Bio jesabijen na zadnjem seditu sa dvojicom Rusa, koji su se oseali na znoj uprkos jakom mirisu sapuna.Jo dvojica su bila napred, a Zavgorodni je vozio. Kao mafiozi koji vode rtvu 'u etnju', pomislio je Dejmi. Rusi su se stalno smeili jednidrugima, kezei se dok su razgovarali i znaajno podizali obrve. Neto su smerali. A nee reiamerikom geologu ta je posredi sve dok ne budu sasvim spremni. Sva etvorica bila su vrsto graena. Niski i nabijeni. Kao i Dejmi, mada su Rusi imali mnogosvetliju kou od njega, poluindijanca. "Je li ovo neto zvanino?" upitao ih je kada su mu zakucali na vrata u cik zore. "Nije slubeno", odgovorio je Zavgorodni dok su se ostali iroko smeili. "Zadovoljstvo.Provod." Provod za njih, moda, gunao je Dejmi u sebi dok je auto brujao po betonu praznog auto-puta.Reka je skretala nalevo. Vetar je nosio miris pregrejane praine. Stari grad Tjuratam i novi, Lenjinsk,podignut za svemirske inenjetre i kosmonaute, ostali su daleko iza njih. "Zato idemo na aerodrom?" upitao je Dejmi.

Rus desno od njega glasno se nasmejao. "U provod. Videe." "Da", rekao je onaj levo. "Straan provod." Dejmi se pripremao za Mars neto vie od est meseci. Ovo mu je bilo prvo putovanje u Rusiju,mada je do sada ve bio na Aljasci, u Australiji, Francuskoj Gvajani i paniji. Bio je podvrgnutbeskonanim fizikim pregledima, testovima refleksa, snage, vida, sposobnosti procene. Pregledalisu mu zube i izjavili da su u sjajnom stanju, a onda su mu izvadili slepo crevo. A sada ga etvorica kosmonauta koje nikad ranije nije video vode u rano nedeljno jutro nekudaBogu iza lea u Kazahstanu. U straan provod. Na obuci za Mars bilo je vrlo malo provoda. Ogromna surevnjivost meu naunicima, poto e nalet poi samo njih esnaest; esnaest od vie od dvesta obuavanih. Dejmiju je bilo jasno da jesurevnjivost jednaka i meu astronautima i kosmonautima. "Jesu li vama izvadili slepo crevo?" upitao je. Osmesi su izbledeli. "Ne. Nema potrebe", odgovorio mu je kosmonaut zdesna. "Mi ne idemo naMars." "Ne idete?" "Mi smo instruktori", rekao je Zavgorodni preko ramena. "Ve smo otpali iz misije." Dejmi je poeleo da upita zato, ali se predomislio. To nije ba najprijatnija tema za razgovor. "A tvoje slepo crevo?" upitao je Rus sleva. Prevukao je prstom preko grla. Dejmi je klimnuo glavom. "Jue su mi izvadili konce." Znao je da je u Betezdi jo petak, dok jeovde nedelja, ali ipak mu se inilo da je to bilo jue. "Ti si ameriki Indijanac?" "Pola Navaho." "A druga polovina?" "Anglo", rekao je Dejmi. Primetio je da Rusi nisu razumeli re. "Beo. Englez." ovek koji je sedeo kraj Zavgorodnog okrenuo se da ga pogleda. "Kada su ti izvadili slepo crevo- je li vra sa obojenim licem mahao maijama oko tebe?" Sve etvorica Rusa prasnula su u grohotan smeh. Zavgorodni se toliko smejao da su se kola zanelana pustom auto-putu. Dejmi je naterao sebe da im uzvrati osmehom. "Ne. Dobio sam anesteziju, kao to biste i vi." Rusi su nastavili da razgovaraju izmeu sebe. Dejmi je naslutio da su to ale o Indijancima,moda o crvenom oveku koji eli da ide na crvenu planetu. Znao je da u tome nema zlobe. Samo seetiri pilota-pivopije zavitlavaju na raun novog poznanika. Voleo bih da razumem ruski, pomislio je. Voleo bih da znam ta smeraju ova etiri klovna.Straan provod. A onda se setio da se nijedan od njih vie ni ne nada da e otii na Mars. Raalovani su na nivoinstruktora. Ja i dalje imam priliku da dospem u misiju. Da li me krive zbog toga? ta, pobogu,planiraju sa mnom? Zavgorodni je skrenuo sa auto-puta na pranjavi put koji je vodio kraj visoke iane ograde.Dejmi je u daljini primetio hangare i razbacane avione. Znai, zaista idemo na aerodrom, pomislioje. Proli su kroz kapiju bez uvara i zaustavili se u uglu prostranog aerodroma, kraj usamljenogmalog hangara, koji je izgledao kao da su ga odbacili. Pred hangarom je, na betonskoj ploi, ekaomali dvomotorac irokih krila. Dejmiju se uinilo da lii na model kojim je pilotirao za vreme onihnedelju dana koje je proveo na Aljasci, u ledenom Bruk Rejndu.

