Правни факултет Универзитета у Београду је и ове године, 27.

септембра свечано обележио свој Дан и славу. Празнични дан запо-чео је уручењем диплома дипломи-раним студентима, који су, заједно са члановима њихових породица, до последњег места, испунили ам-фитеатар „Радомир Лукић“. Свеча-ност је отворена академском хим-ном коју су извели чланови хора „Лола“ предвођени диригентом Милованом Панчићем. Уз госте из правничке професије, свечаности су присуствовали и министар просвете и науке проф. др Жарко Обрадовић и генерални секретар Народне скупштине Републике Ср-бије Вељко Одаловић. Честитајући дипломцима, министар Жарко Об-радовић је напоменуо да ће они убудуће обликовати живот грађана применом знања стеченог на овом факултету и искористио је прили-ку да још једном истакне велики успех који су постигли наши сту-денти на такмичењу из медијског права у Оксфорду. Он је, такође, нагласио велики значај Правног факултета у образовном систему Србије, подсетивши да су међу бившим студентима Правног фа-култета и многи академици и ми-нистри и изразио наду да ће бити и председникā.

Декан Правног факултета проф. др Мирко Васиљевић је, цитирајући мисли Ива Андрића из „Знакова поред пута“, позвао дипломце да постављају високе циљеве, да траже „мало од света око себе, али много од себе и сво-

Билтен Правног факултета Универзитета у Београду Број 34–35, септембар – децембар 2011.

ACTA DIURNA

Правни факултет је први факултет у Србијикоји има сопствену музејску поставку

ПрославaДанa и славe Правног факултета

Ломљење славског колача

2

га дела“ и да свој професионални и животни пут посвете „борби за истину, борби за правду и борби за слободу“. После обраћања које је испраћено великим аплаузом, проф. др Мирко Васиљевић уру-чио је дипломе новој генерацији дипломираних правника и позвао их да присуствују отварању Музеја Правног факултета.

Програм је настављен про-слављањем факултетске славе Крстовдана, празника којим се обележава успомена на дан када је царица Јелена, мајка цара Кон-стантина, пронашла Часни крст на коме је распет Исус Христос на Голготи. У присуству представ-ника Владе Републике Србије, Управе, наставника, сарадника и других запослених на Правном факултету, наших пензионисаних колега и других драгих гостију и

пријатеља Факултета, обављено је резање славског колача, уз раз-

мену честитки и жеља за успех и напредак Факултета и његових

Садржај 1 Прослава Дана и славе Правног факултета 5 Отворен Музеј Правног факултета 10 Свечано обележен почетак нове школске године 12 Додељено 100 стипендија Правног факултета 13 Слободан Јовановић (1869–1958) – повратак у Србију 15 Нови успех студената на такмичењу из права страних улагања 16 Летња школа о заштити животне средине 18 Међународна конференција из компанијског права 19 Конференција о контроли државне помоћи 20 Трибине о трговини људима 21 Учешће на Међународном сајму књига 23 Међународна сарадња 24 Сарадња са другим институцијамаа 25 Научни и стручни скупови и предавања у иностранству 29 Научни и стручни скупови и предавања у земљи 32 Награде и признања 32 Студијски боравци у иностранству 33 Гости на предавањима и посете државним институцијама 35 Општи семинар 37 Forum Romanum 38 Представљање књига и часописа 40 Факултетски живот 44 Хиландару у походе 46 In memoriam 50 Вести из библиотеке 51 Издавачка делатност 52 Други о нама ... 54 Студентски живот

ИздавачПравни факултетУниверзитета у Београду

За издавачапроф. др Мирко Васиљевић

Уредникпроф. др Жика Бујуклић

Секретардр Љубинка Ковачевић

Технички секретарЉиљана Марић

Припрема и штампаДосије студио

Прилоге, фотографије и сугестије за Билтен Правног факултета можете достављати електронском поштом др Љубинки Ковачевић на адресу: ljubinka@ius.bg.ac.rs, или на дискети Љиљани Марић до 1. у месецу за догађаје из претходног месеца.

ISSN 1820-3981

Обележавање славе Факултета

3

Обраћање декана проф. др Мирка Васиљевића на свечаностиповодом уручења диплома новој генерацији дипломираних правника

Поштовани министре науке и просвете,

Поштовани генерални секрета-ре Скупштине Србије,

Колегинице и колеге,Драги гости,Уважени дипломци,Дипломирали сте у најста-

ријем храму права у Србији, Прав-ном факултету Универзитета у Београду, који баштини тради-цију од 203 године.

Диплому примате управо у дану када ова институција снагу своје традиције обележава – ове-ковечује отварањем Музеја као стожерног бележника његовог више од двовековног пута.

Као декан овог факултета, у овом свечаном дану и свечаном поводу желим да Вам упутим ПОРУКУ за ваш жи-вотни професионални пут користећи речи нашег нобеловца Ива Aндрића, исписане у „Знаковима поред пута“:

„Радите свој посао не гледајући ни лево ни десно, ни иза себе ни преда се, али свој циљ постављајте високо, и тражите мало од света око себе (што мање то боље!), али много од себе и свога дела. Уверен сам да је већина од нас од почетка ударила себи сувише мален и сувише близ циљ и да је и више и боље могла од онога што је желела да уради и постигне....

Хтети далеко и желети много, кад је реч о постављању несебичних циљева, није грех, није опасно. Погрешно је и опасно ударити себи сувише блиску мету, јер то значи изневерити себе и друге, остати дужан животу.“

Уважени дипломци,Студирали сте и завршили право да бисте свој професионални животни пут посветили трима вреднос-

тима: борби за правду, борби за истину и борби за слободу.Зашто борби за правду?Зато што је „правда мајка права“.Зато што нам, опет Андрић поручи да „криву Дрину нико не исправи, што не значи да треба престати са

њеним исправљањем“.Зато што нам древни Сократ остави аманет „никоме не попусти кад је у питању правда“.Зато што нас латинска пословица учи да „правда понекад спава, али никад не умире“!Зашто борби за истину?Зато што још Aристотел изусти „драг ми је Платон, али ми је дража истина“.Зато што нас Балзак научи да „на путу части и истине човек не може залутати“.Зато што Фулер цементира да се „истина не боји ни једног суда“.Зато што Жид записа „веруј онима који трагају за истином, а сумњај у оне који су је нашли“.Зато што вечита Библија овековечи „истина ће Вас учинити слободним“!Зашто борба за слободу?Зато што нам велики Толстој поручи да је „човек слободан само онда кад служи истини“.Зато што ненадмашни Хегел овековечи „сфера права је сфера слободе“.Зато што нам наш велики правник Димитрије Матић подари мисао да је „право слобода, и обрнуто, сло-

бода је право“!Поштовани дипломци, ако ваш професионални кредо буде обележен борбом за ове три вредности, онда сам

сигуран да је и мисија ове столетне Куће била успешна.Честитам.На многаја љета! �

4

запослених и студената. Прав-ном факултету Универзитета у Београду указана је част да обред ломљења славског колача обави Његова светост патријарх срп-ски господин Иринеј. Патријарх је честитао славу наставницима,

студентима и свим запосленима и пожелео им успех у раду, иста-кавши своју „радост што се овај догађај дешава баш на Правном факултету, у школи чије је темеље поставио велики српски просве-титељ и учитељ Доситеј Обрадо-

вић“, и уз подсећање да је у срп-ској православној традицији да не само православни домови, већ и установе, пре свега просветне установе, имају своју славу. Де-кан проф. др Мирко Васиљевић захвалио је Његовој светости на

Обраћање Његове светостипатријарха српског господина Иринеја после славског обреда

Декане, Вама, Вашим сарад-ницима, професорима и студен-тима овог факултета желим да честитам данашњи дан, дан када ми и наша црква и читав православни народ наш српски и православни народ свуда, слави-мо свој највећи симбол божанске моћи, силе и славе, симбол којим се црква поноси и украшава, као и сви наши домови који славе Воздвижење Часног Крста Гос-подњег.

Имам посебну част и радост што могу данас да поделим са вама славско православно сла-вљење и празник. Изражавам своју велику радост што се овај догађај дешава баш на Правном факултету, у школи чије је темеље поставио вели-ки српски просветитељ и учитељ Доситеј Обрадовић, а знамо ко је био Доситеј Обрадовић, као што знамо ко је био и Вук Караџић, као што знамо ко је био велики песник Његош. Дакле, сви су они поникли и укорењени на истини православној, на истини цркве и ту истину су пренели и посадили у нашу просвету и у нашу школу.

Радује ме што Правни факултет, а надам се и други факултети Београдског универзитета подржавају и прихватају нашу православну традицију и предање. Слава је један од облика и видова наше побожности. Ми Срби имамо нешто што други православни немају, ми имамо своју домаћу славу. Друге хришћанске цркве славе као и ми празнике хришћанске, али ту и тамо исто тако славе и установе. Оно што је красило и нашу просвету и нашу културу, дa не само црква, не само наши православни домови, него и установе, пре свега шко-ле су имале свој дан, своју славу и свога покровитеља под чијим су се покровом налази.

