cincari / aromuni /u juznom banatu

8/8/2019 Cincari / Aromuni /u Juznom Banatu

1/174


2/174


3/174

Evroregionalni centar za razvoj drutva u multietnikim sredinamaIn medias res

CINCARI (AROMUNI)U

JUNOM BANATU

Panevo2009.


4/174

CINCARI (AROMUNI) U JUNOM BANATU

Autorka projekta:

SVETLANA NIKOLIN

Saradnici na projektu:

Dr Mira MaranValentin Mik

Izdava: Evroregionalni centar za razvoj drutva u multietnikim sredinama In medias res, Panevo

www. inmediasres.rs.sr

Za izdavaa: Valentin Mik, [email protected] urednica: Svetlana Nikolin, [email protected]: Dr Dragoljub ivkoviRedaktura, lektura, korektura: Svetlana NikolinDizajn i tehnika priprema: Dunja aiFotografje: iz privatnih kolekcijatampa: SZR tampa, Cara Lazara 80, KovinTira: 500 primeraka

tampanje ove knjige podrao je Fond za razvoj neprotnog sektora Vojvodine

Besplatan primerak

Copyright In medias res

Sva prava zadrana. Nijedan deo ove knjige ne moe biti tampan, umnoavan ili prenoen u bilo kom obliku,elektronskim putem, fotokopiranjem ili na drugi nain bez pismene saglasnosti izdavaa.


5/174

SADRAJUmesto uvoda 5Iz davne prolosti ka evropskoj budunosti 7Romana comuna 11

CINCARSKE PORODICE U JUNOM BANATU NASELJENEDO DRUGOG SVETSKOG RATA 13

Porodica Veriga i porodica urin 15

Porodica Hadija 25Porodica Ki - Mano Zisi 27Seanja akademika ora Mano Zisija 33Zakova kua u Panevu 37Porodice Mandrino i Oka 39Porodica Mihajlovi - Lepo je znati ko si 49Porodica Lambrin 57 Porodica Zega 61Porodica Anelovi 63Porodica Prita 67

Porodica Cincar 71Porodica pirta - Spirta 75Stare cincarske porodice u junom Banatu 81Cincari na sadanjoj teritoriji optine Plandite 91Porodica Arnovljevi 93Iz arhivske grae Paneva 95Cincari u junom Banatu doli u 18. i 19. veku 105Braa Manaki ili pokretne slike Balkana 109

CINCARSKE PORODICE U JUNOM BANATU NASELJENE

NAKON DRUGOG SVETSKOG RATA 113Cincari - nai sugraani 115

Znamenite linosti cincarskog porekla i njihova veza sa junim Banatom 149Stari cincarski zanati 151Cincarska kuhinja - Lepota jednostavnosti 155Slave i imendani 159Cincarska nonja 161Bibliograja 169

3


6/174


7/174

5

Umesto uvoda

Knjiga koja je pred vama predstavlja rezultat dela projekta I mi ivimo uVojvodini iju je realizaciju podrao Fond za razvoj neprotnog sektoraVojvodine. Osnovni cilj projekta bio je da doprinese skidanju vela zaborava kojive decenijama prekriva malu cincarsku (aromunsku) etniku zajednicu iji pripad-nici i mnogi potomci i danas ive sa nama kao i da pomogne njenoj promociji i ar-

maciji, da ih ohrabri u istrajavanju da sauvaju svoj identitet, svoju tradiciju, svojekorene i podri ih u ouvanju cincarskog (aromunskog) jezika (dijalekta) koji je uSrbiji skoro u potpunosti iezao. Sa umiranjem jezika (dijalekta) nestae sasvimi kolektivno pamenje, sva usmena predanja i znaajni podaci vezani za ovu maluetniku grupu.

Projekat uoblien u knjizi Cincari (Aromuni) u junom Banatu nije rezultatnaunog istraivanja koje bi svakako iziskivalo drugu metodologiju i daleko duivremenski period rada ali e mnotvo podataka u nje mu sigurno koristiti nekim no-vijim generacijama istoriara, etnologa, etnografa, politikologa, novinara..., u njiho-

vom preispitivanju pojedinih drutvenih, istorijskih, kulturolokih i drugih pitanjakoja se, po svojoj prirodi, uvek iznova nameu u odreenim periodima i nanovotrae nova tumaenja i nove odgovore.

U vojvoanskoj sredini, a posebno u Banatu, vekovima zajedno ive mnogeetnike zajednice od kojih je veliki broj sasvim malih, mnogima nevidljivih, et-nikih grupa. Njihovi identiteti, razvoj kulture i ouvanje tradicije u zajednikomivotu samo je jedan od segmenata vekovnog sklapanja multietnikog mozaika Voj-vodine. Slobodno ispoljavanje i razvitak svih etnikih osobenosti kroz proimanje

brojnih kulturnih specinosti kao i ostvarivanje najviih standarda interkulturnogdijaloga, jedan je od najvanijih izazova koje imperativno pred nas postavlja bu-

dunost.Knjiga Cincari (Aromuni) u junom Banatu skroman je doprinos ovom za-

jednikom cilju.elela bih da se posebno zahvalim saradnicima na projektu dr MIRI MARA-

NU, istoriaru, i VALENTINU MIKU, knjievniku i novinaru, na pomoi, sugesti-jama i doprinosu realizaciji celokupnog projekta koji se sastoji jo i iz izlobe starihfotograja cincarskih porodica i DVDa o tome kako se projekat stvarao.

Rodika Grujesku, politikolokinja i novinarka, Marina Ankajcan, profesorka ru-munskog jezika, Georgije Miloevi, istraiva arhivske grae i Simeon Lazarjan,

prevodilac i novinar, svojim prilozima obogatili su ovu knjigu i uinili je kvalitet-nijom i raznovrsnijom dok je Milivoje Uroevi, znaajnom donacijom u strunojliteraturi i renicima, pomogao da rad na knjizi postane daleko laki.


8/174

6

Dunja ai, graka dizajnerka, kreativnou i sugestijama, doprinela je dazahtevni tehniki deo projekta postane zanimljiv i izazovan.

Posebno se zahvaljujem svim pripadnicima cincarske (aromunske) etnike za-jednice i brojnim potomcima Cincara u junom Banatu, na nji hovom strpljenju i

nesebinoj podrci bez koje ovaj projekat i ne bi mogao biti ostvaren.

Svetlana Nikolin, politikolokinja i autorka projekta


9/174

7

Istorijska vertikalaIz davne prolosti ka evropskoj budunosti

U svim zemljama jugoistone Evrope, posebno na Balkanu, ive pripad-nici cincarske (aromunske) etnike zajednice za ko je se moe rei dasu svo jom vekovnom rasprenou meu mnogim narodima na ovom prostoru,

prihvatanjem i brzim prilagoavanjem novim uslovima ivota, anticipirali Evropui Balkan bez granica to im je i bio vievekovni ideal.

Na pitanje ko su u stvari Cincari (Aromuni) nauka do danas nije dala odgovor.Retko se o nekom narodu ili etnikoj grupi na Balkanu toliko raspravljalo, posta-vljalo tako mnogo hipoteza i tako mnogo sporilo u naunim krugovima. Uprkossvim kontraverzama koje ih vekovima obavijaju, njihovo postojanje meu drugimnarodima je evidentno kao i istorijska vertikala cincarskog bitisanja koja se provla-i sve do danas.

Cincare u Srbiji, u naunoj literaturi, prvi put je pomenuo mitropolit StefanStratimirovi (17571836.) u jednoj raspravi o Vlasima, odnosno Volochima, ko-

ji se spominju u Nestorovoj hronici. Kako istie Nikola Radoji Pitanje oporeklu pravih Vlaha bilo je ve onda od najzamrenijih naunih pitanja, koje jeizazivalo mnoge polemike. O Vlasima (ime koje se esto koristi umesto Cincariili Aromuni, kako ih uostalom prepoznaje nauka, a sreu se jo i nazivi Kuco-vlasi, Mavrovlasi, Karaguni...zavisno od zemlje do zemlje to govori o njihovoj

polinominosti), pisali su jo i istoriari Sima irkovi ko ji je Vlahe smatraosamo posebnom socijalnom grupom, zatim Ljubomir Stojanovi istiui da ne

postoje razlike izmeu Vlaha i Srba i da je Vlah oduvek oznaavalo samo stale,dok nasuprot njima, Jovan Cvi ji misli da su Aromuni, Cincari, po jeziku deorumunskog naroda koji ivi sa leve strane Dunava i koje naziva Dakorumunima,dok Cincare ili Aromune posmatra kao deo starog polulatiniziranog stanovnitvakoje je za vreme srednjeg veka primilo vizantijsku civilizaciju. ivei sa Slove-nima, oni su se asimilirali ostavljajui ipak tragove svoje autohtonosti najvie uplaninskim masivima dinarskog lanca - dalmatinska Zagora, nikika Hercegovi-na, Brda i Stara Crna Gora, Stari Vlah od Golije do Romanije, mijaka i brsjakaoblast, ceo Pindski lanac od Belice do Ljeskovca u Epiru, a na istoku Rodopi saPirinom kao i Srednja Gora sa delovima Balkana. Po Cvijiu to su delovi balkan-skog poluostrva koji su bi li naseljeni autohtonim romanizovanim predslovenskimstanovnitvom.

O Aromunima pisali su i drugi istoriari i etnogra - tu je i Vasa ubrilovi,pre njega i Vuk Karadi, Milan Vasi, Ivan Boi, Duan Antonijevi... ali sva-kako da razmatranje ovog pitanja, kako istiu nove generacije naunih poslenika,


10/174

8

zahteva potpuno nova nauna istraivanja i nove postavke liene razliitih optere-enja iz prolosti i politikih konotacija.

Dodajmo samo da se naziv Vlah prvi put spominje u povelji Stefana Nema-nje (11891199), u Hilandarskoj darovnici, gde se govori o 170 familija Vlaha.

O etnogenezi Cincara dugo se lome koplja uglavnom oko dve hipoteze jednagovori o tome da su autohtoni u oblastima gde ive, dok suprotna smatra da su na teteritorije doli iz drugih krajeva. Sami Aromuni smatraju da je njihova etnogenezatesno povezana sa etnogenezom Rumuna i da su oni meavina Rimljana i paleobal-kanskih naroda, pre svega Daana, Traana i Geta, severno i juno od Dunava. Slo-veni su nadirui na Balkan potisnuli ka jugu pomenute Prarumune i to na podrujagde su se zadrali vekovima do dana dananjeg (Kapidan, Marioceanu...)

O Cincarima, Aromunima, Vlasima... mnogo je raspravljano i pisano i u sused-nim zemljama ali su se time bavili i naunici u Evropi i drugim dravama sveta, po-sebno SAD-u. Literatura o njima broji nekoliko hiljada naslova to samo govori da

je ova tematika jo i dan danas interesantna, pogotovo na Balkanu, gde se u skorosvim dravama, sve do pre dve decenije, jako malo govorilo i znalo u iroj javnostio ovoj skrivenoj etnikoj zajednici ali ne samo o njoj. Otvaranje prema Evropskojuniji, pad berlinskog zida i demokratizacija koja je promenila, iako ne tako brzo,mnoga stajalita i otvorila mnoga pitanja, iznedrila je i kod nas interesovanje o to-me ko su to zaboravljeni Cincari i da li ih jo uopte ima u naoj sredini.

Po prvi put su se neki od na ih sugraana upitali gledajui geografsku kartu, taznae imena mnogih planina, naselja i oblasti, poev od Vizitora, Durmitora, Sta-rog Vlaha, Vlakog polja, Vlaia...Starije generacije prisetile su se pria o nekim

cincarskim familijama koje su poznavale, o linostima cincarskog porekla u naojnaunoj, kulturnoj sredini ali su mnogi bili iznenaeni saznanjem da sa njima, uistom gradu ive i dan danas pravi Cincari kao i njihovi mnogobrojni potomci, kojisu uspeli da sauvaju, iako iskljuivo u uskom porodinom krugu, seanja na svojeporeklo, tradiciju i svoje pretke.

U Srbiju su Cincari, u najveem broju, pristigli tokom vladavine Otomanskeimperije zahvaljujui zanatima, trgovini i mrei mnogih hanova od Crigrada doBeograda. Trgovina izmeu Otomanske imperije i Austrougarske bila je vrlo raz-vijena pogotovo u 18. i 19. veku kada su ogromni karavani sastavljeni od viedesetina konja, mazgi pa ak i kamila natovarenih pamukom, svilom, pirinem,

duvanom, makom, uljem i drugom robom sa istoka, stizali u Savsko pristanitegde se ona carinila, a odatle prevozila u Zemun odakle je ili renim ili kopnenim

putem odnoena dalje ka Peti, Beu, Lajpcigu, Trstu i drugim veim trgovakimcentrima Evrope. Iz severne Carevine u Tursku su se uvozili prvenstveno proiz-vodi od stakla, porcelana, oru je, satovi, manufakturni proizvodi... Graniarskigradovi kao to su to bili Zemun i Panevo, doivljavali su pravi procvat. U juniBanat slile su se mnoge familije Cincara u potrazi za novim trgovakim izazovimaali i u elji za sigurnijim ivotom u hrianskoj zemlji. Ostao je podatak da je nadelu Dunava gde se najlake moglo prei, dnevno nekada prelazilo na levu obalureke i po stotinu osoba.