"Voli da leti?" upitao je Zavgorodni dok su izlazili iz auta. Dejmi je protegao ruke i lea, zadovoljan to vie nije zgren na zadnjem seditu. Nije jo bilo nidevet sati, ali vrelo sunce prijatno mu je grejalo ramena. "Volim", odgovorio je, "ali nemam pilotsku dozvolu. Nisam uio..." Zavgorodni se nasmejao. "Ba dobro! Mi smo sva etvorica piloti. Znai da ve imamo trojicuvika." etvorica kosmonauta ve su nosila izbledela jednodelna letaka odela. Kad su ga izvukli izhotelskog kreveta, Dejmi je navukao farmerke i majicu sa kratkim rukavima. Sada je poao za njimau iznenada hladan i taman hangar. Zaudaralo je na benzin i mainsko ulje. Dvojica kosmonauta polasu uz zveketavo metalno stepenite, u kancelariju smetenu na platformi. Zavgorodni je pogurao Dejmija do dugakog stola na kome se nalazio niz padobrana, velikih ikabastih, sa vezovima rairenim poput pipaka oktopoda. "Svi moramo da nosimo padobrane", rekao je Zavgorodni. "Propisi." "Da biste leteli u onom?" Dejmi je preko ramena pokazao avion. "Da. Vojni avion. Pravila. Moramo uzeti padobrane." "Kuda letimo?" upitao je Dejmi. Zavgorodni je dohvatio jedan kabasti paket i predao ga Dejmiju kao kad fizikalci predaju dakcementa. "Iznenaenje", rekao je Rus. "Videe." "Straan provod", rekao je drugi kosmonaut. On je ve zakopavao padobran oko butina. Straan provod, za koga? - nemo se upitao Dejmi. Ali provukao je ruke kroz naramenicepadobrana i sagnuo se da pritegne trake oko butina. Ostala dvojica sila su niz metalne stepenice, a koraci su im odzvanjali u gotovo praznom hangaru.Dejmi je poao za njima na vrelo sunce, prema avionu. Na boku su bila otvorena prostrana vrata.Nije bilo stepenica. Kada je podigao nogu na ivicu ulaza, Dejmi je osetio probadanje u slabini.Zgrabio je stranice ulaza i prebacio se u avion. Bez pomoi. Ni ne trepnuvi. Unutra je bilo kao u penici. Dva niza drvenih sedita, bez tapacirunga. Ona dvojica koja susedela sa njim na zadnjem seditu auta smesta su se uputila u pilotsku kabinu. Pilotska sedita bila sudobro tapacirana; izgledala su udobno. Zavgorodni je pokazao Dejmiju da sedne odmah iza pilota. On se smestio preko puta i zategaosigurnosne pojaseve preko ramena i kukova. Dejmi je uinio to isto, proverivi da li su vezovivrsti. Paket sa padobranom posluio mu je kao neka vrsta jastuka, ali bio mu je nekako neudoban,kao zarozano donje rublje. Motori su se zakaljali, zagrcnuli, a potom oiveli. Avion se tresao kao zadihani starac. Dok supropeleri ubrzavali do nerazluive mrlje, Dejmi je uo najrazliitije zveketave zvuke, kao da e seavion svakog asa raspasti. Neto se slomilo, neto drugo je strano zakripalo. Avion je krenuonapred. Dvojica pilota stavila su slualice, ali ako su i bila u radio-vezi sa kontrolnim tornjem, Dejminije uo nijednu izgovorenu re od buke motora i vetra koji je duvao kroz trup. etvrti kosmonaut seoje iza Dejmija. Niko se nije potrudio da zatvori vrata. Dejmi se okrenuo na seditu i shvatio davrata ni nema; letee otvorenog trupa. Vetar je zvidao oko njih dok se avion zaletao pistom, klizei pomalo as tamo as ovamo. Uasno dug zalet za ovako mali avion, pomislio je Dejmi. Bacio je pogled na Zavgorodnog. Rusmu se iroko nasmeio. A onda su uzleteli. Dejmi je kroz svoj prozor video aerodrom kako se smanjuje, avione i zgrade

kako se pretvaraju u igrake. Zemlja se rairila, smea i mrtvaki suva pod vedrim, bledim nebom.Motori su postojano tutnjali, a vetar je tako glasno hujao da je Dejmi morao da se nagne prekoprolaza i vie Zavgorodnom u uvo: "Pa, kuda to idemo? Zavgorodni je odgovorio viui. "Da naemo Muestvo." "ta da naemo?" "Muestvo!" jo glasnije je povikao kosmonaut. "Gde je to? Je li daleko?" Rus se nasmejao. "Videe." inilo mu se da se uspinju itav sat. Ne moemo biti mnogo iznad tri hiljade stopa, pomislio jeDejmi. Bilo je teko procenjivati visinu, ali znao je da bi preko te visine morali da upotrebe dodatnikiseonik. Postajalo je hladno. Dejmi je poalio to nije poneo jaknu. Trebalo je da mi kau,pomislio je. Trebalo je da me upozore. Kopilot je pogledao preko ramena, pravo u Dejmija. Iskezio se, a onda je stavio dlan preko usta izaurlao: "Huu-huu-huu!" Verovatno je tako zamiljao ratni pokli. Dejmi je pazio da mu lice ostanebezizraajmo. Avion se iznenada nagnuo ulevo. Dejmi se naao pribijen uz zakrivljeni zid i umalo je raspalioglavom o prozor. Zurio je u smei predeo u dubini, naboran od bregova, sa svetlucavim srebrnimjezerom u daljini, dok je izgledalo da avion dubi na jednom krilu i polako, polako se okree. Potom je podigao nos i poleteo uvis, pritisnuvi Dejmija u sedite. Avion se nespretno penjao,podrhtavajui, a onda se prevrnuo na lea. Dejmi je osetio da gubi teinu; visio je u pojasevima, alipraktino nije imao teinu. Potom su ponovo poleteli nanie i teina se vratila, naglo, grubo, dok jeavion ponirao ka onim smeim bregovima, sa motorima koji su urlali, sa vetrom koji je zvidao krozzveketavu, rasklimanu kabinu. A onda se izravnao, motori su preli, sve je bilo normalno kao u simulatoru. Zavgorodni je piljio u Dejmija. Kopilot se opet osvrnuo. Dejmiju je postalo jasno. Isprobavajuga. Bio je nov u drutvu i pokuavali su da ga prepadnu. Njihova varijanta prijema u klub, pomislioje. Hoe da vide mogu li me naterati da pozelenim ili da ponem da povraam. Straan provod. Svako pleme ima svoje obrede za prijem novih lanova, shvatio je. On nikada nije bio zvaninoprimljen u pleme Navaho; njegovi roditelji bili su suvie beli da bi to dozvolili. Ali ovi momci e muto nadoknaditi. Naterao je sebe da se nasmei Zavgorodnom. "Ovo je zabavno", doviknuo je, nadajui se da ga iostala trojica uju uprkos motorima i vetru. "Nisam znao da ovako stari modeli mogu da pravelupinge." Zavgorodni je klimnuo glavom. "Ne preporuuje se. Krila mogu da otpadnu." Dejmi je slegnuo ramenima. "ta je sledee?" "Muestvo." Mirno su leteli narednih etvrt sata, bez akrobacija, bez razgovora. Potom je Dejmi shvatio da sunapravili veliki krug i da upravo poinju novi. Pogledao je kroz prozor. Tle pod njima bilo je ravno iprazno, pusto kao na Marsu. Osim to se jedan put protezao kroz pusto. Zavgorodni je otkopao pojas i ustao. Morao je malo da se pogne zbog niske tavanice dok seprolazom pribliavao otvorenom ulazu. Dejmi se okrenuo i video da je i drugi kosmonaut ustao, i da ve stoji na ulazu. Isuse, ako se avion samo malo zaklati, taj tip e izleteti glavake kroz vrata! Zavgorodni je stao kraj drugog Rusa, vrsto drei tanku metalnu ipku koja se protezala celom