Правни факултет се налази под највећом силом, силом Крста Христовог, којим се црква поноси и краси. Не само да је то понос, него за нас хришћане сила Крста значи много у нашем животу. Ми се њиме осењујемо и призивамо његову благодат и његову силу да нас прати у нашем животу. То желим и овој високој научној и просветној установи да буде под знамењем силе Крста Часнога и да се та његова благодат одрази на све оне који се овде васпитавају и улазе у науку правну, потребну не само нама, него свакоме човеку и свим народи-ма, којом се регулише и спроводи правда Божја пре свега, а исто тако и људска правда која почива на правди Божјој.

Вама, уважена господо професори, желим пуно успеха у вашем важном раду. Студентима такође желим да са успехом савладавају наставу која им се овде предаје да би сутра тако оспособљени пошли у народ свој да живот и целокупно постоље наше поставимо на правичним и правилним основама, а свима њима је темељ морални закон Божји који се спроводи и примењује и у праву и у људском које произлази, и тако чини живот подношљивијим, лепшим и краснијим, с вером у добро на славу Божју и добробит нашег народа.

Нека је срећна слава и благослов Божји и сила Часног Крста нека је за свагда на роду нашем, на добро овој високошколској институцији. Живели и на многаја љета! �

5

указаној части, истовремено поз-дравивши и друге госте, пред-ставнике највиших државних органа, са замеником председни-ка Владе и министром унутра-шњих послова Ивицом Дачићем на челу, који су препознали зна-чај традиције Правног факултета дуге 203 године и својим при-суством увеличали обележавање овог дана. Честитка поводом сла-ве нашег факултета стигла је и из манастира Хиландара, који деле-гација Правног факултета походи сваке године и за чију обнову је више пута издвојена материјална помоћ из средстава Факултета. Писмо игумана Методија про-читао је продекан доц. др Марко Ђурђевић.

У наставку програма, уследио је посебно свечан и дуго очекиван чин отварања Музеја Правног фа-култета. �

Отворен Музеј Правног факултета

Правни факултет Универзите-та у Београду постао је први

факултет у Републици Србији који има сопствену музејску поставку. У уторак, 27. септембра 2011. го-дине, Његова светост патријарх српски господин Иринеј и декан Правног факултета проф. др Мир-ко Васиљевић свечано су отвори-ли Музеј Правног факултета Уни-верзитета у Београду, као „стожер-ни бележник његовог двовеков-ног пута“, како је у говору овим поводом истакао проф. др Мир-ко Васиљевић. Патријарх Иринеј је назвао овај музеј „музејем прав-не свести и мисије“, чија ће уло-га бити да сачува прошлост за генерације које долазе и да им по-

каже „историју, труд и рад свих оних који су радили на реду и по-ретку“. Патријарх је у говору по-себно напоменуо да Правни фа-култет не почива само на времену Доситеја Обрадовића, већ и на вре-менима Светога Саве и Номокано-на, те цара Душана и његовог Зако-ника, као првих правних дела.

Музејска поставка Оснивање и развој Правног факултета реа-лизована је преданошћу главног аутора Озарије Марковић Лашић, ентузијаста ауторског тима Пра-вног факултета и уз несебичну професионалну помоћ Архива Ср-бије. Ауторски тим сачињавали су: декан Правног факултета проф. др Мирко Васиљевић, професо-

ри Правног факултета др Момир Милојевић и др Зоран Мирковић, управник Библиотеке Правног факултета др Светлана Мирчов, и директор Архива Србије др Ми-рослав Перишић. У изради Хроно-логије учествовали су сарадници Факултета асист. Нина Кршљанин, асист. Никола Селаковић и асист. Урош Новаковић, и библиотекар Вања Ерор.

Одабрани експонати сведоче о двовековној, богатој историји Пра-вног факултета Универзитета у Београду. Како се у нас мало води рачуна о неговању и очувању тра-диције, како смо склонији забораву него памћењу, свакако је ова, сада већ реализована замисао Управе

6

Факултета и његовог челног чове-ка, проф. др Мирка Васиљевића, вредна сваке похвале. Поред ар-хивске грађе, поглавито докумена-та који прате нашу институцију од њених заметака до данашњих дана, изложене су и фотографије, писма, књиге и часописи, сведочанства, индекси и дипломе, као и одлико-вања и признања која је Факултет добио. У посебној просторији су експонати који се односе на жи-вот и рад наших студената и наше Библиотеке. Изложена грађа је до-пуњена исцрпном хронологијом која бележи датуме и догађаје који су били кључни међаши током 203 године постојања Факулте-та. Ауторски тим је, у сарадњи са већим бројем стручњака Факулте-та и Архива Србије, након што је прикупио изванредно велики број експоната, одабрао најважнија и најсликовитија сведочанства. Сама поставка је реализована уз помоћ врсних дизајнера. Издвојићемо, по значају и занимљивости, следеће експонатe:

Архивска рукописна и штам-пана грађа: извод из Слова Доси-теја Обрадовића приликом отва-рања Велике школе 1808. године; Уредба о одвајању Лицеја од Гим-

назије (1839); постављење првих професора Исидора Стојановића и Константина Бранковића за професоре и Атанасија Николића за професора и ректора Лицеја (1839); Указ кнеза Михаила о по-стављењу Јована Стерије Попо-вића за привременог професора правних наука на Лицеју (1840); Одобрење кнеза Михаила за изу-чавање правних наука на Лицеју (1840); Обавештење о пресељењу Лицеја из Крагујевца у Београд (1841); Одлука од 1843. године о продужењу правних студија на две године (после двогодишњих општих студија); Устроенија ја-вног училиштног наставленија (1844); Уредба о продужењу прав-них студија на три године (1849); Училиштни закон (1849); извод из Закона о устројству Лицеја (1853); Закон о устројству Вели-ке школе (1863); молба за упис на Факултет песника Милана Ракића; пријавни лист књижевника Бори-сава Станковића; Закон о Универ-зитету (1905); Извод из Уредбе Правничког факултета о увођењу докторских студија (1906); Из-вештај о српским студентима на правним факултетима у Францус-кој (1917); Уредба о оснивању Фи-

лозофског факултета у Скопљу и Правног факултета у Суботици (1920); допис поводом стипен-дија француске Владе најбољим студентима Правног факултета (1924); реферат о докторској тези Александра Соловјева (1927); За-хтев немачких власти за издвајање јеврејских, марксистичких и ан-тинемачких књига из Библиотеке (1942); списак професора Правног факултета из 1945. године; диску-сија о уставним амандманима из 1971. године.

Рукописне књиге, књиге и часо-писи: први штампани уџбеник за слушаоце правних наука на Лицеју, Полиција Јована Рајића објављена 1841. године; недавно откривена докторска теза Димитрија Ма-тића Dissertatio de via qua Fichtii, Schellingii, Hegeliique philosophia e speculativa investigatione Kantiana exculta sit, одбрањена у Лајпцигу 1847. године; први број Архива за правне и друштвене науке (1906); књига Андре Гавриловића о Ве-ликој школи коју је и он похађао; први докторат одбрањен на Прав-ном факултету Историја српских државних дугова Милорада Не-дељковића (1907); први докторат одбрањен на Правном факултету који је написала жена – Принци-пи и правила међународног права Анке Гођевац (1932); први број ча-сописа Анали Правног факултета у Београду (1953) и први број часо-писа на енглеском језику Annals of the Faculty of Law in Belgrade (2006); први Статут Правног факулте-та (1956); забрањени Анали бр. 3/1971; факултетски билтен Acta diurnа.

Писма: Милоша Обреновића Стефану Стефановићу Тенки, по-печитељу просвештенија, о наме-ри да оснује Лицеј (1838); адвоката Стевана Вагнера о правозаступ-ничком испиту (1905).

Сведочанства, индекси, дипломе: диплома Лицеја из 1862. године; Одлука о увођењу индекса на Ве-ликој школи (1892); сведочанство Велике школе Бранислава Нушића. Свечано отварање Музеја

7

Говор декана проф. др Мирка Васиљевићаповодом отварања Музеја Правног факултета

Колегинице и колеге,Поштовани пријатељи,Драги студенти,Поштоваоци снаге трајања и традиције,Свако стабилно друштво, као и свака ин-

ституција, уколико желе да обезбеде трајање и развој, морају да имају свест о темељима на којима стоје. Правни факултет Универ-зитета у Београду, као најстарија чланица овог универзитета, полазећи од ове вечите истине жели данашњим чином да обележи и трајно сачува и пренесе генерацијама које до-лазе своју традицију, која ове године бележи 203 године. Музејска поставка која је пред нама, рађена преданошћу ентузијаста ауторског тима самог Фа-култета и уз несебичну професионалну помоћ Архива Србије са директором Мирославом Перишићем на челу, и аутора музејске поставке госпође Озарије Марковић Лашић, само је основа за даљи рад на овом пројекту. До сада скупљена архивска грађа, као неизбрисив доказ развоја ове институције и правне мисли у Србији, од данас постаје део трајног памћења, које ћемо делити са свима који буду посетиоци ове институције и овог здања, као и свима онима који схватају значај права и правне науке за стабилност државе и друштва.