Najznaajni ji pravci naseljavanja bili su od Zemuna i Paneva preko BeleCrkve, Vrca ka Temivaru, zatim ka Novom Sadu i Peti i na kra ju, ka Rumi,


11/174

9

Sremskoj Mitrovici, Vukovaru, Zagrebu i Beu. Mnogi od tih trgovaca umeno-u, tedljivou i neumornim radom stekli su bili velike imetke, a neki su dobili i

plemike titule ( Servijski, Nako, Dadanji, Moonji...) Bili su dobro organizovani,vrsto porodino povezani i sa brojnim trgovakim kontaktima od Aleksandrije do

Odese, Venecije i Lajpciga. Ostalo je zabeleeno da je poznati trgovac iz Zemuna,Apostol Hai Dijamandis, radio sa bratom Teofanom iz Sereza koji mu je slao pa-nuk, a Apostol ga preuzimao u Beogradu, pa preko Zemuna otpremao dalje u Be,velikoj trgovakoj kui Karajanis. Na tom putu pamuka ko ji je iao od Bliskigistoka do Bea, jedno od najveih bogatstava Evrope toga doba stekla je i familijaSina iz Moskopolja, velika trgovaka i bankarska porodica ali i porodica galantnihdonatora i zadubinara.

Razvoj trgovine, poveanje ivotnog standarda i opteg napretka, remetile su,kao i uvek, nestabilne politike prilike na Balkanu, ustanci, socijalna previranjai ratovi, kojih na Balkanu nikada nije nedostajalo. Migracije sa ju ga na se ver po-

vremeno bi se prekidale ili ile sporijim intenzitetom ali nisu prestajale. Skoro usvakoj gradskoj sredini u Srbiji kao i u Vojvodini tokom 18., 19. i poetkom 20.veka bilo je cincarskih porodica ko je su svo jim upornim radom, obrazovanjem,tolerancijom, dale peat stvaranju urbanog ivota. Karakteristino je da se njihovivot ni je odvi jao u zatvorenim krugovima ve naprotiv, oni su, meajui se saveinskim stanovnitvom, postajali esto prava pokretaka snaga i avangarda tihsredina. Slian proces odvijao se i u drugim dravama u kojima su se zatekli nakonsloma Otomanske imperije i zavretka Prvog svetskog rata. Uspostavljanje granica,carina, uvoenje mnogih administrativnih propisa koji su usporavali i koili dotle

nesmetanu trgovinu i promet roba, teko su pogodili cincarsku populaciju rasutupo celom Balkanu i veem delu Evrope. Razbijeni i atomizirani izmeu raznih dr-avnih celina, odvojeni od svo jih prirodnih teritorija na Pindu, Gramosu, Olimpu...

brzo su se utapali u narode meu kojima su se igrom sudbine nali, zaboravljajuimaternji jezik, a sa njim zapostavljajui i svoju tradiciju, obiaje...

Iako danas ive u svim balkanskim zemljama ali i u mnogim drugim zemljamaEvrope i Amerike, podaci o njihovom broju vrlo su nepouzdani. Zvanine cifre iz

popisa stanovnitva, po procenama strunjaka, znatno odstupaju od realnog stanjapre svega zbog svojstvene viedecenijske mimikrije, naslea prolosti i odreenihpolitikih okolnosti.

Veliki broj Cincara, Aromuna, i danas ivi u Albaniji u pre de lima Kore, Perme-tija i Berata. Ima ih i oko Valone ali i na severu, u neto manjem broju.

U Grkoj se nalaze, kao i vekovima ranije, na dugom masivu Pinda, Gramosa,Olimpa, Vermiona, u Tesaliji, Epiru i Makedoniji, pa ak i na jonskim ostrvima.Mnogi su generacijama stanovnici Soluna i Atine kao i drugih gradskih sredina,

pogotovo na severu Grke.U Bugarskoj ih ima u manjem broju i to najvie na junim padinama Rodopa,

zatim u Velingradu, Soji, Blagoevgradu...Velika kolonija Aromuna ivi u Rumuni ji - u predelima Dobrude i Tulee,

a Konstanca se smatra njihovim znaajnim centrom. Najvie Aromuna potiu saGramosa ali ima i Fareriota i je je glavno sredite mesto Mihael Kogalnianu,na obali Crnog mora, u blizini Konstance. Rumunija, koja Aromune smatra delom


12/174

10

svog naroda, odnosno delom romaniteta Balkana, uinila je mnogo u ouvanjuaromunskog dijalekta, tampanju knjiga i asopisa na cincarskom, i objavila velikibroj naunih radova iz raznih disciplina posveenih ovoj etnikoj zajednici.

U Republici Makedoniji tradicionalni cincarski centri su region Donje i Gornje

Belice, Struki i Debarski region, Bitolj, Kruevo kao i pa dine Osogovskih planinana istoku zemlje.Ova populacija moe se sresti i u bivim republikama negdanje Jugoslavije

poev od Bosne i Hercegovine, preko Crne Gore pa sve do Hrvatske, gde u oblastiIstre, u epikom polju, ive ii, bliski roaci Aromuna, Megleno Rumuna i Ru-muna. U veini balkanskih i delom evropskih drava gde se nalaze u veim grupaci-jama Cincari su poetkom 90. godina 20. veka poeli da osnivaju razna udruenjai asocijacije.

Cincari su u naoj zemlji uglavnom atomizirani i ima ih u manjem broju u sko-ro svim gradskim sredinama, a u severnoj pokrajini ive i po manjim naseljenim

mestima, posebno u junom Banatu. Cincari za sada, u Vojvodini, i to samo u Pane-vu, imaju svoje Odeljenje za ouvanje i razvoj tradicije i kulture, koje radi u okviruEvroregionalnog centra za razvoj drutva u multietnikim sredinama In mediasresa. Ova knjiga je rezultat njihove aktivnosti.

Svetlana Nikolin


13/174

11

Romana comuna

Antiki etniki stratum Balkana dolaskom velikih gru pa slovenskih pleme-na tokom VI i VII veka, doiveo je velike promene. Staro stanovnitvouzmicalo je pred masom doseljenika koja se kretala ka junim delovima poluostr-va, u brda i teko dostupne planinske oblasti kao i u primorske gradove na obalamaJadrana, Egeja i Jonskog mora vremenom se formirajui i stvarajui romanizovane

iliro traanske, daanske i druge zajednice.Sa rimskim legijama, kao ivi jezik ali i kao zvanini jezik administracije, na

Balkan je doao latinski, koji je sa podelom na istono i zapadno Rimsko carstvo476. godine nove ere izgubio zajedniku sponu to je uslovilo udaljavanje njegovihdijalekata. Iz te ROMANA COMUNE na balkanskom poluostrvu pojavili su se:

- ISTRORUMUNSKI jezik (dijalekt) Mleani su zatekli ve krajem X veka uIstri i kasnije doprineli njegovom razvoju. Najvei uticaj na istrorumunski izvrilisu Sloveni doseljavanjem u ove krajeve. Danas istrorumunskim jezikom (dijalek-

tom) govori sasvim mali broj ljudi koji se procenjuje na 400 do 600 osoba i nalazise u Crvenoj knjizi UNESKA zajedno sa drugim umiruim jezicima sveta.

- DALMATINSKI (starodalmatinski) jezik (dijalekt) koji je sasvim izumro, adavno se govorio u Dalmaciji i na njenim ostrvima. Nastao je vrlo rano budui da

je Dalmacija do 4. veka nove ere bila povezana sa Rimom, a i kasnije ula u sastavzapadnog rimskog carstva. Prvobitno ga je inio starolatinski sloj, a kasnije primauticaje mletakog, severnoitalijanskog govora. Prisustvo Slovena i njihovog jezikaga skoro sasvim potiskuje pa ne udi da se najvie zadrao na jadranskim ostrvima.

ii ili iribirci koji govore istrorumunskim dijalektom, danas iveu selima oko epikog polja u Istri (Hrvatska), a veliki broj pripadnikaove etnike grupe odselio se tokom 19. i 20. veka u SAD i druge zemljeu potrazi za boljim ivotom. Oni koji su ostali, posebno u selu eljane,odrava ju stari obiaj za vreme poklada poznat kao zvoncari kojisvake godine privlai veliki broj turista. Tada mladii oblae bele pan-talone, mornarske majce, na glave stavljaju ubare od ov ijeg krzna, aoko pasa vezuju mnogobrojne klepetue klopote, i uz poskakivanje,zvonjenje zvona i vitlanja pastirskim tapovima kumaracima, okie-nim mnogim raznobojnim trakama, rasteruju zle sile i uveseljavaju pri-

sutne. Starijim generacijama sa prostora bive SFRJ dobro je poznata ipesma iz ovih krajeva iribiri bela Mare moja...


14/174

Prvi podaci o ovom jeziku potiu iz 13. veka u vidu trgovakih dokumenata i pre-piski. Zanimljivo je da je najdue opstao na ostrvu Krku, u obliku tzv. veljotskogdijalekta. Poslednja osoba koja ga je jo znala i govorila, umrla je 1897. godine.

- DAKORUMUNSKI, savremeni rumunski jezik, svakako je najvaniji roman-

ski jezik na Balkanu i to ne samo zbog broja oso ba ko je ga govore - preko 20.miliona.Iz junog Banata, iz Banatskog Novog Sela, poreklom je i veliki lingvista,

esejista, istoriar knjievnosti, leksikograf... Radu Flora, ko ji je jedan deo svogogromnog stvaralakog opusa posvetio prouavanju dijalekata rumunskog jezikaizmeu kojih i cincarskog.

Rumuni u Banatu govore jednim starim rumunskim dijalektom, dok se u obla-sti Homolja, meu Vlasima, zadrao jo dublji jeziki sloj.

- AROMUN SKI, kod nas poznat kao cincarski, a u drugim zemljama u okru-enju jo kao vlaki,... danas spada u jezike (dijalekte) koji nestaju, a govori se uzajednicama Aromuna koje su i dan danas ostale vie homogene kao to je to slu-

aj u tradicionalnim aromunskim kolonijama na Pindu, Gramosu, Olimpu (Grka),zatim Dobrudi, Tulei, Jai ju (Rumunija), Kruevu, Bitolju (Makedonija), Kor-i...(Albanija), dok je u Srbiji skoro sasvim iezao. Kod nas ga govore jo samooni Cincari koji su kao prva generacija doli u Srbiju nakon Drugog svetskog rataali ga ve vie ne znaju ni njihovi potomci. Aromunski nije standardizovan i sastojise od vie dijalektskih podgrupa. Kao pismo prihvaena je latinica. Lingvisti ga

posmatraju kao istorijski dijalekt rumunskog jezika.Prvu gramatiku na aromunskom jeziku napisanu latininim pismom objavio je

Mihajlo Bojadi, profesor staro i novogrkog jezika iz Bukureta, poreklom Mosko-poljac, 1813. godine u Beu.

- MEGLENORUMUNSKI jezik (dijalekt) govori se na ogranienom podrujukoji naseljava ova mala populacija i to u pojedinim enklavama u okolini So luna idoline Vradara. U ovom skoro nestalom romanskom dijalektu, govori ga jo samo

par hiljada ljudi, uticaj slovenskih jezika je daleko vei.

Svetlana Nikolin

U Panevu je Evroregionalni centar za razvoj drutva u multiet-nikim sredinama In medias res osnovao krajem 2008. godine otvore-nu jeziku radionicu za uenje jezika naeg prvog suseda - Rumunije,

sa dva asa nedeljno, koja ima dve grupe polaznika.

12


15/174

CINCARSKE PORODICEU JUNOM BANATU

NASELJENEDO DRUGOG SVETSKOG RATA


16/174

Cincarske porodice koje su dolazile u Panevo jo u vreme velikihimperija - Austrougarske i Turske, a zatim (po osloboenju Srbijekoja je tada imala najveu imigraciju posle SAD-a), nastavile sanaseljavanjem ovih krajeva sve do prve polovine 20 veka, ostavilesu dubok trag koji govori o jednoj duhovnoj, kulturnoj, ekonomskoj i

politikoj vertikali i kontinuitetu. Potomci ovih poznatih familija idanas su nai ugledni i cenjeni sugraani, a podaci o njihovimprecima, iako objavljeni u skraenom obliku, ipak e pruitidovoljno informacija koje najbolje govore o upornosti, istrajnosti,progresivnosti i znaaju koje su imale.