duinom tavanice. Kao da su askali. Sagnuvi glave jedan do drugog, klimajui kao da se nalaze usvojoj omiljenoj kafani i vode neki obian razgovor. Na samo korak od provalije od deset hiljadastopa. Zavgorodni se okrenuo ka Dejmiju i pokretom ruke ga pozvao da im se pridrui. Dejmi je osetioledeni gr u stomaku. Neu da idem tamo. Neu. Ali ipak je otkopao sigurnosne pojaseve i nesigurno poao ka dvojici ljudi kraj otvorenih vrata.Avion se malo zanjihao i Dejmi je obema rukama zgrabio onu ipku na tavanici. "Visina za padobran." Zavgorodni je mahnuo prema vratima. "Ovde vebamo skokove." "Danas? Sada?" "Da." Drugi kosmonaut je navukao na glavu plastini lem. Spustio je zatamnjeni vizir preko lica,povikao neto na ruskom i iskoio iz aviona. Dejmi je jo vre stegao ipku. "Gledaj!" povikao je Zavgorodni, pokazujui. "Pazi!" Dejmi je oprezno provirio kroz zjapei otvor. Kosmonaut je padao kao kamen, rairenih ruku inogu, pretvarajui se u taku na tamnosmeem tlu u dubini. "Straan provod", zaurlao je Zavgorodni Dejmiju u uvo. Dejmi se stresao, ne samo od od ledenog vetra koji mu se zavlaio pod majicu. Zavgorodni mu je gurnuo kacigu u ruke. Dejmi se upiljio u nju. Plastika je bila ulubljena iizgrebana, a crvene i bele pruge gotovo su sasvim izbledele. "Ja nikada nisam skakao", rekao je. "Znamo." "Ali, ja..." eleo je da kae kako su mu tek jue izvadili konce iz rane, da zna kako se u doskokumogu slomiti obe noge, da nema naina da ga nateraju da iskoi iz aviona. Pa ipak, stavio je kacigu i vrsto je vezao pod bradom. "Lako je", rekao je Zavgorodni. "Bavio si se gimnastikom. Pie u tvom dosjeu. Samo se doekajpovijenih kolena i prevrni se. Lako je." Dejmi se tresao. Kaciga kao da je teila sto kilograma. Levom rukom grevito se drao za onuipku pod tavanicom. Desnom je nespretno prepipavao trake padobrana, traei naslepo alku kojomse padobran otvara. Zavgorodni je sada izgledao sasvim ozbiljno. Avion se blago nagnuo, poguravi ih ka otvorenoj,zjapeoj rupi u boku aviona. Dejmi se ukopao nogama u metalni pod, zadovoljan to makar imavrste cipele. Rus ga je uhvatio za desnu ruku i postavio je na pravu alku. Dejmiju se uinilo da je metalmrtvaki hladan. "Nita ne brini", vikao je Zavgorodni, ali glas mu je bio priguen zbog Dejmijeve kacige."Privrstio sam automatski vez za ipku. On e sam otvoriti padobran. Nema problema." "Aha." Dejmiju je glas drhtao. U utrobi mu je kljualo. Oseao je kako mu se znoj sliva niz rebraak i pod ledenim vetrom. "Iskorai. Broji do dvadeset. Razume? Ako se padobran dotle ne otvori, povuci alku.Razume?" Dejmi je klimnuo glavom. "Ja idem za tobom. Ako pogine, sahraniu te." Sada se ponovo kezio. Dejmi je pomislio da epovratiti. Zavgorodni ga je dugo, prodorno gledao. "Hoe da se vrati i sedne?"