Почеци, као и сви други у нестабилним друштвима, иако са доста оспоравања, везују се за Доситејеву Ве-лику школу (1808. година), само четири године после рађања модерне српске државе. Година 1804. – рађање мо-дерне српске државе – први српски устанак Карађорђа и његових устаника за ослобађање од скоро пет векова ропства под Отоманском империјом. Већ 1808. године оснива се Велика школа у Београду, која je представља-ла ембрион високошколског образовања у Србији: имала је велики углед, јер је на њеном челу стајао први ми-нистар просвете (именован Карађорђевим указом 1811. године) и један од најумнијих људи тог времена – да-лековиди Доситеј Обрадовић, човек који је донео европске образовне идеје и европске вредности у Србију, тако да је њена концепција у многоме одражавала европске узоре. На Великој школи је постојала трогодишња на-става, која је значајним делом обухватала и правничко образовање (са елементима високошколског): упоредно право, домаће државно право, међународно право, кривично право и судски поступак. Један од ученика Велике школе био је и Вук Караџић, творац српске азбуке, српског писма, правописа и речника.

Година 1838. – рађање Лицеја, прве српске високе школе у Крагујевцу, срцу Србије, тада престоници, у оквиру кога се годину дана касније (1839.) издваја Правно одељење.

Година 1841. – Београд постаје нова престоница Србије и исте године се премешта и Лицеј у Београд са Правним одељењем. Отуда се 1841. година узимала као година оснивања Универзитета и Правног факултета у Београду. Када је 1841. г. формиран Лицеј у Београду, по угледу на Цариградски универзитет, сачињавали су га у почетку Правословно (правно) одељење и Филозофско одељење. Занимљиво је да се на Правословно (прав-но) одељење могло уписати тек након завршене две године студија на Филозофском одељењу, што јасно гово-ри о значају који је држава придавала правним студијама од самог њиховог почетка.

Дугогодишњим лутањем у одређивању године утемељења свог најстаријег универзитета Србија је потвр-дила саму себе: поносна и правдољубива, али истовремено несигурна и нестабилна. Коначна одлука Универ-зитета у Београду да себи не ускрати неоправдано 33 године постојања и везивања традиције за Доситејеву Велику школу из 1808. године, а тиме и Правног факултета као његове најстарије чланице, те напуштање ве-зивања традиције за 1841. годину као годину премештања крагујевачког Лицеја у Београд, логична је последица две чињенице: 1) да ниво студија на Лицеју из 1841. године није био виши од нивоа Велике школе 1808. године, и 2) да ниво студија година за које су водећи европски правни факултети везали своју традицију није био виши од таквог студија Велике школе 1808. године. Свесни смо ипак да је то далеко од традиције универзитета срећнијих земаља, којима је историја била наклоњенија, тако да имају вишевековне универзитетске центре, попут Болоње, Оксфорда, Кембриџа, Сорбоне, Монпељеа, Упсале, Прага, али смо такође свесни да смо старији од једне Софије, Букурешта, Братиславе, Трста, Токија и да смо вршњаци Атине или Цириха.

Правовремено заснивање Правног студија одмах након стварања модерне Србије, омогућило је Србији да буде четврта европска земља која је не тако дуго после Француске (1804, Code civile), Аустрије (1811, Грађански за-коник) и Холандије (1838.) донела свој Грађански законик (1844.). Тиме је Србија, као и њен Правни факултет, одлучно закорачила ка висинама.

8

Од три професора и девет ученика-студената, Правни факултет досегао је данас размере факултета са највише наставника и сарадника (120), као и студената (око 7.000), у европским и светским размерама. Развој-на линија каткад се буром историјске матице на кратко прекидала (прекиди наставе за време ратова, стра-дања слободоумних професора за време промена политичких система или за време уставних промена – посебно критичних седамдесетих година прошлог века, страдања професора за време ратова, гушење академских слобо-да партијским једноумљем или наметнутим антиуниверзитетским законима), након чега се Факултет опет снажно усправљао и јачао (покретање часописа „Архив за правне и друштвене науке“ 1906. године, отварање постојеће зграде факултета пред Други светски рат, покретање часописа „Анали Правног факултета“ 1953. године, дипломирање више од 50.000 студената од уписаних око 150.000, око 1.000 доктора правних наука, око 1.300 магистара правних наука, Вукова награда 1996, Орден заслуга за народ 1997, проглашење зграде Факулте-та спомеником културе одлуком Владе Србије 2007. године, Светосавска награда коју додељује Министарство просвете за посебне резултате и допринос развоју образовања и васпитања за 2010. годину, чланство у Европ-ском удружењу правних факултета 2011. године, успеси студената на престижним међународним такмичењи-ма из медијског права, арбитражног права, инвестиционог права, људских права).

Плејада професора уграђивала је себе од оснивања до данас у интегритет ове институције. Посебно је било важно да већ од оснивања у њеним амфитеатрима буду професори који су се школовали на престижним европ-ским универзитетима са снажном репутацијом. Тако су се уносили у младе нараштаје европски дух и идеје, што је свакако утицало да Србија у оба светска рата буде на страни сила победница. Беч, Будимпешта, Бер-лин, Лајпциг, Париз, Женева и други значајни европски универзитети школовали су велика правничка пера та-дашње Србије: Јована Стерију Поповића, Глигорија-Глигу Гершића, Стојана Новаковића, Бранислава Нушића, Аћима Чумића, Миленка Веснића, Косту Куманудија, Андру Ђорђевића, Слободана Јовановића, Михаила Илића, Ђорђа Тасића, Живојина Перића, Теодора Тарановског, Александра Соловјева, Божидара Марковића, Михаила Константиновића, Борислава Благојевића, Милана Бартоша, Тому Живановића, Мехмеда Беговића, Јована Ловчевића, Радомира Лукића и многе друге. Од Европе су учили, али су Европи и враћали многи професори овог факултета, као гостујући професори водећих универзитета: Сорбоне, Оксфорда, Кембриџа, Болоње, Единбурга, Граца, Рима, Париза, Москве, Женеве, Атине, Прага.

Данас када Србија по ко зна који пут у својој бурној историји бије битку за очување свог територијалног интегритета, али не више светлим оружјем, већ знањем и дипломатским умећем, наша је обавеза да отргнемо од заборава снагу традиције овог најстаријег храма правне културе у Србији, како би нас то сећање увек опо-мињало да боље разумемо ко смо, шта смо и куда идемо, како би нас то сећање увек опомињало да наш појам Европе није лонац за топљење нација и култура у безобличну масу без боје и укуса, као што то данас желе неки корифеји нашег европејства. Дакле, наша Европа је Европа нација, просвећених и самосвесних, Европа различи-тих култура поносних на своју посебност, Европа нација морала и слободе.

Двадесет први век је век знања. Нема квалитетног знања без квалитетног образовања, за шта је у Србији поред хируршког реза за одстрањивање канцерогеног ткива (факултета који у образовању виде једино профит) потребно обезбедити и стратегију и систем, попут оне кинеске изреке: „Ако желиш успех на годину дана, посеј пиринач; ако желиш успех на десет година, посади дрво, а ако желиш успех на сто година, развијај образовање“.

Историја Правног факултета Универзитета у Београду, млађег само четири године од модерне државе Ср-бије, поклапа се у основи са њеном историјом. Нема бољег сведочанства таквог паралелизма од излагања суду јавности свих релевантних докумената, сведока историје, сведока трајања, сведока успона и падова, сведока снаге традиције. И то је управо и намена и мисија сваког музеја, па и МУЗЕЈА Правног факултета који се данас отвара. Да сачува, да опомене, да подсети, да подучи, да увери, да пренесе, да повеже, да истакне, да утисне, да обележи, да овековечи. Кажем да опомене и подучи, а не мислим на студенте, већ мислим на државу, јер ми се некако чини да је главна поента овог музеја да је држава била слаба и слабила је управо када није слушала овај факултет и када су властодршцима сметале његове слободоумне речи, односно да је држава била јака и да је јачала када је, нажалост, у ретким приликама, слушала овај факултет и речи његових бројних столетних амфитеатара. Није ли то већ довољан разлог за оправданост овог чина приступања оснивању овог музеја који данас свечано отварамо на почецима свог трећег столећа (1808–2011).

Данашњом поставком не исцрпљује се наша идеја. Наставићемо да радимо на даљим истраживањима и обогаћивању материјала који сведочи о историји Правног факултета Универзитета у Београду, што је уједно и историја правне мисли и науке у Србији. Овом поставком Правни факултет се уписује у најужи круг оних средина у Србији које исказују бригу и осећај потребе за нешто у чему наша култура озбиљно оскудева, а то су историје институција. Стална изложбена поставка о историји Правног факултета у Београду, сигурни смо, биће снажан подстицај за даље неговање културе историјске свести и подкултуре правне свести и историје правне мисли.

На многаја љета! �

9

У Музеју су изложена и одлико-вања, награде и признања: Вуко-ва награда; Светосавска награда; проглашење зграде Факултета за споменик културе (2007).

Предмети: пехари које су ос-војили наши студенти на стручним и спортским такмичењима, Факул-тетски сребрњак искован поводом јубилеја, 1991. године.

Током 2012. године музејска по-ставка Оснивање и развој Правног факултета треба да буде допуње-на и обогаћена још неким важним документима, уз знатно проши-рење смештајног простора. �

Обраћање Његове светости патријарха српског господина Иринејаприликом отварања Музеја Правног факултета

Поздрављам и честитам отварање музеја правне свести и мисије, музеја који ће сачувати прошлост генерацијама које долазе и показати им историју, труд и рад свих оних који су радили на реду и по-ретку.