17/174

15

Porodica Veriga i porodica urin

Ugledne graanske panevake porodice Veriga i ur in povezane su svo-jim cincarskim precima i mnogim rodbinskim vezama. Prvi je doao uBanat Janko Veriga (17771857), trgovac, rodom iz Vlahoklisure. Od gradskogmagistrata dobio je povelju izdatu 1811. godine kojom mu se dozvoljava boravak

i rad u Panevu. Janko se oenio Jaroslavom, za koju se zna da je bila erka polj-skog generala i sa njom dobio petoro dece. U porodinom predanju pominje se iKonstantin Veriga sa svojom kafanom ili hanom u delu grada znanom kao Turskaglava, ali drugih podataka o njemu nema. Detaljan rodoslov, koji objavljujemo nakraju priloga, sadri itav niz podataka koji e, ve rujemo, biti ne samo zanimljivve i izuzetno znaajan svakom buduem istraivau..

Ova poznata famili ja ima cincarske krvi i sa babine strane - preko porodiceTodorovia iz Kovina. Otac bake Aleksandre Todorovi (18491930) bio je potaru doba kada je obavljanje ovog posla podrazumevalo ne samo mnogo napora ve iopasnosti. Pota se nosila konjima iz ovih krajeva sve do Temivara. Aleksandra jerano ostala bez majke, a kako joj je ujak bio srpski vladika u Temivaru, prihvatio

je mladu devojku, svo ju sestriinu, i omoguio joj je izvanredno obrazovanje. Alek-

Roza i Petar Veriga


18/174

16

sandra je bila pravi poliglota, govorila je pet jezika pa ak i engleski ije je pozna-vanje u to doba i u ovom delu Evrope, bilo prava retkost. Uz izuzetno bogatu bibli-oteku (tu su se nalazila, izmeu ostalih knjiga, i kompletna Geteova dela na gotici)koja joj je pruila mogunost da upozna najvea dela od knjievnosti do istorije i

lozoje, a imala je i prilike da se su sretne i sa istaknutim linostima toga doba. Uvreme kada je vaspitanje devojaka imalo izrazito patrijarhalni karakter, Aleksandraje bila prava intelektualka. Za supruga izabrala je Grigorija Verigu (18471908) isa njim izrodila sedmoro dece.

Verige su tesno povezane sa porodicom Hadija, preko Todorovia, iju istori-ju donosimo u sledeem tekstu. Jedan od njih, Kosta Hadija, austrougarski ocir,inae generacija bake Aleksandre, nakon penzionisanja doao je da ivi u Panevo.Supruga Milesa Antonovi, prava lepotica, pozirala je za lik Bogorodice u Gornjoj,Preobraenskoj crkvi, koju su ivopisali Uro Predi i Stevan Aleksi u prvoj dece-niji 20. veka.

Njihov sin Mika Hadija radio je kao profesor u srednje tehnikoj koli u Panevu.Od svih braa i sestara iz ove generacije Hadija, najzanimljivija je bila Jelisa-

veta, uvena tetka Duta. Nije se udavala i ceo svoj ivot posvetila je svojoj familijii vaspitanju bratanaca. Nosila je uvek tamne, esto sasvim crne haljine do zemlje,cipele na nir i neodoljivo podseala na guvernante iz engleskih lmova. Bila jeizuzetno obrazovana i glas o toj dostojanstvenoj i inteligentnoj devojci dopro je akdo naeg slavnog naunika Mihajla Pupina. Tada ve u Njujorku, Mihajlo (i on jeimao cincarsko poreklo) zaputio se u Panevo da upozna i zaprosi devojku o kojoj

je toliko mnogo sluao. Duta ga je primila i sasluala ali na udaju nije ni pomiljala.

Kad god bi, kasnije, govorila o Pupinu, uvek bi ustala sa stolice i malo se naklonila,u znak potovanja prema velikom pronalazau.U porodici se esto prepriavaju neki od njenih nesvakidanjih poduhvata kao

to je pravi avanturistiki odlazak za vreme Prvog svetskog rata u Galiciju. BraaKosta i ura, kao austrougarski ociri, poslati su u Poljsku i kako su vesti sa fron-tova bile prepune stranih opisa ratnih deavanja, Duta je reila da, po svaku cenu,

pronae brau. U mukom odelu, sa dakom prepunim namirnica, odee, lekova...nekako je uspela da se popne u prepuni voz gde ju je mainovoa smestio na jedi-no mogue slobodno mesto - u vagon sa ugljem za loenje lokomotive. Na vrhute crne kamare, sva umazana aom, produvana vetrom, hladnoom, skoro sasvim

ukoena, ne isputajui vreu iz ruku, nekako se skotrljala niz gomilu uglja i gareiu Galiciji u mestu gde je pret postavljala da se nalaze braa. Jedva se kreui prekozaputenih polja, dola je do vojnike postaje i ocirske kantine u kojoj su, uz vese-lu muziku, igrale oskudno obuene devojke, toilo pie, a ociri uivali u toj raspo-

jasanoj, nestvarnoj atmosferi. Kakav je samo ok brae Hadija bio kada su ugledalisestru Dutu sa izguvanim mukim eirom na glavi, u prljavom odelu, svu crnu odgarei i sa dakom preko ramena. A kakva je tek reakcija te odane sestre bila nakon

preenih Scila i Haribdi, moemo samo da zamislimo.Nakon rata Duta je prela u Kovin i vaspitavala decu svoga brata ali je pruila

svu negu i panju i jednoj devojici, izbeglici iz Bosne, koja je imala teko bolesnukimu i leala u tzv.koritu. Predano ju je pazila i uspela da je podigne na noge i sa-svim oporavi. U starijim godinama, tetka Duta je volela da sedi uz prozor u Hadiji-


19/174

17

noj kui (pored sadanjeg Tehnikog centra) i gleda ko sve prolazi ulicom. Jednomprilikom ugledala je svog poznanika Tou kako eta unuka Pericu Ilia i pot punoiznenaena uzviknula - Ju, Too, zar ti nisi mrtav?.

Deda Bore Verige - ore, imao je probleme sa kimom i bezuspeno pokua-

vao da nekako umanji bolove primenjujui sve to bi uo da pomae.Jednoga dana,vrativi se iz grada gde je od nekog poznanika saznao za novi lek, zahtevao je dase u rernu stavi lubenica i da se ona ispee. Baka je odbijala sa uenjem da nekomeuopte moe da padne na pamet da pee bostan ali nije imala kud. Lubenica je stavlje-na u rernu, a nakon nekog vremena odjeknula je prava eksplozija pri kojoj su leteli

parii bostana i poreta na sve strane. Anegdote se u svakoj porodici najdue pamtei prepriavaju u svakom pokolenju ali u seanju ostaju i prie o ljudskoj plemenitostii dobroti. Jedna od njih odnosi se na svetenika Jovana Nikolia, paroha u Zagrebu.

Otac Jovan (porodica Hadija) roen je u Kovinu gde je zavrio osnovnu kolu,a u Smederevu gimnaziju. Njegov otac, Slavko Nikoli, imao je nekog pretka Cin-

carina, po porodinom seanju. Studirao je lozoju, a nakon nje teologiju i postaosvetenik u Zagrebu. Oenio se svojom mladalakom ljubavlju - Rukom, lekarom.Imaju erku Olgu koja sada ivi u SAD-u.

U svojoj parohiji i Zagrebu otac Jovan bio je izuzetno cenjen. Voleli su ga injegovi pravoslavci ali i katolici. Pu no je doprineo boljem razumevanju ove dvekonfesije i meusobnoj toleranciji. Jedini je sve tenik koji nije napustio svoj narodza vreme ratnih zbivanja tokom 90-tih godina prolog veka. I u najgora vremenaobilazio je sela sa srpskim ivljem, teio, krtavao i sahranjivao... Zbog savesnog ra-da uivao je opte potovanje tako da su ga, zajedno sa kasnije umrlom suprugom,

sahranili u aleji zaslunih graana. Iako vie nikoga od bliskih nema u Zagrebu, nje-gov grob na Mirogoju uvek je uredan i na njemu stalno ima cvea. U ljudima je isti-cao ono to ih spaja, a ne ono to ih razdvaja, ono univerzalno a ne partikularno.

***

I u porodici urin bilo je lanova cincarskog porekla. Jedna od njih je i pozna-ta profesorka zike u panevakoj gimnaziji - Vera urin, roena Todorovi.

Verin otac Naum Todorovi doao je u Beograd iz Aleksinca kao deak od 12 go-dina. Za ivot je zaraivao kuvajui i raznosei kafu ali je, nakon niza godina, uspeoda otvori svoju sopstvenu radnju u Knez Mihajlovoj ulici. Oenio se Jerinom Smede-

revac, roenom sestrom poznatog panevakog lekara Smederevca (pravo prezimebilo je Petrovi), rodom iz Bavanita. Imali su kuu na Gundulievom vencu.

Njihova erka Vera dolazila je, za vreme nemake okupaci je, laom iz Beo-grada u Panevo kod svog ujaka i nosila kui hranu do koje se u glavnom graduteko dolazilo. Dok je ekala da brodi krene nazad, kao i mnogi mladi tokom leta,kupala se na dobro znanom i omiljenom Valdmanovom kupalitu na Tamiu. Tu jei upoznala svog budueg supruga Vasu urina. U porodici se pamti dogaaj iz do-

ba Drugog svetskog rata i Sremskog fronta kada je mobilisano mnotvo mladih izVojvodine i poslato na front bez i jednog dana obuke. U tim traginim danima, Vasaurin, predratni rezervni artiljerijski ocir, mobilisan je i postavljen u artiljerijsku

brigadu u koju je upueno i mnogo golobrade dece iz Paneva od kojih su neki biliuenici gimnazije - Radi, ubrilo, Spasoje Risti, Bani.... Vasa je pokuao da ih


20/174

18

uputi u neke osnovne vojnike obaveze od kojih je jedna, naravno, noenje i upotre-ba puke, a ubeivanje se esto zavravalo sa ...Molim vas, morate uzeti oruje.

Taj uglaeni ocir prenjenih manira, doavi do granice sa Korukom sa svo-jom brigadom, ugledao je jednoga dana kola i svoju supugu Veru, koja je kao neka-

da tetka Duta, krenula sa mnogim provijantom da na frontu pronae mua i pane-vake gimnazijalce. Ne verujui svojim oima, uspeo je samo da izusti - Verice...a zatim pao u nesvest.Orden koji je Vasa urin dobio na Sremskom frontu spasao

je porodicu potpunog oduzimanja imovine od strane ondanje OZNE, kojoj je zapa-la za oko radnja i rma osnovane jo 1838. godine.

Za vreme Drugog svetskog rata u trgovini Zlatna rua, danas Polet, dok jemuki deo bio ili na ratitu ili u zarobljenitvu, za kasom je sedela i vr stom rukomupravljala ne samo poslovima ve i porodicom, jedna izuzetna linost - Soja Ve-riga urin. Po seanjima potomaka, Soja je bila pravi stub kue i uvar njenihinteresa i jedinstva. U Somboru je zavrila preparandiju i kako je bila vrlo lepa,

obrazovana i dostojanstvena mlada ena, osvojila je srce Jovana Duia. UprkosDuievih ozbiljnih namera, odabrala je za supruga imunog Nikolu urina izPaneva. Godine su prolazile i Dui, vrativi se odnekud iz sveta, poeleo je da

ponovo vidi svo ju mladalaku ljubav. Doao je u Panevo i etajui ispred kueNikole urina potajno iekivao da se otvore velika drvena vrata i da ieta onalepotica ko je se ivo seao iz negdanjih somborskih dana. Vreme je proticalo,Soja se nije pojavljivala i Dui je odluio da ipak pozvoni i ue u kuu, da je po-seti. Posluga je otvorila vrata, Nikola ga je doekao u salonu i dok su ekali Soju,Dui je otvorio srce i ispriao koliko je eleo da se na ulici, odjednom, stvori ona

mlada i lepa devojka iz davnih seanja. U jednom trenutku, na balkonu, pojavilase jedna stara, seda gospoa, priao je slavni pesnik, to mora da je njena svekrva.Naravno, to je bila Soja.