Svaki atom u Dejmiju eleo je da povie "Da!" Umesto toga, odmahnuo je glavom i uplaeno,nesigurno zakoraio ka otvorenim vratrima. Rus je pruio ruku i spustio mu vizir preko oiju. "Broji do dvadeset. Polako. Vidimo se dole zadva minuta. Moda tri." Dejmi je progutao knedlu i pustio da ga Zavgorodni namesti tano na sredinu izlaza. tle jeizgledalo tvrdo kao gvoe i veoma, veoma daleko. Bili su u senci krila, a propeler je bio predalekoda bi predstavljao opasnost. Dejmi je sve to primetio jednim preplaenim pogledom. Osetio je dodir na ramenu. Oklevao je deli sekunde, a onda je skoio obema nogama. Nita. Nikakav pokret. Nikakav zvuk osim tutnjave vetra. Dejmi se iznenada osetio kao u snu,visei u praznini, lebdei, ekajui da se probudi, bezbedan i pomalo razoaran, u sopstvenomkrevetu. Avion je nestao negde pozadi i gore. Zemlja je bila kilometrima daleko, polako se okreui,ne pribliavajui se. Okretao se, polako, lebdei u vazduhu. Bilo je gotovo prijatno. Provod, umalo. Naprosto, visiti upraznini, odvojen od itavog sveta, sam, potpuno sam i slobodan. Kao da nije imao telo, nita fiziko, samo ist duh, ist i lak kao vazduh. Setio se starih legendikoje mu je priao deda, o Navaho junacima koji su putovali preko mosta duge. Mora da je to ovako,pomislio je, visoko iznad sveta, lebdei, lebdei. Kao Kojot, kada je ugrabio da se provoza nakometi. U trenutku gra shvatio je da je zaboravio da broji. I da mu je aka skliznula sa alke za otvaranje.Pokuao je da je nae, nespretno, shvativi da tvrda, speena zemlja juri da ga zdrobi, pretvori uprah, da ga ubije, da bude mrtav, mrtav, mrtav. Dinovska aka ga je zgrabila i umalo mu otkinula glavu. Grio se u vazduhu dok su svuda okonjega eksplodirali novi zvuci. Kao lepet jedra, padobran se otvorio i rairio nad njim, ostavljajuiDejmija da visi u pojasevima i lagano klizi dole ka golom tlu. Srce mu je tutnjalo u uima, ali bio je razoaran. Kao klinac koji je pretrpeo sve uase prvevonje na velikom toboganu, pa je alostan to se sve zavrilo. Duboko dole primetio je prilikuoveka kako savija prljavobeli padobran. Uspeo sam! - pomislio je Dejmi. Skoio sam. Poeleo je da ispusti pravi indijanski pobednikipokli. No, smireniji deo uma ga je upozorio: i dalje tek treba da se spusti, a da ne slomi noge. I da ti nepukne prokleti av. Zemlja je sada jurila ka njemu. Opusti se. Savij kolena. Neka noge podnesu glavni udar. Snano je udario, dvaput se prevrnuo, a onda je osetio da mu vreli vetar vue padobran. Iznenadase kraj njega stvorio Zavgorodni, vukui konopce, a drugi kosmonaut je grlio padobran kao dapokuava da vrati tonu papira nazad u kutiju. Dejmi se podigao na drhtave noge. Pomogli su mu da skine padobran. Avion je polako kruio uvisini. "Bio si dobar", rekao je Zavgorodni, iroko se smeei. "Kako si stigao tako brzo?" upitao je Dejmi. "Iao sam dugo slobodnim padom, prestigao sam te. Nisi me video? Bio sam kao raketa!" "Jurij je ampion u slobodnom padu", rekao je drugi kosmonaut. Avion se sputao, oborenih zakrilaca, motori su neravnomerno radili. Kada su udarili o tle,tokovi su podigli ogroman oblak praine. "A sada idemo u Muestvo?" upitao je Dejmi Zavgorodnog. Rus je odmahnuo glavom. "Ve smo ga nali. Muestvo je ruska re za hrabrost. Ti ima hrabrosti,

Dejmse Votermene. Drago mi je." Dejmi je duboko udahnuo. "I meni." "Nas etvorica", rekao je Zavgorodni, "neemo ii na Mars. Ali neki nai prijatelji hoe. Neemodozvoliti nikome ko nema hrabrosti da ode na Mars." "Kako moete..." "Drugi testiraju tvoje znanje, zdravlje, vetinu sa potrebnom opremom. Mi ti testiramo hrabrost.Niko bez hrabrosti ne sme na Mars. Predstavljao bi opasnost po nae kolege kosmonaute." "Muestvo", rekao je Dejmi. Zavgorodni se nasmejao i pljesnuo ga po leima, a onda su poli preko golog, pranjavog tla kaavionu koji ih je ekao. Muestvo, ponovio je Dejmi u sebi. Njihova varijanta svetih obreda. Kao proienje kodNavaha. Sad sam jedan od njih. Dokazao sam se pred njima. Dokazao sam se pred sobom.

SOL 1: VEE

Kupola je bila uredno postavljena, sa dve vazdune komore na suprotnim stranama, sa opremomza odranje ivota u sredini, i sa paljivo razdvojenim malim odeljcima za svakog pripadnika ekipe uluku du jedne strane poda. Plastine pregrade bile su visoke dva metra, nalik na altere u bancipredviene za koarkae. Psiholozi su zahtevali da visoke pregrade budu u hladnim pastelnimbojama. Dejmiju bi se vie dopadale jednostavne, tople nijanse njegove rodne pustinje. Ovde e imbiti potrebna sva mogua toplota. Na svakom kraju niza sobica nalazilo se po jedno kupatilo veliine telefonske govornice.Verovatno e biti guve sa rasporedom korienja. Zajednike prostorije bile su rasporeene oko sredita: trpezarija; dnevna soba u kojoj su senalazila samo tri stola sa tanunim stolicama od lake plastike, predvienim za marsovsku teu; ikomunikacioni centar sa desktop kompjuterima i ekranima. Radionice za pojedine naunike bile sunanizane du druge polovine krunog zida. Svaki naunik bio je zaduen da raspakuje svoju opremu iuredi radionicu. Veina opreme jo je bila na orbiti; donee je drugi lender. Posle dugog i napornog dana, etvoro naunika i dvojica kosmonauta poeli su da skidaju rance iskafandre koje su nosili vie od dvadeset sati. U roku od nekoliko minuta, skafandri su se nali prostrti po podu kao odbaeni delovi arenihoklopa, a estoro lanova ekipe ostalo je u jednodelnim odelima boje koe, masline ili mora. Sadaponovo izgledamo kao ljudska bia, pomislio je Dejmi. Kao uplaena ljudska bia. Svi su nemo zurili u ostale, kao da ih vide prvi put. Svi su konanoshvatili da se nalaze vie od sto miliona kilometara daleko od doma i od bezbednosti, da ihnajobiniji kvar tranzistora ili pukotina u plastinoj koi kupole mogu ubiti, bez upozorenja i bezmilosti. Nemo su stajali, rairenih oiju, otvorenih usta, kruto drei ruke dalje od tela, kao da isprobavajusvet na kome su se nali i pokuavaju da odrede hoe li biti milostiv prema njima. Kao deca iznenadagurnuta na potpuno novo mesto, zadravali su dah i utke se osvrtali. Napetu tiinu prekinuo je Toni Rid. "ao mi je to poteem tako prizemno pitanje, ali prilino samgladan. Kako bi bilo da malo veeramo?" Voznesenski je frknuo. Konors se glasno nasmejao, a ostali su se nasmeili. Ostavili su skafandrena podu i uputili se do trpezarije, gde je est zamrznutih obroka bilo zaas mikrotalasno zagrejano doprijatno toplog mirisa. oana Brumado na trenutak se povukla u svoju sobicu i vratila se sa bocom panskog ampanjca. "Donela si to ak iz Brazila?" upitao je Pit Konors. Rid mu je sarkastino odgovorio. "Naravno da nije. Jasno je da je na putu ovamo muljala groe." Zapua je buno izleteo i ampanjac se prolio preko stola. "Na alost, nije ohlaen", izvinjavala se oana. "Ma, u redu je. Nemoj da se jedi." Samo ga iznesi napolje na minut, pomislio je Dejmi. To e ga sigurno zalediti. Bilo je taman dovoljno ampanjca da svako otpije po malo. Rid je sedeo izmeu plavokose Ilone ioane, koja je bila crnka. Izraelka je imala vitko, dostojanstveno telo plemkinje, ak i u jednodelnomodelu. oana je delovala kao skitnica, jer jedva je savladavala strepnju koja se nazirala iza tihkrupnih, tamnih oiju. Rid, sa kosom boje peska i atletski graen, izgledao je sasvim oputeno. "Znai, ovde imamo svuudobnost doma... zamalo", rekao je.