Ред и поредак одржава и небо и земљу и исти поредак и ред ми очекујемо и тра-жимо и од ове куће, да разради мисли и идеје и да учини наш живот подношљи-вијим једнима с другима.

Овај факултет не почива само од вре-мена Доситеја Обрадовића, он почива од времена Светога Саве. Прво правно дело било је Законоправило које је Свети Сава донео за цркву и државу, којим се не само ми, него и моћна Русија један велики пери-од времена управљала и боље владала. А да не помињемо Законик цара Душана, један од најстаријих закона у Европи, онда када смо ми били Европа и када је, добро знамо за сусрет Немање и Барбаросе у Нишу, када је потписиван уговор – Немања се потписао потписом, а Фридрих Барбароса прстом на документ који су уго-варали.

Дакле, ова кућа има своју историју, ова кућа има свој врло важан рад за нашу будућност, за нашу државу и за нашу културу и желим да настави оно што су велики мислиоци и трудбеници на правној мисли и делу започели у нашем времену и да тако створи један поредак, један однос међу људима који ће бити мио и Богу и нама да регулише наш живот.

Мислим да је свему томе основа један морални систем који правна мисао обрађује и ако у центру и у корену правне мисли буде етички систем и морални систем, сигурно ће и тај правни систем имату своју надградњу и свеколику корист за живот, рад нашега народа и наше културе. Пуно успеха у садашњости и у будућности желим Правном факултету и овој установи која се назива музеј. �

Разгледање дела музејске поставке посвећеног успесима наших студената на стручним и спортским такмичењима

10

Свечаном академијом која је одржана 3. октобра 2011. го-

дине у препуном амфитеатру „Ра-домир Лукић“, Правни факултет Универзитета у Београду дочекао је 203. генерацију својих студената.

Добродошлицу бруцошима по-желели су: ректор Универзите-та у Београду проф. др Бранко Ковачевић, председник Уставног суда Републике Србије др Драгиша Слијепчевић, председница Врхов-ног касационог суда и Високог са-вета судства Ната Месаровић, ми-нистар за културу, информисање и информационо друштво Пред-раг Марковић, декан Правног фа-култета Универзитета у Београду проф. др Мирко Васиљевић и сту-дент продекан Марко Антић.

Пре предвиђених обраћања, минутом ћутања одата је пошта радницима који су 29. септембра настрадали у Земуну, као и Алек-сандру Путнику, Србину који је у ноћи 1/2. октобра убијен у месту Зрзе недалеко од Ораховца, на Ко-сову и Метохији.

После интонирања државне химне „Боже правде“ и академске химне „Gaudeamus igitur“, ректор се обратио бруцошима пожелев-ши им срећу и успех у студирању, уз апел да остану да живе и раде у својој земљи и да јој „плаћају порез“, што значи и да ће бити запослени. Председник Уставног суда др Драгиша Слијепчевић и председница Врховног касационог суда Ната Месаровић поручили су новој генерацији студената права да ће имати на располагању широк спектар области у којима ће моћи практично да примене знања сте-чена на Правном факултету, док их је министар Предраг Марковић позвао да чувају зграду Факултета која је одлуком Владе Републике

Србије од 2007. године проглаше-на за споменик културе и да буду „културни“.

Студент продекан Марко Ан-тић је упутио бруцоше на савете старијих колега, да буду упорни и истрајни и да буду увек свесни чињенице да су изабрали да студи-рају на Правном факултету, инсти-туцији која има двовековну тради-цију и једна је од најпрестижнијих у Србији и у региону.

Кроз садржајну видео презен-тацију, декан проф. др Мирко Ва-сиљевић представио је бруцошима Правни факултет, и речима и сли-ком. Упознао их је са историјом Факултета и достигнућима неких од његових великих имена, са ви-соким стандардом услова за рад и боравак на Факултету (библиоте-ка са више од 200.000 публикација и 10.000 часописа, најсавременије компјутерске лабораторије, нови модерни тоалети, фитнес центар, студентски клуб, музеј...), као и са потребом чувања факултетске

имовине. Декан је издвојио ста-тистичке податке који потврђују да је од уписаних 1500 студената њих 70% завршило гимназију, док је 61% уписаних кандидата имало од-личан и врло добар успех у средњој школи. Ти подаци доказ су да осно-ву сваке нове генерације бруцоша Правног факултета у последњих неколико година чине најбољи средњошколци.

Свечани почетак школске го-дине увеличао је академски хор „Обилић“ са диригентом Дарин-ком Матић-Маровић на челу, који је извео неколико композиција прилагођених чињеници да је 3. октобар у Београду проглашен за дан жалости.

Отварању нове школске годи-не за генерацију 2011/2012. при-суствовали су и в.ф. председни-ка Привредног апелационог суда Мирослав Николић, специјални тужилац за организовани крими-нал Миљко Радисављевић, репу-блички јавни правобранилац Оља

Добродошлица за више од 1500 бруцоша

Свечано обележен почетак новешколске године

11

Јовичић, председник Привредне коморе Србије Милош Бугарин и бројни представници других др-жавних органа и правосудних ин-ституција.

У склопу прославе, на Правном факултету је отворен Трећи сајам правне књиге, на којем су учест-вовали познати издавачи научне и стручне књиге из области права и других друштевних наука из Ср-бије: ЈП „Службени гласник“, The English book, Институт за упоредно право, „Досије“, „Пословни биро“, Data status и Центар за издаваштво и информисање Правног факулте-та Универзитета у Београду. Штан-дове излагача посетило је више стотина читалаца, а посебно број-ни били су бруцоши и дипломира-ни студенти Правног факултета. У понуди издавача на Првом сајму правне књиге нашло се на десетине занимљивих наслова, док је Цен-тар за издаваштво и информисање Правног факултета, поред нових књига и новог каталога издања за 2011/2012. годину, студентима свих година основних студија понудио могућност да до краја октобра на-баве комплете уџбеника за пред-мете из зимског семстра по про-мотивним ценама, са попустом од 10% до 15% . За време трајања Сај-ма продато је више од 200 комплета уџбеника за прву годину основних студија, док је у суботу, 8. октобра свим самофинансирајућим студен-тима прве године основних студија подељено 900 бесплатних комплета уџбеника за предмете које ће слу-шати у првом семестру.

Настава за студенте свих година почела је у уторак 4. октобра. Ис-тог дана почеле су и вежбе за сту-денте I године, док су настава из предмета наставних група и вежбе за студенте II, III и IV године почеле шест дана касније.

�����

Свечаност поводом почет-ка школске 2011/2012. године на мастер академским студијама одр-

жана је 17. октобра 2011. године у амфитеатру „Слободан Јовано-вић“. Овогодишњу генерацију сту-дената на мастер студијама и све присутне, поздравио је проф. др Мирко Васиљевић, декан Правног факултета Универзитета у Београ-ду, а студентима су се обратили и проф. др Ђорђе Игњатовић, уп-

равник мастер студија и проф. др Жика Бујуклић, продекан за наста-ву. Свечаности су присуствовали и други професори Факултета. Пре-давања на мастер студијама почела су у понедељак, 17. октобра 2011. године.

�����

Свечаности су присуствовали и председник Уставног суда, председница Врховног касационог суда, министар за културу и ректор Универзитета у Београду

Свечано отварање школске године на мастер студијама

12

Свечаношћу одржаном 1. новем-бра 2011. године обележен је по-четак академске 2011/2012. године на мастер студијама европских ин-теграција. Том приликом, поздрав-ни говор одржао је декан Правног факултета, проф. др Мирко Васиље-вић, који је изразио задовољство што мастер студије европских ин-теграција привлаче бројне како до-маће, тако и стране студенте. Декан Васиљевић је изразио уверење да ће, с приближавањем Србије чланству у Европској унији, бити све више пот-ребе за правницима специјализова-ним за право Европске уније. Проф. др Васиљевић је подсетио да Прав-ни факултет придаје велики значај изучавању права Европске уније, како на основним, тако и на мастер и докторским студијама. Посебан мастер програм посвећен изучавању европских интеграција потврђује

такво опредељење Факултета. Нову генерацију студената мастера ев-ропских интеграција поздравили су и проф. др Бранко Ракић, управник студија, и доц. др Душан Поповић, заменик управника студија. Проф. др Бранко Ракић је у свом обраћању посебно истакао значај изучавања права Европске уније, као и полит-иколошких и економских аспеката европских интеграција. Отварању мастер студија присуствовао је и део наставника који изводе наставу на овом програму, који су се предста-вили присутним студентима. Ового-дишњу генерацију студената масте-ра европских интеграција чини 35 студената, од којих су четворо стра-ни држављани.

�����

Свечаност поводом почетка школске 2011/2012. године на док-

торским студијама одржана је у уторак, 29. новембра 2011. године. Нову генерацију студената и све присутне поздравили су проф. др Зоран Стојановић, управник док-торских студија и проф. др Жика Бујуклић, продекан за наставу.