Rodoslov porodice Veriga i urin

- Janko Veriga (17771857) oenjen Ja-roslavom (porodica nije sigurna da li je imeba tako)

ore Veriga (18141881); Petar Veri-ga (18161865); Pavle (?); Rakila(?); Marta(Soja?) Ve riga, udata Radosavljevi. Potom-ci Marte i danas ive u Beu sa prezimenima

De Merizzi i Ott- Nikola Veriga (17991852), brat Janka

Verige, oenjen So jom (18051855), bezdece

---------------------------------------- ore Veriga (18141881), oenjen

Agnicom andorovi (?1848), umrlom odkuge u Smederevu; imali su dva sina:

Jovan Veriga(18441849) i GrigorijeVeriga (18471908), nadimak Giga---------------------------------------

- Grigori je Verga (18471908), oe-njen Aleksandrom Todorovi (18491930),venani u Beloj Crkvi i imali sedmoro dece;

Agnica Veriga (18751880); So- ja Veriga (1876.1954); Georgi je Veriga(18781878); Darinka Veriga (18791883);edomilj Veriga (18811888); Vera Veriga(18831949); Svetislav Veriga (18851961);ura Veriga (18861909), umro u Beu.---------------------------------------

- So ja Veriga (18761954), udata zaNikolu urina (18691939), imali su peto-ro dece:

Milesa urin, Bebika (19021991);Vasa urin, Backo (19041992); Vera ur-

in, Belka (1907?); Slobodan urin, Bo-da (19081992); Milan urin, Ija (19151984)


21/174

19

---------------------------------------- Vera Veriga (18831949), udata za

Svetislava Cvijanovia (18771961), imalisu petoro dece:

Ljubosava Cvijanovi, Cica (1907

1977); Darinka Cvijanovi, Lole (19111992);

Nadeda Cvijanovi (19131968); BrankoCvijanovi (19151915); ivo jin Cvijano-vi, ika (19231987)---------------------------------------

- Svetislav Veriga, Bata (18851961),oenjen sa Jovankom Latinki (18941971), imali su dvoje dece:

Slobodan Veriga (19231987) i Bo rivojVeriga (1928 ).---------------------------------------

- Slobodan Veriga (19231987) oe-njen Nadom Farka (19211992) imaju jed-nu erku:

Slobodanka Veriga (1956 )- Borivoj Veriga (1928 ) sa Zorisla-

vom Vasiljevi (1932 ) ima dve erke:Tijana Veriga(1957 )Aleksandra Veriga (1960 )

---------------------------------------PORODICA STEFANOVI- Dimitri je Stefanovi (1929 ), oe-

njen Olgom Stefanovi (1929 ), dobili sudvoje dece:Milesa Stefanovi (1960 ); i Ivan Stefa-

novi(1962 )- Ivan Stefanovi (1932 ) i Nada Katu-

nari (1941 ), imaju troje dece:Suzana Stefanovi (1966 ); Ivan Stefa-

novi (1969 ); Tamara Stefanovi (1973 )---------------------------------------

PORODICA URIN- Nikola urin (1943 ),oenjen Mi-

rom Vlaji (1948 ) imaju dvoje dece:Milica urin (1977 ); i Nikola urin

(1979 )- Vladan urin (1947 ) sa Vukosa-

vom Bokan (1948 ), imaju jednog sina:Vasa urin (1978 )

---------------------------------------PORODICA SPAJI- Jelena Spaji (1934 ) i Milenko Bo-

sni (1925 ), nemaju dece.- Konstantin Spaji (1937 ) i Slobo-

danka Kosti (1942 ), imaju dva sina:

Aleksandra Spajia (1963 ) i Petra Spa-jia (1965 )---------------------------------------

PORODICA URIN- ore urin (1946 ) i Ljer-

ka Mezga (1953 ), ima ju jednog sina:

Rastko urin (1990 )

---------------------------------------PORODICA STEFANOVI- Milesa urin (19021991) i Ivan

Stefanovi (18941944), imaju dva sina:Dimitrije Stefanovia, Tadin (1929 ); i

Ivan Stefanovia, Nae (1932 ).---------------------------------------

PORODICA URIN- Vasa urin (19041992) sa Verom

Todorovi (19151989), dobili su dva sina:Nikolu urina (1943 ); i Vladana ur-

in (1947 ).---------------------------------------

PORODICA SPAJI- Vera urin (1907 ) sa Etom Spaji-

em dobili su dvoje dece:Jelena Spaji (1934 ) i Konstantin Spa-

ji, Kokan (1937 ).---------------------------------------

PORODICA URIN- Slobodan urin (19081992), sa Iva-

nom Ugrii (1921 ), dobili su dva sina:ore urin (1946 ) i Bogdana ur-

in (1950 )- Milan urin (19151984), sa Mela-nijom Barjaktarevi, Cica (1925 ), dobilisu dva sina:

Duan urin (1953 ) i Borivoj urin(1956 )---------------------------------------

PORODICA CVIJANOVI- Ljubosava Cvijanovi (19071977),

nije se udavala---------------------------------------

PORODICA SRB- Darinka Cvijanovi (19131968) i

ore Srb (19111942), imaju dvoje dece:Smilja Srb (1939 ) i Nikola Srb, Buca

(1941 )---------------------------------------

PORODICA CVIJANOVI- Nadeda Cvi janovi (19131968), ni-

je se udavala- ivojin Cvijanovi (1923-1987) sa Da-

nicom Ili (1936- ) imaju sinaDonija Cvijanovia (1973- )

napomena: rodoslov je uraen 1992. godine


22/174

20

eda Veriga eda Veriga

ura Veriga Iz deijeg albuma familije Veriga


23/174

21

Svetislav Veriga Sofronije Veriga

Vera Todorovi, urin, u srpskojnarodnoj nonji

Svetislav Veriga


24/174

22

Odobrenje Magistrata kojim se Janku Verigi dozvoljavada se naseli u Panevu - 1811.

Farmaceutska diploma Svetislava Verige


25/174

23

Diploma Svetislava Verige o zavrenim studijama medicine u Budimpeti

Svadbe su prilike da se brojne familije nadju na okupu. Verige, urini, Stefanovii


26/174

24

Naum Todorovi sa suprugomJerinom Smederevac i erkama Danicom, Sojom

i Verom, Beograd

Sestre Todorovi - sa leva nadesno: Soja, Vera i Danica


27/174

25

Porodica Hadija

Porodica Hadija potie iz Melnika, mesta u grkoj Makedoniji, a njen ro-donaelnik u Srbi ji bio je Konstantin Hadi ja ko ji se oenio Franciskom,najstarijom erkom Krajcajzena, pivara iz Zemuna, poreklom iz Bekereka. Imalisu petoro dece:

1. Panajota (umro 1859.),2. Miloa (bez dece),3. Konstantina (roenog u Zemunu 1. septembra 1801.), koji se oenio Jelkom

Obrenovi, erkom Jevrema, brata Miloa Obrenovia. Postao je poznati pivar, a ka-snije i sekretar knjaza Miloa. Umro je u Meranu, junom Tirolu, u Italiji, i tamo jesahranjen.

Zanimljivo je da je Konstantin bio patron prvog prevoda - izdanja ia Tomine ko-libe tampanog u Beu, u jermenskom manastiru, 1853. godine, a knjiga J. Bicer Stova

je napisana samo dve godine pre toga. Na prvoj strani te knjige moe se videti odtam-pan lik Konstantina sa njegovim potpisom kao i zahvalnica prevodioca, Milana Raia.

Aleksandar, andor, Hadija


28/174

26

Konstantin je imao dvoje dece: Miloa (18401857), koji je umro u Veneciji, ierku Ljubicu (umrla 1836.).

Marija Bokarov iz aka, roaka porodice Hadija, u svojoj knjizi o istoriji po-rodice Kren, navodi da je pravo prezime Konstantina bilo prvo Topalovi. Posle

posete Jerusalimu i Hristovom grobu, dodaje Hadi, pa se potpisuje kao Hadi To-palovi. Kasnije sasvim odbacuje Topalovi i nakon toga uzima prezime Hadija.4. Marija, koja povezuje sa Hadijama porodicu Stojkovi iz Zemuna.5. Josif, oenjen Todorovievom iz Kovina. Majka joj je bila sestra Emanuela

iz porodice Sekulia i Rolera. Imali su troje dece: Peru, Kostu, trgovca, i Josifa Ha-diju, sudiju iz Paneva.

Josif se oenio Katarinom Seujac. Njen otac Georgije bio je poslednji poto-mak porodice Seujac, koja je preko njegovog pradede, kapetana Georgija, dobila

plemstvo od Marije Terezije. U panevakom muzeju nalazi se jedna od dve pove-lje, ukaza, sa votanim igom i potpisom Marije Terezije, dok je druga kod familije

u Engleskoj.Iz ovog braka potie sedmoro dece:1. Jelisaveta, koja se nije udavala i koja povezuje Hadije sa porodicama Veriga

i urin.2. Anastasija, umrla kao dete.3. Kosta (umro 1938.), pukovnik, oenjen sa Milom Stojanovi sa kojom je

imao dvoje dece - uru (umro kao dete), i Nikolu, inenjera, oenjenog sa Gorda-nom Zuber, bez dece.

4. ura, vojni lekar iz Paneva (umro 1939.), oenjen sa Jelenom, Lenkom,

Kren, sa kojom je imao troje dece:-Ljubicu, umrla kao dete, shranjena u Leskovcu.- Olgu (19061974.), udatu za apotekara Slavka Nikolia iz Kovina. Iz tog bra-

ka rodilo se troje dece:a. Jovan (19261998) pravoslavni svetenik, protojerej u Zagrebu, koji je bio

oenjen sa Ruicom Stefanovi, lekarom, iz Smedereva. Oboje su sahranjeni u Za-grebu. Iz tog braka potie kerka Olga (roena 1961.), koja sada ivi u Njujorku.Zadrala je svoje devojako prezime Nikoli i dodala muevljevo Litwin. Imajujednog sina - Jonu Litvina, roenog 2003. u Njujorku.

b. Jelenu (19271993), farmaceuta iz Paneva, udatu za mainskog ininjera

Borivo ja Manojlovia. Imali su jednog sina, uricu (19501999.). Iz uricinogbraka sa Zoricom Markovi iz Kovina, rodio se Rastko Manojlovi koji sada ivi ukui pradede ure Hadije u Panevu.

c. ura (19281993), veterinar iz Kovina, neoenjen.- Kosta, oni lekar koji je posle Drugog svetskog rata iveo prvo u Ugandi, a za-

tim u Engleskoj. Oenio se sa Doan Vandles i sa njom imao kerku jedinicu Aleks.Njeno dvoje dece sada ivi u Engleskoj - to su Viktorija i Nikolas Hadija Braun.Tako se u njihovom prezimenu sauvalo ime Hadija.

Josif Hadija i Katarina Seujac imali su jo i Mariju, Gavru i Aleksandra, prav-nika.

(Podatke o porodici Hadija dala je Olga Nikoli Litvin, Njujork, SAD)


29/174

27

Porodica Ki - Mano Zisi

Iz matinih knjiga Optine Sabinov, koja se nalazi u severoistonom delueke, utvrdio sam da je deda moga oca Lava bio Leopold Klajn, roen1824. godine, da je bio krmar i da se oenio Anom Holctajmovom. Iz ovog bra-ka roen je moj deda Moric Klajn, 22. marta 1850. Kumovi su bili Pinkus Levi iSigmund Holtajn. Iz ovih podataka kao i iz drugih istorijskih injenica vidi se dasu bili Jevreji. Iz porodinih pria saznao sam da je Moric bio dobar uenik, da jesa lakoom uio strane jezike i da je kolovanje za dravnog javnog belenika na-stavio u Budimpeti. Iz meni nepoznatih razloga, napustio je Budimpetu i poeoda radi u mestima oko Bekereka, dananjeg Zrenjanina. Naravno, u tom periodu

primoran je da naui nove jezike, rumunski i srpski, da bi obezbedio klijentelu iztih naroda. Kasnije odluuje da se stalno naseli u Panevu, oko 1883. godine, gdeubrzo upoznaje Lenku Koko i sa njom zakljuuje brak.

Moja baba Lenka Koko, roena je 25. marta 1866. godine u meni nepoznatomselu u blizini Tuzle. Po njenoj prii, koje se seam, roditelji su joj bili Mita i Katari-na Koko iz okoline Tuzle. U vreme kada je Austrougarska anektirala Bosnu mnoge

Darinka, Mano Zisi, Stefanovi, 30. godina 20. veka


30/174

28

pravoslavne familije i Srba i Cincara reile su da se kolektivno isele u Srbiju. PoredLenke, koja je bila srednje dete, imali su starijeg Dimitrija i mlau Soju. Dimitrijeje ubrzo otiao u Be, i kao talentovan slikar pohaao umetnike kole u Beu i Lin-cu. Bio je vrlo plodan stvaralac i ostavio je za sobom veliki broj slika u ulju i tem-

peri. Nekoliko njegovih slika zadrano je u naoj porodici dok je najvei deo, kaolegat, ostavio gradu Lincu. Prema neproverenim podacima, umro je u Budimpetioko 1930. godine. Gde su u Panevu iveli Mita i Katarina Koko nije mi poznato,ali su nakon sklapanja braka, Moric i Lenka kupili veliku kuu u ulici Brae Jova-novia 27. Moric je ve bio uspean i imuan advokat.