"Zamalo", ponovila je ilona Malater. "Hrana, vazduh, dobro drutvo", uzvratio je Rid. "ta bi ovek mogao jo da poeli?" "Voda se reciklira", odgovorila je Ilona. "Zar ti to ne smeta?" Rid je prevukao prstom preko tankih brkova boje peska. "Moram priznati da bih rado koristioneto za preiavanje vode. Viski, na primer." "To je zabranjeno", ozbiljno je rekla oana. "Ja sam svojim ampanjcem ve prekrila pravila." "Da", rekla je Ilona. "udim se to te on" - pokazala je glavom na Voznesenskog koji je sedeo uelu stola - "nije uhapsio i zaplenio itavu bocu za sebe." "Oh, pa nije on tako lo", odogovrio je Rid. "Srediemo mi ve njega, nita ne brini." Izraelska biohemiarka nije izgledala ubeena u to. "Volela bih da imamo ovde malo viskija",rekla je. "Moda bih mogao da ti smukam neto iz zaliha apoteke." Ilona je podigla obrvu. oana je izgledala zgranuta predlogom. "Ipak, morate paziti", nastavio je Rid. "Jednom sam podelio bocu viskija sa kotom. Kad sam umoju au usuo malo vode, ovaj se bukvalno stresao!" Obe ene su se nasmejale. Dvojica pilota sedela su na kraju malog stola, udubljena u razgovor o letenju, koliko se moglovideti po pokretima ruku. Ruiasti Rus i crni Amerikanac; ipak, ovde su njihova nacionalnost - ak irasa - bili manje bitni od injenice da nisu naunici, nego letai; u najboljem sluaju, inenjeri. Biloje jasno da su sasvim razliiti od naunika. Amerikanac je bio vitak, sa gipkim plesakim rukama inogama. Rus je bio nii, nabijeniji, kestenjaste kose koja je verovatno bila ria dok je bio dete.Njegovo mesnato lice, obino uvek namrteno, sada je oivelo, a plave oi su mu blistale dok jepriao o letenju. Dejmi je znao da je ovde autsajder. Ovi mukarci i ene gotovo su se etiri godine obuavali saocem DiNardom, jezuitskim geologom koji je bio prvobitno izabran za misiju na Mars. Dejmi je biojedna od rezervi, ali etiri godine bio je svakog trenutka svestan da prolazi obuku za misiju u kojojuopte nee uestvovati. A onda je ocu DiNardu njegov Bog podario infekciju une kesice koja jezahtevala hitnu operaciju, a njegov par je zaas otpao u ko zna kakvim zakulisnim radnjama.Iznenada, udesno, neverovatno, Dejms Votermen - ameriki Indijanac - pridruio se ekipi koja ezaista stupiti na Mars. Crvenokoac na crvenoj planeti, razmiljao je Dejmi. Naao sam se ovde iz iste sree.Prihvatili su me, ali DiNardo je bio prvobitno izabran; ja sam samo zamena. Da, zauo je apat svog dede. Ali ti si tu, na Marsu, a Anglo popa nije. Dejmi se umalo nasmeio. Za njegovog dedu, ak je i jezuita iz Vatikana bio Anglo. Bilo mu jemilo to se naao ovde, sa prvim istraivaima, ali je ipak oseao i stalnu krivicu. Stekao je ovupovlasticu na osnovu bolova druge osobe. Pravi Navaho bi se plaio osvete. Voznesenski je odgurnuo stolicu i ustao. "Vreme je da se spava", rekao je gunajui, kao da oekuje protivljenje. "Sutra moramo bitispremni za dolazak druge ekipe. A pre spavanja moramo da oistimo skafandre i ostavimo ih kakotreba." Niko se nije usuprotivio, mada je Toni Rid promrmljao neto to Dejmi nije razumeo. Svi su biliumorni, ali znali su da moraju valjano odravati skafandre. Sutranji raspored bie jednako naporankao dananji. Napetosti i neprijateljstva nastali tokom devet meseci leta nee nestati samo zato to suse iskrcali na Mars. Moda e narednih nedelja, pomislio je Dejmi, kada budemo zauzeti poslom ikada budemo mogli da se muvamo napolju, moda e se tada stvari promeniti. Moda.