�����

И у овој школској години, Прав-ни факултет Универзитета у Бео-граду организује студије за ино-вацију (специјализацију) знања из више области права. Тако је 26. но-вембра 2011. године почела наста-ва на студијама за иновацију знања из области „Пореско саветовање“ (шеста година). Управник студија, на које је уписано 35 кандидата, је проф. др Гордана Илић Попов.

Настава за једанаесту групу сту-дија за иновацију знања из области „Нотар − јавни бележник“ почел а је 9. децембра 2011. године, а упи-сана су 22 кандидата. Управник ових студија је проф. др Драгор Хибер, док је координатор студија проф. др Мирко Васиљевић.

У суботу, 24. децембра 2011. го-дине почела је настава и на сту-дијама за иновацију знања из об-ласти „Тероризам, организовани криминалитет и корупција“ (шес-та година). Управници студија су професори Правног факултета проф. др Зоран Стојановић, проф. др Ђорђе Игњатовић и проф. др Горан Илић, и професор Факлуте-та политичких наука Универзитета у Београду, проф. др Драган Симе-уновић. На ове студије уписано је 17 кандидата. �

Почетак нове школске године на мастер студијама европских интеграција

Додељено 100 стипендија Правног факултетаПо трећи пут, сада већ тради-

ционално, Правни факултет Универзитета у Београду доделио је 8. децембра стипендије својим студентима скромног материјалног стања који редовно испуњавају своје школске обавезе. Новчану помоћ у износу од 10.000,00 динара током школске године добијаће 20 студена-та друге, 30 студената треће, 40 сту-

дената четврте године и 10 студената који похађају мастер студије.

На свечаности уприличеној у конференцијској сали уговоре о стипендијама студентима су уру-чили министар просвете и науке проф. др Жарко Обрадовић и де-кан Правног факултета проф. др Мирко Васиљевић.

Министар просвете и науке проф. др Жарко Обрадовић чес-титао је студентима стипендисти-ма, али и Правном факултету, „јер средства којима располаже несе-бично дели са својим студентима“, истакавши да је по томе још увек једина високошколска институција у Србији. Он је нагласио да је ак-ција Правног факултета вредна

13

поштовања и позвао све образовне институције да следе тај пример, а новинаре да ову вест, као нешто што је позитивно и за похвалу, ста-ве на насловне стране.

Поздрављајући студенте сти-пендисте, декан проф. др Мирко Васиљевић је изразио наду да ће овај чин бити препознат као чин љубави, победе, хармоније и са-радње, нагласивши да је поносан што је протеклих година сарадња са студентима била успешна. Та-кође је изнео податак да је Правни факултет својим студентима иза-шао у сусрет и тако што су у гото-во истом износу као што је износ за финансирање 100 стипендија (десет милиона динара), студенти који нису у финансијској могућ-ности да покрију трошкове шко-ловања, а по посебним молбама и доказима, ослобођени плаћања школарине у целости или у одго-варајућим деловима.

Студентима се обратио и про-декан за наставу проф. др Жика Бујуклић, који им је пожелео ус-пешно студирање уз наду да ће им у томе помоћи и ова стипендија, док

је у име студената Правном факул-тету, са деканом проф. др Мирком Васиљевићем на челу, захвалио сту-дент продекан Марко Антић. �

Свечано уручење уговора о стипендијама

Слободан Јовановић (1869–1958)– повратак у Србију

У организацији Правног факул-тета Универзитета у Београду,

Српске академије наука и уметнос-ти и Универзитета у Београду, а уз подршку Министарства спољних послова, Амбасаде Србије у Лондо-ну и Српске православне цркве, 8. децембра ове године у Београд су, после 53 године почивања на лон-донском гробљу Кенсал Грин, пре-нети посмртни остаци Слободана Јовановића, једне од најзнамени-тијих личности у српској историји. Посебна захвалност за реализацију овог чина припада професору Сте-вану К. Павловићу, историчару из Саутемптона, који је дао сагласност за ексхумацију посмртних остата-ка Слободана Јовановића из гро-ба који је припадао његовом оцу Кости Ст. Павловићу, секретару и рођаку Слободана Јовановића. По-родица Павловић и други бројни припадници српске дијаспоре у

Уједињеном Краљевству више од пола века старали су се о гробу Слободана Јовановића у Лондону.

Овим поводом, у амфитеатру II Правног факултета Универзите-

та у Београду, који носи име Сло-бодана Јовановића, 10. децембра одржана је комеморативна седница на којој су о Јовановићевом лику и делу говорили проф. др Мирко

Бројни поштоваоци дела С. Јовановића на комеморативној седници

14

Васиљевић, декан Правног факул-тета, проф. др Бранко Ковачевић, ректор Универзитета у Београду и академик Никола Хајдин, пред-седник Српске академије наука и уметности.

Обраћајући се присутнима, проф. др Мирко Васиљевић је изнео ос-новне биографске податке о Сло-бодану Јовановићу и подсетио на иницијативе и активности које је Правни факултет предузимао како би се исправила историјска неправ-да која је учињена овом корифеју кад је осуђен као „издајник и ратни зло-чинац“ на вишегодишњу робију уз губитак свих политичких и грађан-ских права, конфискацију целокупне имовине и губитак држављанства. Посебно је истакао да ће се дуг пре-ма Слободану Јовановићу одужити ако уз све ове активности „непрес-тано у свој лични и заједнички по-сао уносимо, колико год можемо, и истрајности, истинољубивости, правдољубивости, искреног патри-отизма и самопрегора који је наш, у свему велики, професор Слободан Јовановић уносио у своја дела“. Рек-тор Универзитета у Београду проф. др Бранко Ковачевић подсетио је на ставове Слободана Јовановића о високом школству и на активности током његових ректорских мандата, посебно нагласивши да се Јовановић залагао за оснивање студентских до-мова, установљавање студентских стипендија и разних олакшица за сиромашне студенте.

Академик Никола Хајдин освр-нуо се на период када је Слободан Јовановић изабран прво за дописног члана Српске краљевске академије за допринос правним наукама (1905), а потом и за редовног члана три годи-не касније. Он је нагласио да су се дела Слободана Јовановића, упркос забрани, проучавала на Београд-ском универзитету, те да је он својим укупним ангажманом у друштвеном животу Србије „оставио дубок траг и у свом и у нашем времену“.

Уз бројне интелектуалце, коме-моративној седници присуствова-ли су најближи сродници Слобо-дана Јовановића, као и амбасадор Србије у Лондону проф. др Дејан

Поповић, који је у складу са својом надлежношћу, предузео потреб-не радње у вези са организацијом ексхумације посмртних остатака Слободана Јовановића у Лондону, градоначелник Београда Драган Ђилас, као и високи представници Српске православне цркве.

После комеморативне седнице, декан Правног факултета проф. др Мирко Васиљевић, студент проде-кан Марко Антић, председник Сту-дентског парламента Милош Вазу-ра и чланица Студентског парла-мента Елвира Ђукић открили су на платоу испред Правног факултета плочу са називом „Плато Слобода-на Јовановића“.

Уз највише државне и војне поча-сти и у присуству председника Ре-публике Србије, министара у Влади Републике Србије, бројних лично-сти из културног и јавног живо-та и других поштовалаца његовог лика и дела, посмртни остаци Сло-бодана Јовановића положени су у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

У Организационом одбору за преношење посмртних остата-ка Слободана Јовановића из Лон-дона у Београд били су и профе-сори Правног факултета акаде-мик проф. др Данило Баста, који је и аутор књиге „Пет ликова Слобо-дана Јовановића“, и проф. др Сима Аврамовић. �

Испраћај посмртних остатака С. Јовановића

Откривање плоче са називом „Плато Слободана Јовановића”

15

Студенти нашег Факултета су и ову академску годину за-

почели изванредним успехом на престижним међународним такмичењима. На такмичењу из права страних улагања Foreign Direct Investment International Moot Competition (FDI Moot) које је одр-жано од 4. до 6. новембра 2011. године на чувеном лондонском King’s College-у, тим студената Правног факултета Универзитета у Београду који су чинили Соња Срећковић, Владимир Бошковић и Тања Шумар још једном је пока-зао да је по квалитету образовања наш Факултет способан да парира престижним светским универзи-тетима. Наиме, београдски тим је био једини од тридесет пет прав-них факултета из седамнаест зе-маља који се из Лондона вратио са одличјима у све четири катего-рије такмичења. У категорији нај-бољих поднесака наши студенти су добили трећу награду за под-несак написан у име тужиоца. На усменом делу такмичења наш тим је освојио пето место, након ели-минације у четвртини финала по-дељеном одлуком трибунала и по-беде у сусрету за пласман од 5. до 8. места. Наша студенткиња Соња Срећковић освојила је награду као један од најбољих говорника у конкуренцији од преко 100 такми-чара. Коначно, након сабирања ре-зултата остварених у свим фазама такмичења, Правни факултет Уни-верзитета у Београду је освојио треће место у укупном пласману иза домаћина, King’s College-а, који је освојио прво место и Правног факултета Универзитета у Варша-ви који је такмичење завршио као другопласирани.

Наше студенте су за ово такми-чење спремали асистент Марко

Јовановић и сарадник у настави Урош Живковић, а помоћ при-ликом припрема пружили су им професор др Владимир Павић и асистент мр Милена Ђорђевић, који су на такмичењу учествовали као арбитри.