Lenkina mlaa sestra Soja ostala je da ivi sa njima i nije se udavala. Sojinapomo i te kako je bila potrebna mladim suprunicima koji su pourili da uveajuporodicu izrodivi sedmoro dece. Na svet su doli: ura (1887), Katica (1879),Koloman (1891), Lajo (1893), Marija (1895), Aleksandar (1899), Aristid (1902),i moj otac Lav (1907).

Moric Klajn, moj deda, jo pre dolaska u Panevo, poslao je zahtev Ministar-stvu policije u Budimpeti za promenu svog prezimena pa je nakon odobrenja pre-inaio ime i prezime u Mor Ki. Reenje je upisano u njegovu matinu knjiguroenih 1888. godine. Razlozi za promenu bili su uslovljeni okolnostima u novojsredini gde se pripadnost maarskom narodu vrednovala vie nego pripadnost je-vrejskoj zajednici.

Mor i Lenka, uz svesrdnu pomo, Soje, omoguili su lepo obrazovanje svojojmnogobrojnoj deci. Najstari ji Georgi je - oka, nakon gimnazi je na maarskom

jeziku u Panevu, zavrio je prava na fakultetu u Segedinu i odmah nastavio sa

praksom u advokatskoj kancelariji svoga oca. Govorio je odlino, uz srpski, maar-ski i nemaki jezik. Bio je aktivan u dobrovoljnim drutvima kao to su Va trogasnodrutvo, Veslaki klub, a kasni je i predsednik Rimokatolike crkvene optine uPanevu. Vaio je za umerenog boema najvie zbog slobodnijeg ponaanja na

balovima, koji su se redovno odravali u Pan evu u organizaciji raznih nacionalnihdrutava. Taku na tu reputaciju stavila je strina Ema udavi se za uru. iveli sumirno i skromno.ura se do smrti bavio advokaturom.

Katica Ki, udata Magaraevi (18891988), vrlo rano, u 17-toj godini udalase za Leonida Magaraevia, pukovnika austrougarse vojske, koji se samo kratkozatekao u Panevu, video Katicu i oenio se sa njom. Panevo, tada pogranino me-

sto, imalo je status municipijalnog grada i bi lo podreeno direktno Beu. Leontijeje ubrzo dobio prekomandu za Segedin gde su se trajno naselili. Za vreme Prvogsvetskog rata Leontije je teko ranjen na ruskom frontu i vie decenija je bio potpu-no nepokretan . Katica ga je sve vreme predano negovala. Njihova kerka jedinica- Jelica udala se za Vlajka Popovia iz Subotice.

Koloman, Bata, Ki (18911968), zavrio je Komercijalnu kolu u Panevu idugo godina radio u Industriji stakla u Panevu. Bio je oenjen Bosiljkom Radosa-vljevi, uiteljicom, rodom iz Sremske Mitrovice

Lajo, Cuka, Ki (18931950), diplomirao je agronomiju u Zagrebu i jedno vre-me radio na imanju barona Kulmera u Brijestu, u Slavoniji., a za tim u advokatskojkancelariji Magaraevia u Subotici kao i Zobnatici. iveo je u vanbranoj zajedni-ci sa Margitom. Nisu imali dece.


31/174

29

Marija, Mara, Ki (18951962), zavrila je u Vrcu preparandiju i radila kaouiteljica u vie sela u okolini kao i u samom Panevu. Nije se udavala i ivela je udomainstvu sa majkom Lenkon u levom krilu kue u ulici Brae Jovanovia.

Aleksandar, andor, Ki (18991989), bio je teko ranjen na galicijskom frontu

u vreme Prvog svetskog rata, a nakon oporavka zaposlio se u fabrici Frank u Zagre-bu. Postao je cenjeni strunjak. Upamtio sam ga kao oso bu koja je puno radila nasvom obrazovanju i strunom usavravanju. U srednjem zivotnom dobu upoznaose sa Ankom i iveo sa njom u vanbranoj zajednici. Anka je imala dve kerke iz

prvog braka koje je moj stric prihvatio i zavoleo.Aristid, Rista, Ki (19021996), ostao je upamen u familiji po svojoj ambicio-

znosti i upornosti. Nakon Prvog svetskog rata, uz znatnu oevu nansijsku pomo,odselio se u Be i upisao medicinski fakultet. Bio je odlian student tako da je od-mah nakon studija dobio mesto u jednoj od bekih bolnica. Brzo je postao specija-lista za srana oboljenja, postao asistent, a zatim docent na Me dicinskom fakultetu

na odseku za kardiologiju. Imao je i privatnu praksu. Iz pisama upuenim momeocu saznao sam da je bio veliki zavodnik. Nije se enio niti je imao potomaka. U

posleratnom periodu puno je pomagao najmlaeg brata, a mog oca, Lava, aljuinam raznim prilikama i raznim kanalima garderobu, slatkie, prvu loptu (1947.), aesto i no vac. Vie puta smo ga poseivali. Najzasluniji je to sam postao jedanod najveih kolekcionara rua, snabdevajui me najnovijim sadnicama iz uvenihrmi Delbard i Mean.

Lav, Leo, Ki (19071997), najmlae dete u porodici i moj otac, zavrio jepanevaku gimnaziju u vreme kada je ona vaila za jednu od najstroijih i naju-

glednijih u zemlji. Seam se nekih imena koja je pominjao - dr Karoi, dr Mencin-ger, uvakovi, Potkonjak... Na pravnom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1930.godine, i nakon pripravnikog staa nastavio da radi u advokatskoj kancelariji naj-starijeg brata ure. Poetkom tridesetih godina upoznao je moju majku Paraskevu,Vitu, Mano i ubrzo se sa njom oenio

***

Istorija porodice moje majke Vite vezana je za dolazak njene bake Paraskeve sasinom Manojlom, Manom, iz Kastorije (porodica Mano Zisi) u Panevo, i po rodicePetrovi, koja je sa arnojeviima dola u Banat. Ime moje prabake Petrovike, na

alost, ne znam. Rano je ostala udovica sa troje dece. Mu joj je poginuo u nekomod mnogobrojnih vojnih sukoba toga doba, tako da je nastojala da to pre uda svojedve erke. Preko porodice Bota, starija kerka Darinka (18761965) ubrzo se udalaza bogatog smederevskog trgovca Milana Stefanovia - Smederevca, koji se u njuzaljubio na prvi pogled. Sa njima je u kui na Terazijama br. 39 stalno iveo i bratoka. Neudata je ostala Draginja, moja baka, koju je sestra Darinka uz provodadi-sanje Bota upoznala sa Manojlom - Manom sa kojim je sklopila brak na Mitrovdan1899. godine u akovu. Odatle se sele na se ver u Budimpetu koja je, kao i Sent An-dreja, imala veliku srpsku koloniju. Tu se rodili sin ore Mano Zisi (19011995),Darinka (19041988) i moja majka Paraskeva, Vita, Bebi (19081984).

Nakon Prvog svetskog rata porodica se na stanjuje u Pan evu i Vita tu pohaagimnaziju kao i moj otac Lav. Obe sestre su odlino svirale klavir i pozivane su na


32/174

30

sve vee balove u gradu. Bile su i aktivni lanovi veslakog kluba. Brat ore studi-rao je u Beogradu na Filozofskom fakultetu. Dejan Medakovi, sa kojim se oredruio u mladosti , veliki deo druge knjige Efemeris posvetio je tom periodu.

Moja tetka Darinka, Darka, udala se za advokata Mihajla. St. Blaia iz Beogra-

da, rodom iz Leskovca, i sa njim ivela u jednom od stanova, na etvrtom spratu,Stefanovieve kue na Terazijama. Kao i mnogi iz moje familije, ni oni nisu imalidece. Dok sam studirao na Pravnom fakultetu, esto sam boravio kod tetke i tee, asa njim, koji je bio veliki boem, obilazio Skadarliju, Ruskog cara, Moskvu...o njegovom troku. Seam se legendarne pevaice narodne muzike Divne Kosti i

poznatog violiniste Koste Trajkovia i njegovog orkestra. Uprkos neurednom ivo-tu, tea Mihajlo doiveo je lepu starost i poiveo 85 godina.

Paraskeva, Vita, moja majka, nakon udaje starije sestre ivela je sa majkomu kui blizu fabrike Gaj u Panevu. Sa Lavom Kiom venava se 1935. godi-ne. Lav je u to vreme radio kao advokat i lepo zaraivao tako da ubrzo kupuju

kuu, uz pomo brata Aleksandra iz Zagreba, u ondanjoj Geteovoj ulici br. 4. Tuse raamo i ja (r. 1937.) i moj mlai brat Pavle (r. 1940) . Obojica smo krteni u

pravoslavnoj Uspenskoj crkvi u Panevu, a u knjigama upisani kao Srbi. Slavimslavu urevdan.

***

ura Ki, pravnik - sudija, poznati kolekcionar i proizvoa rua, pisac ovih po-rodinih uspo mena, oenjen je Mirjanom Ljubisavljevi, dugogodinjom bibliote-karkom, sa kojom ima dvoje dece: sina Tigrana (r. 1964) i erku Tamaru (r. 1967).

Tigran Ki oenjen je Oliverom urinovi - imaju Katarinu, Aleksu i Soju,a Tamara i Sran Joki imaju Vukana.

Pavle Ki, fudbaler i fudbalski trener, oenjen je Karolinom Vojkovi i sa njomima dve erke: aklinu (r. 1964) i Leu (r. 1968). aklina je udata za Dragana Jociasa kojim ima dve erke - Laru i Dinu, a Lea sa Momilom Jokiem, ima Saru.


33/174

31

Katarina (roena Mano Zisi) iore Radivojevi

Darka i Vita Mano Zisi sa drugaricom Verom Vukov na Valtmanovom kupalitu naTamiu - Panevo, 30. godine 20. veka

Paraskeva, Vita, Mano Zisi,udata Ki (majka ure Kia)


34/174

32

Vita i Darka Mano Zisi sa kolegama iz veslakog kluba na Tamiu - Panevo

ore Mano Zisi sakerkom Katarinom - 1945.


35/174

33

Seanja akademika ora Mano Zisija

U dugim zimskim veerima moga ranog detinjstva, kada bih ostajaosam sa bakom, znala je da me stavi u krilo i pred otvorenim vratanci-ma od kaljave pei, arajui vatru, pria o meni dalekom i neobinom svetu iz koga

je dola u Panevo. Sa zanosom je opisivala zelene, mirisne planine sa snenimvrhovima u ijim su klisurama prskali izvori i jurili ka kljualoj reci, a ona uvira-la u blistavo jezero uokvireno umom. Na padini, iza stoletnih stabala, izvirivalo

je naselje sa malim srednjevekovnim crkvama iz doba davnih vizantijskih carevaPaleologa. To je bila slavna Kastoria. Baka je pamtila ikone i freske obasjane pla-menom svea i kandila kao i molitve za mua Georgija Zisisa koji je sa karavanomotiao u Carigrad.

Georgije se nikada nije vratio ostavljajui mladu Paraskevu- Vitu, sa sinom, be-bom, Emanuelom - Manojlom. Baka je poticala iz bogate familije Mano i zadrzalaje svoje prezime. Oba prezimena i Mano i Zisi susretao sam nad duanima ne samou Solunu ve i u Beotiji i samoj Atini. Da nosim oba prezimena insistirao je ujakDimitrije u Peti ali su moje dve sestre kao i otac nosili samo prezime Mano.

ore Mano Zisi


36/174

34

Naa porodina istorija u svetu oko Dunava poinje posle 1848. godine, kadasu Obrenovii opet na vlasti, a Sterija umire u Vrcu. U to doba je moja baka Vitaugrabila priliku i sa prijateljima pola karavanom iz Grke, tada pod Turcima, krozMakedoniju, Bitolj i Skoplje, Vranje i Ni, u toliko eljenu slobodnu Srbiju. Nisu

imali kola pa je ona jahala na jednom belom hatu sa detetom u naru ju. Nakonmnogih nevolja, usputnih hanova, ugledali su najzad Beli Grad. Beograd je tadave oiveo u nekoj obrenovievskoj raskoi, pored sve svoje, jo uvek, balkanskearije - sa evropskim kuama, drvenom kaldrmom Terazija, konjskim tramvajem,luksuznim dvorskim konakom, balovima i pozoritem.