Poto je usisao prainu sa skafandra i okaio ga kraj vazdune komore, Dejmi je na putu kasvojoj sobici proao kraj odeljka Ilone Malater. Njena harmonika-vrata bila su otvorena. Upravo jelepila iskrzanu staru fotografiju na pregradu kraj uzglavlja. Primetila je Dejmija i dobacila mu preko ramena: "Ui na trenutak." Pomalo zbunjen, Dejmi je zastao na vratima. Ilona je promuklo apnula: "Neu da te zavodim, crveni. Bar ne prve noi na Marsu." Dejmi je i dalje stajao na vratima, ne znajui ta da kae. "Hoe li da pogleda moj porodini album?" upitala je Ilona, uz neprijatan osmeh. Na zidu je bila samo jedna fotografija. Dejmi je priao blie i razabrao visokog, umornogmukarca u prljavoj vojnikoj uniformi, kako stoji na ulici zatrpanoj utom, ruku podignutih iznadglave, a est vojnika u razliitim uniformama uperilo je u njega mainke. "To je moj deda, 1956", rekla je Ilona, iznenada jakim i tunim glasom. "U Budimpeti. Ovo suruski vojnici. Rusi su na kraju obesili mog dedu. Bio je kriv to je branio svoju zemlju od njih." "Mi smo sada na Marsu", tiho je rekao Dejmi. "Da, pa ta?" Dejmi se bez rei okrenuo i iziao iz njene sobice. Ilona e nastaviti da podbada Voznesenskog,kao to je to inila i tokom devet dugih meseci leta dovde. Smatrala je da ima razloga da mrzi sveRuse. A tokom godina obuke paljivo je skrivala svoju mrnju. I negovala je. Sada je izbila. Sada,kada ih sve moe pobiti. Sve smo poneli sa sobom, pomislio je Dejmi. Doli smo na novi svet sa reima ljubavi i mira,ali nosimo stare strahove i mrnje kuda god da poemo. Potpuno iscrpljen, Dejmi se sruio na leaj, ne trudei se da se svue. Skoro sat kasnije, leao je,jo budan, na uzanom leaju, brinui zbog Ilone. Kupola je sada bila mrana, ali ne i nema. Metal iplastika pucketali su i kripali kako je jaala hladnoa Marsove noi. Pumpe su tiho brujale, a uli suse i ventilatori. Psiholozi su smatrali da e ti zvuci biti prijatni usamljenim istraivaima. Ako bizvuci maina iznenada prestali, to bi ih smesta uzbunilo, kao to iznenadan prestanak rada avionskihmotora smesta podie adrenalin. Dok je tako leao, Dejmi je zauo jo jedan zvuk. Nekakvo ritmiko uzdisanje koje sepojavljivalo i nestajalo, poinjalo i prestajalo. Tihi apat, gotovo nalik na tihe uzdahe, toliko tihe daje Dejmi prvo pomislio da mu se samo priinjava. Ali ulo se i dalje, udno, avetinjsko disanje,jedva ujno zbog stalnog brujanja ljudske opreme. Vetar. Nad njihovom kupolom duvao je blagi povetarac, milujui novi, tuinski predmet svojim nenimprstima. Mars ih je mazio, onako kako dete posee za neim novim i neobjanjivim. Mars im jepoeleo nenu dobrodolicu. Dejmi je pustio da mu misli odlutaju. Prepleo je prste iznad glave i oslukivao blagi vetar Marsasve dok konano nije zaspao. Sanjao je svemirske brodove kako se sputaju u Novi Meksiko, donosei sa sobom itavaplemena nagih Indijanaca, koji su doli da prisvoje grubu, golu zemlju.

NA OBUCI: ANTARKTIK

1. Baza MekMardo liila je Dejmiju na proizvod ukrtanja ofucane rudarske varoi i studentskogdoma u siromanom gradu, postavljen na ivicu ledenog zaliva MekMardo izmeu snegom pokrivenihplanina i Rosovog Ledenog Grebena, pola kilometra debelog sloja leda koji je pokrivao Rosovomore. Sve zgrade su izgledale kao dravna svojina: metalne kolibe sa kosim krovom i etvrtastedrvene barake, ak i novije jednospratnice sa kancelarijama, graene od blokova. Bili su tu i nizrezervoara za gorivo, beskrajni niz skladita opreme, ledolomac Amerike obalske strae usidren uluci i pista bukvalno uklesana u sloj svetlucavog leda koji se protezao sve do horizonta, pokrivajuipodruje vee od Francuske. Ulice su bile oiene od snega, ali teko da bi se iko usudio da izie na ledeni vetar. Najniatemperatura ikada zabeleena na Zemlji izmerena je upravo na Antarktiku, osamdeset osam stepeniispod nule. Blaga letnja no na Marsu, pomislio je Dejmi. U baraci odvojenoj za obuavanje za 'Projekat Mars' bilo je gotovo prijatno toplo, zahvaljujuinovom sistemu nuklearnih generatora koji je ugraen prole godine. Starinski ekolozi bunili su sezbog uvoenja nuklearne energije na Antarktik, dok su se ekolozi novog kova bunili zbog daljeupotrebe fosilnih goriva koje je sve vie zagaivalo antarktiki vazduh garom i au. Svaka grupa na obuci za Mars morala je da provede est nedelja u antarktikoj postaji, kako bikandidati nauili kako izgleda iveti u istraivakoj misiji odseenoj od ostatka sveta, biti zbijen ujedva dovoljnom prostoru sa malo preimustava i nimalo privatnosti, truditi se da opstane u golom,ledenom svetu sainjenom od leda i mraza. Dejmi je razmiljao dok je brzo iao kroz uski hodnik napola zavejane zgrade. Svi naunici uprojektu su jednaki. Osim to su neki jednakiji od drugih. A sada je dr Li jednakiji od nas ostalih. Obuen u svoju uobiajenu crveno-crnu somotsku koulju i izbledele farmerke, sa kaubojskimizmama koje su trupkale po izlizanom drvenom podu, Dejmi se uputio ka kancelariji dr Lijaengdua, oveka koji je upravo odreen za komandanta ekspedicije. Nije izvreno nijedno drugopostavljenje za misiju, bar zasad, zvanino. Ali zavejana baza ve je brujala od govorkanja inagaanja ko e biti odabran da poleti na Mars, a ko nee. Mukarci i ene zbijeni u natrpanoj bazipoeli su da sklapaju opklade. Neki su ak pokuavali i da se probiju u poverljive line dosjee ukompjuterima. Sutra e Dejmi i njegova grupa odleteti iz MekMarda natrag u civilizaciju, ukoliko vremedozvoli, posle obaveznih est nedelja. Dejmi je najvei deo tog vremena proveo u potrazi zameteoritima, napolju na snegom pokrivenom gleeru zarivenom u sloj leda nad Rosovim morem.Antarktik je dobro mesto za lov na meteorite. Veiti sneg i led zamrznutog kontinenta uvaju stenjekoje padne sa neba, odravajui ga srazmerno isto od zemaljskih zagaenja. Za neke od tih meteoritasumnjalo se da moda potiu i sa Marsa. Dejmi se nadao da e nai jedan takav tokom traganja pogleeru. Ako ne mogu da odem na Mars, mislio je, moda mogu da naem deli Marsa koji je dospeona Zemlju. Za est nedelja naao je etiri meteorita u ledu, ali nijedan nije bio sa Marsa. Dejmi je tokom vie od tri godine radio i vebao sa naunicima iz preko deset razliitih zemalja,u laboratorijama i terenskim postajama od Islanda do Australije. Veinu tog vremena znao je - kao isvi ostali - da najverovatnije nee biti odabran za geologa koji e se spustiti na Mars. Otac FulvioDiNardo bio je najbolji izbor za misiju, jer nije bio samo svetski priznat geolog nego i jezuitski