FDI Moot се састоји у реша-вању хипотетичког спора између страног улагача и државе пријем-нице улагања кроз симулацију инвестиционе арбитраже која се ове године одвијала према арби-тражним правилима Међунаро-дне трговинске коморе у Паризу (International Chamber of Commerce – ICC). Такмичење има две фазе: у првој учесници састављају писме-не поднеске за тужиоца и туженог. На основу оцена које поднесци добију, тимови се разврставају у осам група за другу, усмену фазу такмичења. Друга фаза такмичења обухвата четири квалификациона рочишта, која представљају си-мулацију арбитражног поступка. Након обављених квалификација, најбоље пласирани тимови из сва-

ке квалификационе групе прелазе у четвртфиналне рунде. Победни-ци четвртфинала напредују у по-луфинале, док се тимови који из-губе боре за пласман од петог до осмог места.

По повратку из Лондона наше такмичаре и њихове тренере је примио декан Правног факултета, професор др Мирко Васиљевић. Професор Васиљевић је честитао студентима на постигнутом успе-ху, захвалио им се на достојном представљању нашег Факултета у иностранству и истакао значај које добро обучавање правника на пољу права страних улагања има за привреду наше земље у овом тренутку. Такође, професор Васиљевић је нашим такмичари-ма и њиховим тренерима уручио пригодне захвалнице за постигнут успех. Награђени студенти су се захвалили Декану и наставници-ма и сарадницима који су са њима радили на помоћи и подршци коју су Факултет и свако од њих поје-

Нови успех студената на такмичењу изправа страних улагања

Студенти који су представљали Факултет на такмичењу из права страних улагања са сарадницима асист. М. Јовановићем и У. Живковићем

16

На нашем факултету је, у пе-риоду од 10. до 14. окто-

бра, одржана Летња школа о за-штити животне средине. Шко-ла представља сада већ традици-онални вид сарадње са Правним факултетом из Caen-а у Францу-ској, а међународни карактер се осим тога огледа и у саставу по-лазника школе. Ове године смо међу полазницима, поред осам-десет студената нашег факулте-та, имали петнаест студената из иностранства, највећим делом из Француске, али и из Белорусије и региона.

Партнери Правног факултета у Београду и Правног факултета у Caen-у у организовању ового-дишње летње школе били су Се-кретаријат за заштиту животне

диначно пружили током припрема тима. Наши такмичари су иста-кли да су нарочито задовољни ис-куствима са такмичења, као и саз-нањем да наш Факултет и на пољу права страних улагања може да се равноправно бори са престижним светским универзитетима.

Такмичари и тренери дугују посебну захвалност онима који су непосредно омогућили да наш тим отпутује у Лондон, одмери снаге са колегама из иностран-ства и потврди квалитет прав-ничког образовања на нашем Факултету. Овај успех не би био остварен без великодушне по-моћи и залагања Управе Факул-тета са деканом, професором др Мирком Васиљевићем, на челу, и Министарства просвете и науке Републике Србије. �

Летња школа о заштити животне средине

Свечано отварање Летње школе

Изванредни успеси студената намеђународним стручним такмичењима у 2011. години

Студенти Правног факултета Универзитета у Београду су у 2011. години остварили изузетне резултате на престижним међународним такмичењима:

– на VI такмичењу из међународне трговинске медијације (International Commercial Mediation Moot Competition), које је одр-жано од 4. до 9. фебруара 2011. године у Паризу, наш тим је прог-лашен за најбољи дебитантски тим;

– на такмичењу из међународног медијског права Monroe E. Price, које је одржано од 30. марта до 2. априла 2011. године на Уни-верзитету у Оксфорду, студенти Правног Факултета освојили су прво место у усменим рундама и награду за најбоље комбиноване поднеске (тужбу и противтужбу);

– на XVIII такмичењу студената права из области арбитраже и међународног привредног права Willem C Vis International Commercial Arbitration Moot, одржаном од 15. до 21. априла 2011. године у Бечу, тим студената Правног факултета освојио је пето место и три награде за најбоље говорнике, као и два прва места на припремним такмичењима у Милану (25. фебруара 2011. годи-не) и Мадриду (4–5. априла 2011. године);

– на такмичењу из права страних улагања Foreign Direct Investment International Moot Competition, које је одржано од 4. до 6. новембра 2011. године на лондонском King’s College-у, наш тим је освојио треће место у укупном пласману, треће место за најбољу тужбу и једну награду за најбоље говорнике. �

17

средине Београда и невладина ор-ганизација Амбасадори животне средине.

Летња школа је свечано отворе-на у понедељак, 10. октобра, када су се студентима обратили проф. др Миленко Крећа, управник Ле-тње школе и проф. др Бранко Ра-кић, координатор школе. У име градског секретара за заштиту животне средине полазнике је поздравила госпођа Наташа Ђо-кић, док је Амбасадоре животне средине на свечаном отварању представљала др Христина Стева-новић Чарапина. Први дан школе обележила је акција пошумља-вања. Садњом неколико садница црвеног храста уз зграду нашег факултета, полазници Летње шко-ле придружили су се акцији по-шумљавања коју је Секретаријат за заштиту животне средине Бе-ограда организовао током месеца октобра.

Летња школа је, као и претход-них година, имала за циљ да сту-денте упозна са темом школе како кроз предавања тако и кроз број-не радионице које су организова-не током послеподневних часова. Предавања и радионице били су подељени у три сесије.

Прву је чинио међународноп-равни и регионални оквир зашти-те животне околине. О Стању и перспективама међународног пра-ва заштите животне околине сту-дентима је говорио професор Ми-ленко Крећа док су о регионалним механизмима за заштиту животне средине говорили доц. др Бојан Милисављевић (Право на живот-ну средину у пракси Европског суда за људска права) и господин Зоран Сретић из Канцеларије за европске интеграције Владе Републике Ср-бије (Опште црте права Европске уније у области заштите животне средине).

Друга сесија била је посвеће-на заштити животне средине у унутрашњем праву. Проф. др Сте-

ван Лилић одржао је предавање о теми Инструменти еколошке правде, док је проф. др Оливера Вучић студенте упознала са Ус-тавноправним аспектом зашти-те животне средине. Кривично-правни аспект заштите животне околине обрађен је како на тео-ријском тако и на нивоу праксе, о чему су студентима говорили др Срећко Косановић са Универзите-та Унион и госпођа Гордана Стоја-новић-Милошевић.

Трећу сесију Летње школе во-диле су колеге из Секретаријата за заштиту животне околине Бе-ограда. Током ове сесије студенти су имали прилику да се упознају са прописима Републике Србије у области заштите животне средине са посебним освртом на усаглаше-ност ових прописа са стандардима Европске уније али и на њихову примену и спровођење конкретних поступака.

Четврта сесија била је резервиса-на за предаваче са партнерског Фа-култета из Caen-а. Ове године наш факултет су посетила три професо-ра из Француске. Aurélie Tardieu је студентима говорила о Животној

средини и праву на информацију док је Catherine Chassin одржала веома интересантно предавање о Међународном праву и климатским миграцијама. Други део ове сесије био је посвећен заштити животне околине у време оружаних суко-ба. Нашем трећем госту из Фран -цуске, господину Sébastien Bot-reau- Bonneterre-у придружио се др Радомир Ковачевић, што је сту дентима омогућило да о овој важној и занимљивој теми чују супротстављена мишљења.

Свечаном уручењу диплома претходила је још једна акција којом су полазници Летње школе желели да укажу на проблем за-гађења животне околине. Студенти су на Калемегдану, у близини Па-виљона Цвијета Зузорић, засадили садницу која ће носити плочу као трајан траг њиховог симболичног доприноса очувању природне око-лине нашег града. �

Акција сађења садница црвеног храста испред зграде Факултета

18

Правни факултет Универзите-та у Београду био је домаћин

изузетно значајне међународне кон-ференције Contemporary Issues in Company Law, која је одржана 29. и 30. септембра 2011. године. Конфе-ренција је окупила водеће стручња-ке из области компанијског права из земље и иностранства. Стручња-ци из Велике Британије, Немачке, Француске, Холандије, Португалије, Црне Горе, Македоније, Босне и Херцеговине, Хрватске и Србије го-ворили су о модерним тенденција-ма у развоју компанијског права, што је подстакло бројне учеснике конференције да узму учешће у дискусији. Конференцију је, у име Факултета, својим поздравним го-вором отворио декан Правног фа-култета Универзитета у Београду, проф. др Мирко Васиљевић. Током два дана трајања конференције одр-жане су три сесије.

Првом сесијом председавали су проф. др Мирко Васиљевић и др Christa Jessel-Holst, сарадник Макс Планк Института за упоредно и међународно приватно право у Хамбургу, Немачка. Уводно изла-гање проф. др Васиљевића на тему Civil Law and Business Judgment Rule посвећено је примени правила пословне процене у континентал-ним правним системима. Потом је проф. др Janet Dine са Универзите-та Queеn Mary у Лондону, Велика Британија, изнела значајно виђење бројних проблема који се јављају у области компанијског права у при-вредним системима који пролазе кроз процес транзиције. О корпо-ративним ефектима које је изазвао случај Danosa говорио је мр Петар Цероња са Универзитета у Загре-бу, док је о алтернативама захтеву минималног капитала за оснивање друштва са ограниченом одговор-ношћу у Европи излагао проф. др Горан Коевски са Универзитета у

Скопљу. Последња тема прве сесије била је посвећена одговорности ди-ректора као једном од најважнијих инструмената ефикасне заштите поверилаца, о којој је говорила доц. др Татјана Јевремовић Петровић.