Vita je elela da se odmah smesti kod svog brata ora Manoa u Panevu, jed-nog od najbogatijih itnih tragovaca u rangu sa Kolarcem i Kapetan Miom, ali ju jezadrala u glavnom gradu, ranije prispela sestra Anka, udata za majora Bodija, dvor-sku linost, kao i roaci Spirtalisi. Vitu su rado primali u beogradske krugove, vred-no je uila srpski jezik, a sin Manojlo iao je u srpsku kolu. udo jedno kako su se

brzo snalazili, pomaui se meusobno. Uskoro se udala za poznatog trgovca sa Dor-ola - Nazalisa ali je kasnije ipak odluila da pree u Panevo, kod svog brata ora.Tu je moj otac Manojlo zavrio gimnaziju, a kasnije u Budimpeti, gde je iveo drugiVitin brat - Dimitrije, boravei u Tekelijanumu, Viu trgovaku akademiju.

Lala ore (deda stric) vodio je trgovinu itom o kojoj sam esto sluao. Pomi-njali su se ajkaki lepovi i reni brodovi sa propelerom sa kojima se nosilo itood Paneva, iz bogatog rodnog Banata, prema Oravi, kroz erdap ali i ka Beu,Dunavom preko Pete. Prialo se o velikom crvenom magacinu kraj Tamia -For-kontumca, konkurenciji, prijateljstvima...

Slino se odigravalo i sa druge strane Dunava, u Srbiji, gde su trgovali MiaAnastasijevi i Ilija Kolarac, veliki trgovci ali i veliki dobrotvori. Obojica su nekovreme boravili u Panevu.

Lala ore bio je oenjen Marijom, iz srpske graanske kue, ali nisu imali de-ce. Drugi stric, Dimitrije, oenio se Maaricom iz osiromaene plemike porodicekoja je, preavi u pravoslavlje, primila ime Atina. Imali su dva sina- Leonidasa, hu-sarskog ocira, i Miltiadesa, darovitog slikara, vajara i karikaturistu. Bio je visokocenjenu maarskoj istoriji umetnosti. U mladosti strasno se bavio sportom i osvojiozlatne medalje na Olimpijadama u Stokholmu i Davosu.

I u porodici lala ora i lala Dimitrija govorio se srpski jezik. Seam se da se

srpski govorio i u familiji Mandrino iz Paneva.Strievi su Manojla smatrali svojim naslednikom i eleli da se to vie usavri

u trgovakom pozivu tako da ga je Dimitrije slao na usavravanje kod svojih po-slovnih partnera u Be, London i Pariz, odakle se vratio sa znanjem jo dva svetska

jezika. Vrativi se u Petu sa eljom da se osamostali, upoznao je i sprijateljio se saKaramatom iz uvene zemunske porodice koji ga je nagovorio da otvore i organizu-ju rad Srpske banke u Zagrebu i Budimpeti. Ta banka uskoro je postala ekonomskicentar za sve june Slovene u Maarskoj. Manojlo je ubrzo stekao veliki ugled nesamo u petanskom ve i u vojvoanskom drutvu. Druio se sa Gedom Duner-skim, Veljkom Petroviem...

Poslovi su ga jednom prilikom doveli i do akova i Novog Sada gde upoznajesvoju buduu suprugu Dragu iji je otac bio advokat Pavle Petrovi, notar grada


37/174

35

Novog Sada i vatreni Miletievac, a deda poznati zvonolivac iz Temerinske ulice.Po majci, bili su u srodstvu sa Patrijarhom i baronima Rajaiima kao i familijomDima iz Temivara. Svadba je bila velika i raspusno banatska-koije sa belim konji-ma, muzika... Ubrzo nakon toga udale su se i dve Dragine sestre i to Dara za Milana

Stefanovia, smederevskog trgovca, a Soja za jednog inenjera iz Beograda.Manojlo je sa Dra gom nastavio ivot u Peti gde je postojala znatna kolonijaSrba uklopljena u prijatnu i bezbrinu atmosferu ondanjeg drutva. Moje roenje

propraeno je velikim veseljem. Kum je bio Dunerski, a nakon krtenja mnogozvanica na slavlju. Kasnije su na svet dole i sestre Darka i Paraskeva (nazvana po

baki) - Bebi.Na ivot u Peti sve do Prvog svetskog rata bio je zbilja vrlo lep. Posebno se

seam uzbudljivih putovanja laama do Viegrada, (Petrovaradina), do Panevagde smo poseivali lala or a i Beograda u kome je bila brojna oeva i majinafamilija. Sa decom iz porodice igrali smo se buno i veselo, drugaije nego u Peti.

Nakon pobede u Balkanskim ratovima, sve je vrilo i cvetalo u Beogradu, svuda jeizbijala neka nada...

Velika ekonomska kriza i si tuacija uoi izbijanja Prvog svetskog rata odrazilase na bankarske poslove porodice Mano u Peti. Nemiri koji su zahvatili Maarskusa Belom Kunom i sukobima sa Hortijem doveli su do mobilizacije mladih bez ob-zira na njihovu narodnost. Imao sam tada retku sreu. U Peti je otvoren konzulatSHS i moj otac ourio je kao bez glave da zatrai pomo i spas. U Beogradu, posleostavke Paia, predsednik vlade je postao Stojan Proti. On je bio oenjen Cajom,roenom sestrom Milana Stefanovia. Na veliko navaljivanje tetke Dare, preduzi-

mane su mere za obezbeenje nae porodice i njeno preseljenje u Srbiju. Diplomuo zavrenoj maturi dobio sam kao prematurus tako da su mi je bez nostrikacijepriznali na Univerzitetu u Beogradu. Otac je jo mesec dana ostao u Budimpeti dabi sredio sve poslove oko prodaje imovine. Nakon mnogih peripetija porodica sesmestila kod Atene u Dositejevoj ulici i tu smo ostali dve do tri godine.U Beograduse u to do ba do stana nije moglo nikako doi. Otac je poeo da radi u banci MilanaStefanovia sve dok se nije oformila Jadransko podunavska banka u kojoj je bio iKaramata kao i nanovo sakupljena srena i uspena ekipa iz Pete. Tada sam se e-e viao sa Jovanom Karamatom, kasnije slavnim matematiarem.

Iz stana u ulici Cara Duana, preselili smo se u prostraniji stan u ulici Strahi-

njia Bana. Za mene su to bili lepi studentski dani. Moja sestra Darka zavrila jetrgovaku akademiju, a Bebi, Paraskeva, zavravala poslednji razred gimnazije podokriljem profesorke Isidore Sekuli. Nastavile su da ue klavir i nemaki dok samse ja opredelio za francuski klub. Tridesetih godina nastupila je ekonomska kriza irecesija koja nam je ponovo donela materijalne probleme. Iz Beograda smo preli uPanevo gde je otac kupio kuu pored fabrike Gaj. Nad zemljom se nadvio oblak

jo jednog rata.

***

ore Mano Zisi sa uspehom je diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beo-gradu, uei i druei se sa nekim od najcenjenijih i najumnijih ljudi toga doba- Bogdanom Popoviem, Milanom Bogdanoviem, Vladom Petkoviem, Miloem


38/174

36

Vasiem, oroviem, Radojiem... Drugovao je sa umetnicima - Tabakoviem,Konjeviem, Dobroviem, Bjeliem... bio prisan prijatelj sa Rakom Dimitrijevi-em i Nastasijeviem...

Usavravao se na Berlinskom univerzitetu. Bio kustos u Muzeju Kneza Pavla,

profesor muzeologije na Fi lozofskom fakultetu u Beogradu. ef arheolokog odelje-nja i nu ni saradnik Arheolokog instituta i poasni doktor Sveuilitva u Zagrebu.Posebno se bavio antikom istori jom na Balkanu i arheolokim istraivanjima uStobiju, Gamzigradu, Lepenskom viru, Novom Pazaru...lan je nemakog Arheo-lokog instituta, redovni lan Arheolokog instituta u Beu, poasni lan Internaci-onalnog instituta studija mozaika u Parizu.

Odlikovan je Ordenom rada i Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom.Dobitnik je Valtrovieve nagrade Zajednice muzeja Srbije 1984.

ore Mano Zisi roen je 15. 1. 1901. u Budimpeti, umro je 2. 12. 1995. uBeogradu, sahranjen je u Panevu. Bio je oenjen Margitom Boro iz Paneva.

Brak je sklopljen 1942. i od tada je iveo u kui supruge u ulici Svetozara Miletiau Panevu. Kasnije se odselio u Beograd. Margita je umrla 1980. i sahranjena je na

panevakom katolikom groblju.U Beogradu danas ive njegove erke - Katarina, roena u Panevu 1943,

istoriar umetnosti, koja sa suprugom Ljubomirom ima dva sina - Ivana (1975.)i Milana (1980.), a mlaa Dragana (1948.) ima sina Andriju (1978.), udata je za

profesora Miodraga Sretenovia. Obe sestre zadrale su svoje devojako prezime-Mano Zisi.


39/174

37

Zakova kua u Panevu

Jedna od najlepih panevakih kua u strogom centru Paneva, poznata kaoZakova kua, sagraena je u drugoj polovini 19. ve ka. Prizemlje zgrade jeod samog poetka korieno kao poslovni prostor dok se na spratu stanovalo. PrePrvog svetskog rata vlasnik ove velelepne zgrade bio je veliki panevaki i vra-ki upan Milan Zako. Njegovi potomci do skora su iveli u jednom od stanova naspratu ove kue.

Aleksandar Nikolin, arhitekta, koji je poetkom 70-tih godina 20. veka radio u

projektnom birou panevakog graevinskog preduzea Konstruktor sea se po-tomka ove poznate porodice, koleginice Ksenije Zako, takoe arhitekte, koja je bilazaposlena u odeljenju tehnike pripreme u istoj rmi. Pamti je kao tihu, odmerenu i

Fotog

rafja:AleksandarNikolin


40/174

38

uzdranu osobu i dobru sportiskinju. Igrala je odbojku u beogradskom klubu Crve-na zvezda, a isto kao i njena majka, bila je pa sionirani lovac. ivela je sa majkom isinom kao poslednjim izdankom te stare loze koja inae potie iz Melnika. Poznato

je da je jedan njen lan - Anastas Zako, roen oko 1798. godine, stigao u Beograd

1821. i poeo da se bavi trgovinom gvoarskom robom. Upamen je u ariji kaoveliki ljubitelj Omera - Homerove Ilijade i Odiseje, koje je stalno itao. Bio je efo-ros na ispitima u grkoj koli u Beogradu. Slavio je imendan. Imao je jednog sinakoji se zvao Perikle i kerku koja je bila udata za Lazara Paua.


41/174

39

Porodice Mandrino i Oka

Znaajno trgovako sredite i rasadnik cincarskih porodica koje su krajem18. i poetkom 19. veka krenule put severa - u Srbiju, i preko Save i Du-nava, u Austrougarsku, bila je Vlahoklisura, veliko mesto na ondanjoj turskoj, a

danas grkoj teritoriji. Klisura, kako su je skraeno nazivali, imala je 1890. godineoko 5000 stanovnika od kojih potiu mnoge ugledne familije ne samo u dananjojSrbiji, ve i u Makedoniji - u Bitolju, Kruevu...kao i u Solunu i drugim gradovimaBalkana. Pre skoro dva veka, u Panevo, tada pogranini i napredni grad na dvereke, na Tamiu i Dunavu, dobro povezan sa Temivarom, Bekerekom, NovimSadom, Petom i Beom, a sa druge strane u blizini uvek ivog Beograda i dobrihveza sa jugom, doselilo se nekoliko porodica iz Klisure, koje su ubrzo, vrednim iupornim radom, stekle ugled, imetak i uvaavanje sugraana. Jedna od njih je fami-lija Oka, koja se doselila u Panevo na poziv, takoe, cincarske porodice iz Klisure- Mandrino, ranije prispele i ve uveliko u poslovima trgovine itom i drugim proiz-vodima. Po predanju, prvo je doao ded Nikola Oka kao sasvim mali deak. Nikola

brzo ulazi u trgovinu koja se odvijala renim tokovima Dunava i Tamia sa ajka-

Milan, Ljuba i Nikola, deca Georgija Mandrina


42/174

40

ma, a kasnije parobrodima, donosei robu iz rumunskih rudnika i crnomorskih luka- posebno ito, kukuruz, so, za Srbiju, Petu, Be...