svetenik. "On je ono to zovemo 'dvojac'", vedro je za dorukom objanjavao jedan od slubenika misije,pre vie meseci, dok su bili u Zvezdanom Gradu, kraj Moskve. "Ispunjava dve potrebe: geolog ikapelan." Toni Rid se sloio, pomalo sarkastino iskrivivi usta. "Da. Moe da saslua ispovesti i da krstibebe koje se budu rodile tokom misije. Nijedan drugi geolog ne bi bio toliko koristan." Dejmi je postepeno prihvatio neizbenost DiNardovog povlaenog poloaja. Svetenik se bavioprouavanjima planeta jo od kako je veliki drugi talas sondi poslat na Jupiter i asteroide; zapravo,ak je i pomagao u konstruisanju nekih instrumenata koje su nosili. Bio je prvi geolog na Mesecuposle misije 'Apola 17', pre vie od trideset godina. ak i sada, dok su se naunici spremali za prvosputanje na Mars, otac DiNardo provodio je dosta vremena u izolacionoj laboratoriji na ruskojorbitalnoj postaji, 'Mir 5', vodei geoloka prouavanja uzoraka stenja i tla, koje su donele sondeposlate u izvianje crvene planete pre ekspedicije sa ljudskom posadom. Dejmiju je najvie smetala rezerva oca DiNarda. Franc Hofman je, izgleda, uspeo da se ubaci nato mesto, ako je verovati govorkanjima. Belija je nekada bio fiziar, a tek pre nekoliko godinaprebacio se na geologiju. Dejmi je bio uveren da je ovaj odabran na mesto broj dva upravo zbogaustrijskog dravljanstva. Dejmi je mesecima oseao kako u njemu postepeno narasta bes. Ja sam bolji geolog od Hofmana,govorio je sebi. Ali on e dobiti dozvolu da ode na Mars kao DiNardova rezerva, a ja u ostati naZemlji. Zato to politiari ele ravnoteu meu nacijama, a u grupi nema nijednog drugog Austrijanca.to je jo gore, politiari su inili sve to mogu da zadre jednak broj Rusa i Amerikanaca. A meneraunaju kao Amerikanca. Dok je prilazio vratima dr Lija, po hiljaditi put se upitao ta bi mogao da uini kako bi promeniosituaciju. Zato me je pozvao? Sada, poto je dr Li zvanino imenovan za komandanta ekspedicije,hoe li se ponaati kao naunik ili kao politiar? Moe li da mi pomogne? A ako moe, eli li to? Dejmi je zakucao na vrata dr Lija. Kandidata za poloaj komandanta ekspedicije politiari i slubenici veoma su paljivo birali.Morao je biti u stanju da umiruje povreene linosti i da reava emocionalne probleme meuosetljivim naunicima - i astronautima. Najvie od svega, morao je da bude pripadnik neutralne nacije: ni sa Istoka ni sa Zapada, niArapin ni Jevrejin, ni Indus ni Musliman. Dr Li engdu je bio asketski mrav mukarac, ispijenog lica, roen u Singapuru, u porodicikineskih trgovaca, obrazovan u angaju i enevi, a govorkalo se da ga oekije Nobelova nagrada zaistraivanja u atmosferskoj fizici; naao je nain da se prekine istanjivanje ozonskog omotaa i da sezatvori odavno pretea ozonska rupa u gornjim slojevima atmosfere. Tek zaao u pedesete godine,bio je dovoljno mlad i zdrav za dugo putovanje na Mars, ali i dovoljno uvaen da bi bio neporecivivoa ekspedicije, ne samo na papiru nego i stvarno. "Uite, molim", zauo se glas dr Lija, tek pomalo priguen tankim drvenim vratima. Dejmi je uao u sobu koja je dr Liju sluila kao kancelarija i lina odaja. Li je ustao od stola kojije bio uguran izmeu leaja i kosine spoljanjeg zida. Bio je toliko visok da je morao da se sagnekako ne bi udario glavom o zakoenu tavanicu. U sobi nije bilo nikakvih tragova linosti, nikakvog znaka prisustva konkretne osobe. Li je doaotek pre nekoliko dana, a bilo je predvieno da sa Dejmijevom grupom otputuje sutra ujutro. Na stolunije bilo niega osim prenosnog kompjutera koji je tiho brujao, a ekran je narandasto svetlucao.Krevet je bio nameten sa vojnikom preciznou, sa ebadima paljivo ututkanim pod tanki madrac.