Теме другe сесијe, којом су пред-седавали проф. др Christoph Van der Elst са Правног факултета и Ин-ститута за финансијско право Уни-верзитета у Тилбургу, Холандија, и проф. др Небојша Јовановић, биле су: права акционара, нови трендо-ви корпоративног управљања, неза-висни директори и накнаде члано-вима управе. Након анализе права и активизма акционара, проф. др Van der Elst је указао на важност питања могућности акционара да одгово-ре на нове одговорности. Проф. др Véronique  Magnier са Универзитета Paris XI, Француска, говорила је о односима акционара и стејкхолдера у условима глобалне финансијске кризе и потреби за увођењем модела управљања у којима ће већа пажња бити посвећена свим стејкхолдерима компаније. Питање независности директора кроз јачање различитих механизама анализирао је проф. др Драган Радоњић са Правног факултета у Подгорици,

док се доц. др Вук Радовић бавио значајем накнаде члановима управе и најважнијим облицима овог подстицајног механизма.

Трећа сесија, којом су предсе-давали др Rainer Kulms и проф. др Véronique  Magnier, била је пос-већена приватним повериоцима и неизвршењу обавеза од стране државе, заштити мањинских акци-онара од финансијског тјунелинга, питању дозвољености претварања отвореног у затворено акционар-ско друштво у Србији, сајбер-пове-рењу, корпоративном е-управљању, вршењу права акционара у инди-ректом холдинг систему и објављи-вању повлашћених информација. Другог дана конференције радове су представили др Rainer Kulms из Макс Планк Института за упоред-но и међународно приватно право у Хамбургу, Миа Мргуд и доц. др Фатима Махмутћехајић са Универ-зитета у Сарајеву, као и проф. др Небојша Јовановић, мр Мирјана Радовић и асистент Јелена Лепетић са Правног факултета Универзитета у Београду. Проф. др Alexandre L.D. Pereira са Универзитета Coimbra у Португалији је свој реферат пос-већен корпоративном е-управљању

Представљање радова на конференцији „Contemporary Issues in Company Law“

Међународна конференција изкомпанијског права

19

у Португалији изложио путем видео конференције. У свом излагању др Rainer Kulms је анализирао правни оквир за кризни менаџмент уста-новљен од стране Европске уније и Међународног монетарног фонда, подсетивши на случај Аргентине из 2001. године и могуће последице актуелне дужничке кризе у Грчкој. У име коаутора рада који се бави пи-тањем правне заштите мањинских акционара од финансијског тјуне-линга проф. др Вељка Тривуна, до-цента др Ведада Силајџића и Мие Мргуд са Универзитета у Сарајеву, асистент Миа Мргуд представи-ла је анализу случаја Босне и Хер-цеговине. У свом излагању проф.

др Небојша Јовановић је истакао проблеме који су проузроковани арбитрарним приступом Комисије за хартије од вредности у случаје-вима претварања отворених акци-онарских друштава у затворена. О неопходности постојања поверења између свих учесника у сајбер прос-тору говорила је доц. др Фатима Махмутћехајић са Универзитета у Сарајеву, док је мр Мирјана Радовић представила супранационалну регу-лативу за вршење права акционара у индиректним холдинг системима. Завршно излагање имала је асистент Јелена Лепетић, која је указала на проблем јединственог регулисања појма повлашћене информације

за потребе института злоупотребе повлашћених информација и ин-ститута објављивања истих. Радови са конференције биће објављени у међународном броју часописа „Ана-ли Правног факултета у Београду“.

Чланови Организационог и про-грамског одбора конференције били су проф. др Мирко Васиљевић, др Rainer Kulms, др Christa Jessel-Holst, проф. др Небојша Јовановић, проф. др Мелиха Повлакић, проф. др Го-ран Коевски, проф. др Драган Ра-доњић, доц. др Вук Радовић, доц. др Татјана Јевремовић Петровић и доц. др Душан Поповић. �

Конференција о контроли државне помоћиКонференција Увођење система

контроле државне помоћи у Србији – Правни и економски иза-зови, у организацији Правног фа-култета Универзитета у Београду, под покровитељством Министар-ства просвете и науке Србије, одр-жана је 20. октобра 2011. године на Правном факултету Универзитета у Београду.

На почетку рада скупу су се об-ратили проф. др Стеван Лилић, председник програмског одбора, проф. др Емилија Вукадин, пред-седница Савета Правног факултета Универзитета у Београду, проф. др Светислав Табароши са Правног факултета Универзитета у Београ-ду и проф. др Мирослав Проко-пијевић из Института за европске студије у Београду.

На скупу су, између осталих, усвојени следећи закључци: 1) др-жавна помоћ привреди представља значајан друштвени, економски и правни феномен; 2) државна по-моћ и њено изучавање нарочито добијају на значају у контексту еко-номске кризе; 3) препознаје се низ посредних и непосредних циљева доделе државне помоћи који захте-вају интердисциплинарну научну анализу; 4) Србија је у претходних

неколико година направила значај-не помаке у законском регулисању државне помоћи; 5) материјално и процесно право Србије у овој об-ласти је у великој мери хармони-зовано са правом Европске уније; 6) степен државних субвенција и осталих помоћи привреди у Србији је значајан; 7) нови законодавни оквир представља значајан изазов за српски јавни сектор, јавну упра-ву и предузећа; 8) искуства држава које су приступиле Европској унији у претходној деценији могу бити

веома вредна за Србију; 9) адми-нистративни капацитети Србије за контролу државне помоћи су знат-но унапређени у последњем пери-оду, али предстоји још велики број изазова; 10) у Србији постоји вели-ки број субвенција за које се може констатовати да су „идентитетског карактера“; 11) државна помоћ је од великог значаја за равномерни регионални развој земље; 12) др-жавна помоћ науци и технолошком развоју је од великог значаја за еко-номски развој друштва. �

Уводничари и учесници конференције „Увођење система контроле државне помоћи у Србији“

20

У сарадњи са Министарством унутрашњих послова Републи-

ке Србије, на Правном факултету је 26. октобра 2011. године органи-зована трибина на тему „Трговина људима у Републици Србији“. Већ пету годину заредом, Министар-ство унутрашњих послова обележа-ва месец октобар као „Месец борбе против трговине људима“, у циљу повећања нивоа свести грађана о проблему трговине људима као об-лика модерног ропства. Ове године, Правни факултет је узео учешће у кампањи за супротстављање трго-вини људима, кроз успешну орга-низацију трибине која је побуди ла велико интересовање. Модератор три бине био је проф. др Горан Илић, који је у уводној речи указао на зна-чај упознавања са овим обликом ор-ганизованог криминала који пред-ставља проблем светских размера. Након тога, уследила су излагања др Милана Жарковића, ванредног професора Криминалистичко-поли-цијске академије у Београду, Гордане Јекић-Брадајић, заменика Апелаци-оног јавног тужиоца у Београду, и Весне Миловановић-Димитријевић из Управе за странце Одељења за сузбијање илегалних миграција и трговине људима.

Професор др Милан Жарковић је истакао да је трговина људима комплексан и динамичан друштве-ни феномен којем се не сме присту-пати само као проблему илегалне имиграције или проституције. У наставку излагања, проф. др Жар-ковић је анализирао законску дефи-ницију овог облика криминалитета, као и одредбе Кривичног законика које се односе на трговину људима, недозвољени прелаз државне грани-це и кријумчарење људи, те посебан режим заштите деце. Госпођа Горда-на Јекић-Брадајић је у свом излагању истакла разлику између кривичног дела трговине људима и кривичног дела посредовања у вршењу прос-титуције, уз представљање неколи-ко занимљивих случајева тргови-не људима. Учесницима трибине било је омогућено да чују снимке пресретнутих телефонских разгово-ра лица која су била организатори трговине људима, а који су изазвали бурне реакције присутних и иници-рали дискусију. Први део трибине завршен је излагањем Весне Ми-ловановић-Димитријевић, која је упозорила да је трговина људима једна од најпрофитабилнијих кри-миналних активности на глобалном плану. Она је изнела и три случаја

из праксе Одељења за сузбијање илегалних миграција и трговине људима, уз приказивање потресних фотографија жртава. Након диску-сије закључено је да се проблему тр-говине људима може супротстави-ти само кроз примену делотворних мера превенције и сузбијања трго-вине људима, кажњавање учинила-ца и заштиту жртава, уз неопходну међусобну сарадњу држава, али и кроз укључивање грађана који могу доћи у контакт са жртвама, односно потенцијалним жртвама. Посебно је истакнута важност унапређења система пружања помоћи жртвама који, осим медицинске, обухвата и психолошку и правну помоћ.