Kao najstariji preci u porodici Oka zapameni su roditelji Ane, udate Mandri-no. Anini roditelji bili su ore i Nauma Petrovi koji su se u Panevo doselili iz

Makedoni je. Ana se udala za bogatog i uglednog Simu Mandrina sa ko jim nijeimala dece, tako da su usvojili Stevana Oku. U jednom mladalakom pismu ko je sunapisale Mila Oka i Lena Kiki, tetke prof. Nikole Oke 8. avgusta 1896., sa puta uSremsku Mitrovicu i posete Stevanu, stoje sledei redovi koji se odnose na posetu

U Panevu postoji i kola cincarskog jezika, odnosno dija-lekta, kao jedina te vrste u zemlji. Osnovao ju je Evroregionalnicentar za razvoj drutva u multietnikim sredinama In medias resiz Paneva, kao besplatnu, otvorenu jeziku radionicu ime se, ko-nano, nakon skoro sto godina, ostvarila i testamentarna elja SimeMandrina. Otvaranje ove jezike radionice pomogla je i AmbasadaRumunije u Beogradu donacijom savremenih ubenika cincarskog,knjigama, CD-ovima, asopisima... Prvi polaznici zavrie poetnisemestar u junu 2009. i nastaviti sa jo veim fondom asova na sle-deem semestru u septembru. Profesorka Marina Ankajcan uspenoi sigurno vodi kurs koji predstavlja prvi takav pokuaj u Srbiji na

ouvanju jednog nestajueg jezika.

Donacija Ambasade Rumunije jezikoj radionici za uenje cincarskog jezika(dijalekta) Svetlana Nikolin, koordinatorka programa, Jon Gabrijel Andrei, atae

za kulturu i Petar Tapalaga, saradnik In medias resa - Panevo


43/174

41

manastiru Beenovo: ...Trpezarija je vrlo umetniki izraena, po duvaru se sameistorine slike iz minulih srpskih vremena nalaze, tako isto ima dosta portreta srp-skih dobrotvora, meu kojima su deda Mandrino i deda Petrovi. U stvari, radise o Grigoriju Petroviu iz Beenovca, sinu ora Petrovia, doseljenika iz Make-

donije.Veliki kapital koji je stekla porodica Oka pretrpeo je teak udar u nesrei na Du-navu, kada je parobrod sa itom potonuo u jednoj od iznenadnih oluja. Nikolin sin- Stevan Oka, ostavlja za sobom sina jedinca Simeona, koga je zbog nansijskogkraha porodice, svesrdno prihvatila, kolovala i pomagala, kao svoje dete, uglednatrgovaka porodica Sime i Ane Mandrino. Simeon je roen u Panevu 1875. godi-ne, a kolovao se i diplomirao na Tehnikom fakultetu u Beu, sredstvima koja jeza kolovanje dece Man drinovih i Okinih ostavio u vidu fonda Sima Mandrino.Tutor i izvrilac fonda bio je u Beogradu Laza Pau, ministar nansija KraljevineSrbije, ija je porodica bila u kumstvu sa Mandrinovima i Okama.

Pomenuti fond samo je jedna od 40. stavki u testamentu Sime Mandrina, kojise uva kao vredan dokument u porodicama Mandrino i Oka. Sima ga je svojeru-no pisao 30., odnosno, 12. maja 1871. godine i njime svojoj eni Ani ostavlja neko-liko kua i imanja, a mnogobrojnim roacima, crkvama i dobrotvornim drutvimaznaajna novana sredstva. Zavetao je i novac za izgradnju vlake, odnosno cin-carske, kole u Panevu, zbog velikog broja cincarskih porodica ko je su tada iveleu ovom gradu. Zanimljivo je da u oporuci nije zaboravio ni svoju poslugu. U 10.stavci testamenta napisao je da posle smrti njegove ene Ane, ... ima moja unukaKatarina S. Oka nasljediti 10 lanaca zemlje (grund) za spomen od Lala Sime.

Simeon se oenio sa Katarinom, Katicom, roenom 1879. godine u Panevu,od oca Nikole i majke Soje Mandrino. Katica i Simeon imali su petoro dece: Niko-lu, Stevana, Soju, Veru i Nadu.

Simeon Oka je bio jedan od direktora i vodei inenjer u eljezari u Diodjeru,u Austrougarskoj, gde se i danas nalazi jaka industrija elika, livnica i eljezara.Upamen je kao veliki inovator. Porodica je sauvala dokumantaciju iz koje se vidida je imao vie od de set patenata koji su bili zatieni od 1915. do 1919. godineu patentnim zavodima u Beu i Budimpeti, a odnose se na nova reenja alata zastezanje i obradu pri izradi mainskih delova. Umro je u Beogradu, u svojoj 51.godini.

Simeonov sin -Nikola Oka, roen 1904. godine u Diodjeru, nastavlja kolova-nje u Panevu, u koje se porodica vratila tokom Prvog svetskog rata 1915. godinei tu zavrava peti i esti razred gimnazije. Sele se zatim u Beograd gde nasleujukuu roake Darinke Milenkovi, roene Oka, u Pariskoj ulici br. 1. Nakon gimna-zije, Nikola studira mainstvo na Univerzitetu u Beogradu i zavrava studije 1927.godine. Pet godina kasnije eni se Milanom Petrovi, roenom 1910. u akovu kodTemivara. Imali su dvoje dece: Olgu (r. 1933.) i Simeona (r. 1935.) koji ima dvasina, Vladimira (r. 1967.) i Nikolu (r. 1975.).

Profesor Nikola S. Oka smatra se jednim od osnivaa Saobraajnog fakultetau Beogradu, odnosno Visoke saobraajne kole, na kojoj predaje, kao vanredni pr-fesor, predmet Vozna sredstva drumskog saobraaja. Redovni profesor postaje1960. godine, kada biva izabran i za prodekana fakulteta, a pet godina kasnije i za


44/174

42

dekana. Objavio je vie od 30. naunih i strunih radova, uestvovao u izradi viedesetina studija i projekata.

Dobitnik je mnogih priznanja, povelja i diplama kao i tri ordena. Svoju vrednuveliku biblioteku sa mnogo strune literature zavetao je biblioteci Saobraajnog

fakulteta u Beogradu, ijem je formiranju i razvoju posvetio vie godina. Umro je1976. godine.Familije Oka i Mandrino bile su veoma brojne. Samo je, na primer, deda Sime

Mandrina imao ak desetoro dece. I jedni i drugi bili su povezani mnogim rodbin-skim i kumovskim vezama sa isto tako uglednim cincarskim porodicama kao to suto Mano, Pau, Bota, Kiki...

U Panevu danas ivi mnogo potomaka porodica Oka i Mandrino. Mirko Man-drino i Jovan Oka omoguili su nam da objavimo rodoslove njihovih porodica.


45/174

43


46/174

44

Oa

Milan Mandrino, najstariji sin GeorgijaMandrina. Poetak 20. veka

Slavko Mandrino, sokolski prvak30 godine 20 veka


47/174

45

Georgije Mandrino sa ljubimicomsovom u ruci. Panevo, 1935.

Porodica Mandrino. Sa desna na levo - ore Mandrino, snaja Julijana - Cicasa suprugom Slavkom Mandrinom. Ispred je violonelista Nikola Mandrino.

Georgije Mandrino sa suprugomMilevom koja u naruju dri erku Tijanu

dok im je sin Slavko u kolevciSasvim levo je jedan roak.


48/174

46

Sabor Udruenja pelara ispred panevakog Magistrata - sa desne strane suMandrinovi, snimljeno 30 godina 20 veka

Mileva Mandrino

Nikola S Oka


49/174

47

Sa asa cincarskog jezika u organizaciji In medias resa, 2009. godine


50/174


51/174

Porodica MihajloviLepo je znati ko si(O cincarskom poreklu porodice Mihajlovi)

Mnogi stariji Panevci jo se uvek seaju svojih gimnazijskih profeso-ra, Lele i Bore Mihajlovi. Moj otac Borivoj je potom bio i direktortehnike kole u Panevu, da bi zatim preao na Prirodno - matematiki fakultet uBeogradu, gde je dok torirao matematiku. Kasnije je i napustio Panevo da bi bioredovni profesor matematike na Mainskom fakultetu u Kragujevcu i, pred penzi-

ju, u Banja Luci (gde je reenjem nadlenog organa uprave promenio prezime izMihailovi, kako mu je pisalo u krtenici, u Mihajlovi, iz samo njemu znanih raz-loga). NJegovi bivi aci su mu se oduili dodeljivanjem prve Oktobarske nagradegrada Paneva, mada on nije bio roeni Panevac, ve je roen u Zagrebu. Kakoto, pitao sam se, jesmo li mi Mihajlovii Hrvati? Ne. Moj deda, urica Mihajlovi,

je bio bankarski inovnik, koliko se seam porodinih pria, a u Zagreb je stigao

Kua Justina Mihajlovia u Vukovaru (Hrvatska)

49


52/174

50

sa svojom enom Jovankom, od Puievih iz Iriga, po uputu svoga oca Mihajla -Mie iz Vukovara, ija je poslovna aktivnost u to vreme, kau, pala na niske grane.Tako sam u traganju za poreklom svoje porodice, stigao do Justina Mihailovia(18001849), jednog od, u to vreme, retkih pobornika Vukovih ide ja i njegovih

najodanijih prijatelja i saradnika iz redova srpskih pisaca prve polovine XIX veka.Justin je bio i ostae zenitalna taka uspona porodice Mihailovi iz Vukovara, ijisam ja, po svemu sudei, poslednji muki potomak.

Tragajui po internetu za podacima o mojoj porodici pronaao sam na sajtukonzulata Srbije u Vukovaru sledei tekst:

Na najstarijem trgu u Vukovaru, na uglu ulica dr Franje Tumana i Zmajeve,nalazi se zgrada Magaze Mihailovi - rodna kua majke srpskog pesnikaBrankaRa-di-e-vi-a, Ru-e-Mi-ha-i-lo-viRa-di-e-vi. Ova graevina u baroknom stilu izgra-ena je krajem 18. veka, a u vlasnitvu porodice Mihailovi je od 1780. godine.

Rodonaelnik porodice, Ri sto Mihailovi, doselio se iz Moskopolja (Albani ja) u

Vukovar 1780 godine 1790 godine u Vukovar se doseljava i njegov brat JankoMihailovi. U magazi otvaraju gvoarsku trgovinu. U trgovini je postojala i pr va

srpska itaonica-biblioteka u Vukovaru, u kojoj su se uvale knjige i itala tampakoja je pristizala iz Beograda, Sremskih Karlovaca, Pete i Bea. U itaonici su seu to vreme okupljali ugledni vukovarski Srbi

Janko Mihailovi eni se 1789. godine Anom, erkom vukovarskog trgovca Ata-nasija La zarevia. Peto dete Janka i Ane, Rua Mihailovi roena je 04.02.1802.

godine u sobi na tavanu kue. Predanje kae da je osobito dobra srca bila, ova lepaumiljata ena, srednjeg stasa, lepe crne kose, oiju i rimskog nosa, u licu rumena

kao prava rua. Na Spasovdan 1822. godine u sabornom hramu Svetog Nikolajau Vukovaru udaje se za Teodora Radievia, carinskog slubenika i velikog srpskogknjigoljupca. Teodor je bio lep i uredan, blage i mirne naravi, dobar i razumanovek. Iz tog brakarodie se, 15. marta 1824. godine u Slavonskom Brodu sin Alek-

sije Radievi, kasnije samoprozvan u Branko. Sa porodicom se Rua seljakala ponekim dalekim i malim mestima i ne zna se da li je ikada ponovo dola u Vukovar

Krhkog i nenog zdravlja, rodila je jo dvoje dece Stevana i Amajliju. Izmuena te-kim poroajem, Rua je umrla 1833. godine, u jedanaestoj godini nakon venanja,u svojoj 32 godini Sahranjena je na zemunskom groblju Na spomeniku je uklesannatpis: Ovde lee kosti Ruice Radievi, roene Mijailovi, inovnice, rodi se 4.

februarija 1802, umre 14. marta 1833, poive 31 godinu. Tri dana posle majinesmrti, Branko Radievi pie detinje potresnu beleku: Mamica je umrla 14 martaposle podne, u dva sata, u vtornik, ja sam ostao od mamice od devet godina.

U kui Mihailovia tokom 1837. i 1838. godine boravio je i Vuk Stefanovi Ka-raxi. U Vukovaru je imao mnogo idejnih istomiljenika i iskrenih prijatelja. Jedanod njih, Adam Dragosavljevi, vukovarski uitelj, prvi je pozdravio Vuka to je Sr-be uveo u Evropu. Tu su jo Justin i Rista Mihailovi, kao i Jovan Gavrilovi koji jeesto pisao pisma Vuku. Sam Vuk je pisao: Ja znam, da ni u kakvom mjestu narodanaeg nemam vie takovijeh prijatelja kao u Vukovaru. Nakon smrti sina Save, Vuknije mogao da podnese taj teak gubitak. Ne mogavi vie da ostane u Beu, Vuk je

poao na zimovanje u Vukovar, ne bi li se tamo smirio Vukovar je u to vreme bioznatno blii Evropi nego Ugarskoj, tu se ivelo nezavisno i slobodno. Bio je to grad


53/174

51

sa preko est stotina zanatlija, ije crkve nimalo nisu zaostajale za crkvama u Srem-skim Karlovcima Vuk je u Vu kovaru boravio od 8 novembra 1837 do 27 marta1838 godine U jesen 1838 godine Vuk ponovo pohodi Vukovar

Na Rodnoj kui Rue Mihailovi-Radievi, Skuptina optine Vukovar je okto-

bra 1964. postavila spomen plou. U ratnim zbivanjima 1991. godine kua je devasti-rana, a spomen ploa razbijena i unitena. Tokom 1992. godine izvrena je obnovazgrade a replikat spomen ploe ponovo postavljen. Tokom perioda mirne reintegraci-je, novopostavljena ploa je razbijena i unitena od strane nepoznatih poinioca.