Jedini prozor bio je spolja zaklonjen nanosima snega. Preko niske tavanice protezale su sefluorescentne svetiljke, dajui Lijevoj bledoutoj koi gotovo avetinjski izgled. Kada je upoznao dr Lija, pre dve godine, Dejmi se zaudio njegovoj visini. Sada se ponovoiznenadio. Li je imao gotovo dva metra, bio je toliko mrav da je delovao izgladnelo, pravo strailood oveka, sa upalim obrazima i dugakim, tankim prstima. Novopostavljeni komandant ekspedicijenosio je meku konu koulju tamnosmee boje, koja je landarala na njemu. "Ah, dr Votermene. Molim vas, sedite." Li je pokazao jedinu preostalu stolicu u sobi, tipskikomad eline ipke sa tankim plastinim jastukom, tvrdim kao da je i sam od gvoa. Li je ponovo seo za sto. Neko vreme nije progovarao. Paljivo je gledao Dejmija, kao dapokuava da vidi neto u njemu. Dejmi mu je mirno uzvratio pogled. Dovoljno esto je gledao svogdedu kako razgovara sa drugim Navaho Indijancima; nikada im se nije urilo da progovore. Bilo jevano ostaviti vremena za razmiljanje, za udubljivanje, za odmeravanje onog drugog. Dejmi je prouavao Lijevo lice. Kosa mu je jo bila tamna, mada se u dobroj meri povukla savisokog ela. Upadljivo istonjake oi, sputenih kapaka, neprozirne; uz tanke obeene brkove biobi pravi drevni kineski mandarin, ili moda razbojnik u nekoj starinskoj pripovesti o spletkama.Trebalo bi da nosi dugaku, svilenu haljinu i da ivi u palati u Pekingu, a ne da ui zavejan snegomovde, na kraju sveta. U sobici se oseao neki neobian miris. Sandalovina? Parfem? Gotovo da je liilo na marihuanu. "Moram da vas zamolim za uslugu", konano je rekao dr Li. Glas mu je postao tih, gotovo nalik naapat. Dejmi se nehotice nagnuo napred kako bi razabrao rei uprkos stalnom itanju vazduha uvodovima grejanja. Li je bacio gotovo plaljiv pogled na ekran kompjutera pre nego to je nastavio. "Ovde ste sesjajno pokazali - kao i u ostalim aktivnostima tokom obuke." "Hvala." Dejmi je lako pognuo glavu. "Pitam se da li biste razmislili da ostanete ovde jo est nedelja." "Da ostanem? Ovde?" "Grupa sa kojom ste radili ide odavde u Jutu, koliko znam." Jo jedan pogled na kompjuter. "Da,obuka u opstanku u pustinji." Nastavo je pre nego to je Dejmi stigao da odgovori. "Veoma bih cenio ukoliko biste ostali ovdeu MekMardu i pomogli sledeoj grupi da se prilagodi uslovima na Antarktiku. To bi bila ogromnapomo i meni i vaim kolegama naunicima." Dejmi je brzo razmiljao. Ovaj ovek upravo je odreen za komandanta ekspedicije. Ne bi bilomudro odbiti njegovu molbu. Ali zato to trai od mene? Zato me moli? "Ovaj... znate, nas desetoro ve smo dosta dugo ekipa za obuku." "Svestan sam toga", rekao je dr Li. "Ali i vi znate da su te grupe sastavljene samo radi obuke i danemaju veze sa izborom osoba za samu ekspediciju." Dejmi je klimnuo glavom, pitajui se ta se to deava - i zato. "U grupi koja e sutra doi ovamo nalazi se i dr oana Brumado. Ona je izuzetan mikrobiolog." "Upoznao sam je." Li je polako klimnuo glavom. Nastavio je svojim najblaim glasom. "Ona je ker AlbertaBrumada." Dejmi se zavalio u stolici. Sada mu je bilo jasno. Ker Alberta Brumada dobie posebantretman. Ostali naunici e potonuti ili isplivati, preivee sve napore obuke ili e biti izbrisani saspiska moguih putnika na Mars. Ali sa Brumadovom keri stvari stoje drugaije. ele da budusigurni da e ona proi ovih est nedelja bez problema.

Dejmi nije znao ta drugo da uini. "Razumem", rekao je. "U redu, naravno. Ostau jo estnedelja i pomoi im koliko god mogu." Dr Li se nasmeio, ali Dejmiju je izgledao vie tuan nego srean. "Hvala vam, dr Votermene.Veoma sam vam zahvalan." Dejmi je ustao. Dr Li mu je pruio ruku i poeleo mu sreu. Tek kad je ve bio na pola puta niz hodnik, na putu prema svojoj sobi, Dejmi je shvatio na ta je,zapravo, pristao. Preopustie narednih est nedelja obuke. Zamolili su ga da bude naroiti uitelj-vodi-pratilac keri Alberta Brumada. Ve su ga izbrisali iz misije za Mars. Sputen je na nivo instruktora. Nije im padalo na pamet daga puste na Mars.

2. Svi naunici koji su dolazili u obzir za ekspediciju na Mars upoznali su se, naravno, i esto su sesretali poto su zbog obuke partali itavim svetom. Ali prolo je vie meseci otkako je Dejmiposlednji put video oanu Brumado. Jedva da je progovorio sa njom desetak rei. Dejmi je otiao do ulaza u snegom zavejanu bazu, vie da bi se oprostio sa svojom grupom negoda bi doekao pridolice. Kolege su ga posmatrale sa saaljenjem, puni sauea prema oveku kojioito nije uspeo. Neki su ga se ak i klonili, kao da se boje da e im dodir sa gubitnikom donetinesreu. Dr Li je skinuo jednu rukavicu i ozbiljno se rukovao se Dejmijem, bez rei, pre nego to jeotiao. aka mu je bila suva i mlitava, nalik na mrtvog gutera. Dejmi je stajao u vratima, koliko da se zakloni od ledenog vetra, umotan u kabastu jaknu, i gledaosvoje dojueranje kolege kako trupkaju ka autobusu koji e ih odvesti na pistu uklesanu u led. Ispredautobusa se nalazio veliki buldoer sa lopatama za sneg sa pr