Kua Mihailovia je impresionirala mog oca, koji se 1981 godine fotograsaoispred nje, sa svojim sestrama Bosiljkom, udatom za uru Gavelu, (nekadanjeg di-rektora Muzeja Vuka i Dositeja u Beogradu, koji je inae i zasluan za postavljanje

spomen ploe 1964 godine) i Smiljkom (ona je za tu priliku doputovala iz Argenti-ne, gde je ivela i umrla).

Pomenuti i mnogi drugi poznati ili zaboravljeni dogaaji, koji su mirno ili bur-

no tekli kroz kuu Mihajlovia i oko nje, nagnali su me da sauvam spomen na njutako to sam njenu fotograju iz vremena mira i blagostanja, stavio na koricu svoje

zbirke kratkih pria Menjanica (jedan primerak svojevremeno sam pokloniovukovarskoj biblioteci). Zbirka sadri i priu Kue Mihajlovia. U njoj se kuau Vukovaru dovodi u vezu sa kuom enerala Mihaljevia u Panevu, u kojoj sam

ja roen, a koja je sada u vlasnitvu porodice urin. Veza se sastoji u tome da jadanas nemam vie nikakve veze ni sa jednom ni sa drugom kuom ali da izmeuovih kua postoji neka tajna i iracionalno objanjiva veza.

ivotne prie mog ukundede Justina, njegovih predaka i potomaka, za mene je

opta metafora o zaboravu i nestajanju znanja o poreklu porodica, te ovoj temi stogai posveujem ovom prilikom naroitu panju, ne bih li sauvao ono to se zna o nji-ma - o ovoj nekada brojnoj porodici, naroito o njenom poreklu, koje dosada, rekao

bih, nije bilo dovoljno naglaeno. Podlogu za konstatcije koje e uslediti ali i za da-lja istraivanja predstavlja tekst Pavla Popovia, objavljen u publikaciji Prilozi zaknjievnost, jezik, istoriju i folklore, knjiga III, sveska 1-2 SANU 1923 godina, izkoje prenosim genealoke tablice sa dopisanim podacima rukopisom moga oca.

Rodonaelnik loze Mihailovia je Justinov otac Risto, zapravo Hristofor, kojeime je bilo uklesano na nadgrobnom spomeniku na vukovarskom groblju, kako to tvr-di Pavle Popovi. Na Hristoforovom portretu, koji se danas nalazi kod mog brata od

tetke Dragana Gavele u Beogradu, on dri u ruci pismo sa svojim imenom u austrou-garskoj transkripciji tj. na njemu pie da je to Chri-stian-Mic-ha-i-lo-vics-iz Vukovara.

Svi izvori podataka se slau da su Risto i njegov brat Janko doli u Srem izSkoplja 1770. (Risto) odnosto 1780. godine (Janko), pod dramatinim okolnostima,beei iz Moskopolja na ta ukazuju mnogi podaci i injenice, dok se sudbina njiho-ve sestre Rue, udate za nekog svetenika, koga su Turci pogubili, ne zna. Istorijskeinjenice govore da je u to vreme, 1769. godine planula grka buna na Peloponezu,koju su mnogi Cincari naroito vieniji ljudi iz njihovog slavnog grada Moskopo-lja pomagali. Osmanlije su ipak bile suvie silne i peloponeska buna je uguena ukrvi. Ratno stanje, u kome se sve ini doputenim, ali i preutno odobravanje tur-skih vlasti, otvorili su mogunost za bezvlae, pa su horde pljakaa, regrutovaneuglavnom meu albanskim stanovnitvom iz okolnih oblasti, krenule da poharaju


54/174

52

po bogatstvu nadaleko uveno Moskopolje. Najezdi zulumara grad nije mogao daodoli. Cincari nisu bili dovoljno vini ratu da bi se oduprli nasilju. Iz Moskopolja,iz bogatih kua, radnji, magaza, javnih graevina, odneseno je sve to se odneti da.Stanovnici su se dali u beaniju nosei ta se moglo, pljakai su odvukli ta su u

varoi zatekli. Pale su i mnoge rtve. Vie od polovine ivlja izbeglo je da se nikadane vrati. Moskopoljci su se rasuli na sve etiri strane sveta, najvie po gradovimagde su ve imali trgovake veze i stanice, irom Makedonije, Srbije, Bosne, do Voj-vodine i dublje u Ugarsku i sve do Bea i Poljske. Risto i Janko su dakle bili CincariMoskopoljci i verovatno po nasleenoj porodinoj tradici ji uspeni trgovci. Njihsu i sami stanovnici Vukovara nazivali Cincarima, mada se oni sami o tome nisuizjanjavali. Razlog tome treba traiti verovatno u njihovoj elji da javno ne istiusvoje cincarsko poreklo, te su srpsko prezime verovatno uzeli neposredno pre dola-ska u Vukovar, to je jedna od poznatih cincarskih osobina (uklapanje u nacionalnookruenje). U prilog tome govori i Hristoforova ravnodunost u pogledu latinske

transkripcije svoga imena (Christian Michailovics!) S druge strane,Risto se oenioAnom Nitom, Cincarkom iz Bosne, to verovatno ukazuje da je emotivno i dalje biovezan za svoje etniko poreklo. No, to dalje potvruje tezu da je Justin Mihailovi

bio stopostotni Cincarin, od oca Cincarina i majke Cincarke, a o tome svedoi idruga cincarska osobina - da su bili u prvim redovima borbe za nacionalnu identi-kaciju naroda u okruenju, sa kojim su se kasnije i stopili. Ova sudbina je zadesilai Justinove potomke (Justinova unuka Katica bila je baka akademika Dejana Meda-kovia) ali i njegove bone roake (Branka Radievia koji je po majci Rui imaonajmanje etvrtinu cincarske krvi).

U znak potovanja prema svojim zaslunim precima, ali i prema traginoj sud-bini cincarskog naroda, ja, koji sam zadnji iz loze moskopoljskih Mihailovia, uveksam se izjanjavao kao Cincarin. Da bih ostavio trag o ovoj lozi buduim generaci-

jama, dao sam svojoj treoj, najmlaoj erki, koja je roena skoro u dan 200 godinanakon roenja njenog skurela Justina, jedino mogue ime - ona se zove Justina.

P. S.

Neka mi bude doputeno da na kraju ove porodine storije, uz neko neobjanji-vo uzbuenje skrenem panju na Moskopolje, taj izgubljeni cincarski raj, jedan odnajveih, najbogatijih i ci vilizacijski najrazvijenijih gradova u ovom delu Evrope

toga vremena, ali i balkanski Makondo. Pitam se ta bi bilo da nije razoreno, kakobi danas mono izgledalo da su mu istorijske prilike i Boja milost bili naklonjeni.Ali ne preostaje mi nita drugo, no da kao eho davnih vremena, tu rezonancu stati-stiki skromne ali emocionalno snano dejstvujue koliine cincarskih gena sakri-venih negde u meni, citiram setnu Pekievu tubalicu:

(...)-Oj,-Mo-sko-po-lje,-oj-Mo-sko-po-lje!Le-po-ta-ar-na-gde-se-tvo-ja-de-la?Bez-bo-nost-smrt-ni-ka-pro-past-ti-do-ne-la!Mo-li-tvom-Jo-va-no-vom-nek-ti-je-Bog-vra-ti,I-pre-a-nju-sla-vu-po-no-vo-po-zla-ti-(...).

Mr Sava Mihajlovi


55/174

53

Moskopolje, gravira Hristofora efarovia


56/174

54

Spomen-tabla na kue JustinaMihajlovia

Bora Mihajlovi, Bosiljka Gavela iSmiljka Gagarin ispred Justinove kue

u Vukovaru

Borivoj Mihajlovi

Sava Mihajlovi


57/174

55

Risto alias Hristofor Mihajlovi Na pismu na slici koje dri HristoforMihajlovi pie latinska transkripcija

njegovog imena - Cristian Michailovics


58/174


59/174

57

Porodica Lambrin

Poznata srpska keramiarka Svetlana Matua, roena je u Panevu 1959.godine i potomak je Vere Lambrin (bankarskog slubenika) i Petra Matue(magistra farmacije). Cincarsko poreklo vodi po majci i ji su preci doli iz Mo-skopolja. Po predanju koje se prenosilo sa kolena na koleno, davni predak po ime-nu Lambra, bogati moskopoljski trgovac, beao je ka severu zbog tekih zulumaOsmanlija, jaui na kamili. Sa sobom je nosio i veliki up sa zlatnicima koji jeuspeo da sauva od uestalih pljaki zulumara, zakopavi ga ispod nekog drveta.

Jedan od njegovih potomaka - Jovan Lambra, takoe trgovac, naselio se u Pan-evu, po prii Svetlaninog dede, 1743. godine. Po njemu su svi dobili prezime Lam-

brin. U porodici se znalo i za roaka Hristifora Lambrina (17991877) batovanau Velikom Bekereku koji se tu nastanio krajem 18. veka. Hristifor je imao dvasina - Nikolaja (?) i Mateja (18031881) koji se, kao i otac, bavio batovanstvom.

Mirko Lambrin, deda Svetlane Matue


60/174

58

Nikolajevi sinovi zvali su se Aleksandar (1821.?), Kosta (18281873), Svetozar(1840?), kao i Todor- Stoja (1858?) . Todor i supruga Soja (1855?) izrodilisu dve erke: Jelenu-Lenku (1875?) i Vukosavu (1892?), kao i sinove Milana(1886? ) i Mirka (18891970) - Svetlaninog dedu.

Mirko se oenio Darinkom (18891980), Svetlaninom bakom, a njihova decasu bili Stevan Lambrin (19231998), arhitekta, ujak, i Vera Lambrin (19252005),bankarski slubenik, - majka.

Svetlana Matua diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beograduna odseku za keramiku, lan je UPIDIVa i ULUPUDSa od 1992. godine. Tri meseca

bila je na specijalizaciji u uvenom igaraki institutu za keramiku u Japanu. Izlagalaje na vie od 100 grupnih izlobi u zemlji i inostranstvu i imala 12 samostalnih izlo-bi. Uestvovala je na mnogim domaim i internacionalnim kolonijama. Dobitnik

je Godinje nagrade za keramiku ULUPUDSa 1993. i Zlatne forme UPIDIVa 1998.godine.

Jedna od naih vrhunskih umetnica, Svetlana Matua, danas ivi i radi na Islan-du, u Rejkjaviku.U njenoj galeriji - studiju, u najprometnijoj ulici ovog jedinstve-nog ostrvskog grada, mnogobrojni posetioci i turisti ni ne sanjaju da najlepe suve-nire i keramike skulpture na Islandu radi jedna panevka, daleki potomak Lambre- trgovca iz Moskopolja, koji je planinske visove Opara zamenio za balkanske ni-zije, da bi se njegova loza, udnim putevima sud bine, iz panonskih ravnica nala uzemlji vulkana, moreplovaca i Vikinga.

Iz porodice ivka Lambrina potie i familija Dimitrijevi, koja je promenilasvoje prvobitno prezime Lambrin i prihvatila da slavi slavu posveenu Sv. Nikoli.

Imali su godinama uvenu mehanu Patku u Gornjem gradu u Panevu.Sa porodicom Lambrin povezana je i predratna trgovaka porodica Kanakiiji potomak Ljiljana Kanaki danas ivi u Panevu.


61/174

59

Mirko i Darinka Lambrin sa decom - Stevanom i Verom

Keramika - autorka Svetlana Matua


62/174


63/174

61

Porodica Zega

Velika i ugledna cincarska porodica Zega, za razliku od drugih familija kojesu u Banat dolazile sa juga - iz Otomanske imperije, i naseljavale prven-stveno gradske sredine, odabrala je ondanje Novo Selo kod Paneva. Kao to je to i

danas, Novo Selo (sada Banatsko Novo Selo) je i tada bilo napredno i prosperitetnoi brzo se razvijalo zahvaljuju

cincari / aromuni /u juznom banatu

Documents