�����

Правни факултет Универзи-тета у Београду и Министарство унутрашњих послова Републике Србије обележили су 2. децембар, светски дан сећања на ропство и његово укидање. Овим поводом од-ржана је серија предавања о трго-вини људима. Скуп је отворила проф. др Емилија Вукадин, пред-седница Савета Правног факулте-та. Предавања су држали експерти из Сједињених Америчких Држава:

Уводничари на трибини посвећеној трговини људима

Трибине о трговини људима

21

Данкан Браун (Duncan Brown), ту-жилац у америчкој држави Охајо; Џенифер Мајерс (Jenifer Mayers), специјалиста за рад са жртвама – FBI и Џејмс Херди (James Hardy) из Оперативног тима за борбу против трговине људима – FBI. Предавања су првенствено била намењена студентима који похађају Правну клинику за сузбијање трговине љу-дима. Ипак, предавачи из Сједиње-них Америчких Држава привукли су пажњу значајног дела стручне јавности, те је предавањима при-суствовао читав Републички тим за сузбијање трговине људима на челу са Националним координа-тором, господином Митром Ђу-рашковићем, велики број колега из судства и тужилаштва, колеге из Министарства унутрашњих по-слова, међународних и невладиних организација које се у пракси баве проблемом трговине људима. �

Светски дан сећања на ропство обележен јесеријом предавања о трговини људима

Центар за издаваштво и информисање Правног фа-

култета Универзитета у Београду учествовао је на 56. међународном београдском сајму књига, изло-живши најновија издања објављена у оквиру 24 библиотеке и едиције. У понедељак, 24. октобра у сали „Борислав Пекић“ одржана је и промоција нових издања Центра за издаваштво и информисање, када су многобројне посетиоце по-здравили декан Правног факултета Универзитета у Београду проф. др Мирко Васиљевић, уредник науч-ног часописа „Анали Правног фа-култета у Београду“ проф. др Сима Аврамовић и управник Центра за издаваштво и информисање проф. др Драган М. Митровић.

Декан проф. др Мирко Васиље-вић је говорио о издавачкој де-латности Правног факултета и циљевима факултетског Центра за издаваштво и информисање, ис-такавши да Факултет има част да „у овим смутним временима буде

перјаница борбе за вредност књи-ге која траје и даље, за вредност националног писма које ћемо, упр-кос свима, одбранити“. О томе, из-међу осталог, сведочи и податак

да су, захваљујући прегалаштву наставника и сарадника и Управе Факултета, покренуте чак 24 биб-лиотеке и едиције, док је за шест година рада Центра за издаваштво

Учешће на Међународном сајму књига

Представљање нових књига Центра за издаваштвона 56. међународном сајму књига

22

објављено више од 400 наслова. У том смислу, проф. др Васиљевић се захвалио свима који су препознали потребу да се на Факултету развије самостална издавачка делатност и тиме обогати правна мисао у Ср-бији, изразивши уверење да ће и у будућности, Центар за издаваштво и информисање доприносити очу-вању и јачању правне науке и тра-диције Правног факултета Универ-зитета у Београду. Своје излагање декан проф. др Васиљевић завршио је апелом да се очува самосталност издавачке и уређивачке полити-ке Факултета, те изразима захвал-ности упућеним ауторима који су уградили свој професионални кре-до у интегритет Правног факултета и његовог Центра за издаваштво и информисање.

На Сајму су представљене и две значајне књиге из библиотеке „Светска правна баштина“: проф. др Сима Аврамовић је говорио о књизи „Црквено право“ Сер-гија Викторовича Троицког, док је проф. др Драган М. Митровић представио књигу „Политичка понерологија“, Анджеја М. Лоба-чевског. Своје излагање проф. др

Аврамовић започео је подсећањем на допринос који су руски научни-ци дали развоју наше правне нау-ке, након чега је уследило упозна-вање са основним подацима о животу и раду професора Сергија Викторовича Троицког, као и са „историјом“ књиге „Црквено пра-во“, која је „израсла“ из студент-ских бележака које су, више десе-тина година касније, претворене у капитално дело достојно пажње. По речима проф. др Аврамовића, један број студената Правног фа-култета у Суботици је 1937. го-дине записао предавања профе-сора Троицког и објавио их као скрипте у три дела, с тим што је сачуван само један примерак ових скрипти, који је проф. Троицки узео за себе како би исправио и дописао текст на писаћој машини. Међутим, после извесног времена, слова су почела да се разливају и постају нечитљива, због чега је текст тешком муком дешифрован, а ове године и објављен, захваља-ујући превасходно залагању и труду управника Центра за изда-ваштво и информисање проф. др Драгана М. Митровића. Књига је

објављена са „Речју приређивача“ проф. др Драгана М. Митровића, предговором „Др Сергије Викто-рович Троицки“ проф. др Благоте Гардашевића и поговором „Сер-гије Викторович Троицки и њего-во Црквено право“ проф. др Дим-ша Перића.

У наставку програма, управник Центра за издаваштво и информи-сање проф. др Драган М. Митро-вић је упознао присутне са књигом „Политичка понерологија“ Анджеја М. Лобачевског, која говори о ма-кросоцијалном злу психопата на власти, као и о злу које срећемо у свакодневном животу. Подсе-тивши да дуготрајна и систематска акумулација свакодневног зла не-избежно води ка великом злу које уништава више људи него било која друга појава на нашој плане-ти, проф. др Митровић је закљу-чио да књигу А. М. Лобачевског треба разумети и користити и као својеврстан „приручник за прежи-вљавање“.

Након промоције, гости су посе-тили штанд Центра за издаваштво и информисање, где је био орга-низован и свечани коктел. Овог и наредних дана штанд су посетиле многе угледне личности из правне науке, правосуђа, привреде, поли-тике и јавног живота, а нашем Фа-култету је указана част да штанд посети и Његова светост патријарх српски господин Иринеј.

Уз одличан финансијски ре-зултат, Центар за издаваштво и информисање је на овогодишњем сајму остварио и бројне контак-те са представницима из Републи-ке Српске, Црне Горе, Македоније и Хрватске, који су показали вели-ко интересовање за наша издања и учинили предлоге за нове облике сарадње. �

Штанд Центра за издаваштво посетилису бројни поштоваоци правне књиге

23

Поводом обележавања Дана Универзитета у Београду, 13.

септембра 2011. године, у посети нашем Факултету био је професор Жан Марк Рап, председник Ев-ропске асоцијације универзитета, по вокацији правник. Пријему у Деканату, уз декана проф. др Мир-ка Васиљевића, присуствовали су и проф. др Бранко Ракић, доц. др Душан Поповић и представник Ев-ропске асоцијације универзитета др Ралф Драхенберг.

�����

Декан проф. др Мирко Васиље-вић присуствовао је 29. октобра свечаној академији поводом обе-лежавања славе (Св. Петар Це-тињски) и 65 година постојања Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву. Том прили-ком, проф. др Васиљевић се, чес-титајући јубилеј, обратио прису-тнима и у име нашег факултета и академске заједнице Србије поже-лео успешну каријеру дипломира-ним правницима којима су на про-моцији одржаној овим поводом уручене дипломе. Декан Правног факултета у Источном Сарајеву проф. др Милан Томић уручио је проф. др Васиљевићу плакету у знак захвалности нашем факул-тету за дугогодишњу подршку и успешну сарадњу. У оквиру обе-лежавања ових догађаја одржан је међународни научни скуп „На-чела и вриједности правног сис-тема – норма и пракса“, за који су припремили реферате и професо-ри Правног факултета Универзи-тета у Београду: др Јовица Тркуља (Од неуспешне ка половичној реституцији у Србији), др Оливер Антић (Системске новине у Пред-нацрту закона о парничном по-ступку Републике Србије), др Дра-ган Митровић (Друштвене вред-ности права, правна начела и тех-ничке вредности правног система) и др Владан Петров (Референдум

данас – разлози „за“ и „против“ /у ишчекивању новог закона о рефе-рендуму и народној иницијативи у Републици Србији/).

�����

Продекан за финансије доц. др Марко Ђурђевић и секретар Фа-култета Миљко Ваљаревић при-суствовали су 3. новембра прос-лави 60 година Правног факултета

„Јустинијан Први“ у Скопљу. На свечаној академији уприличеној тим поводом, уручено је признање нашем факултету за допринос раду Правног факултета у Скопљу.

�����

Доцент Правног факултета др Милош Живковић учествовао је испред Правног факултета у Бео-граду у раду прве радне седнице

Одбора за постдокторски колок-вијум, као тела које ради у оквиру Удружења SEELS, чији је члан и наш Факултет. Седница је одржана у Загребу, 17. новембра 2011. го-дине. Постдокторски колоквијум је замишљен као регионални на-учни скуп на којем би било пред-стављено двадесетак најквали-тетнијих докторских дисертација брањених у протеклих неколико година на факултетима који су чланови SEELS, односно од стране запослених на тим факултетима (иако су брањени другде). Сврха оваквог скупа била би промоција регионалне сарадње и упознавање са најновијим истраживањима у одређеној правној области на ни-воу целог региона. На састанку у Загребу одлучено је да ће се први постдокторски колоквијум одржа-ти крајем септембра 2012. године у Загребу, да ће област од интереса бити најшире схваћено приватно право, те да ће право да конкури-шу имати они који су докторску дисертацију одбранили у периоду од 1. јануара 2007. године до дана кад конкурс буде расписан (треба-ло би да буде формално расписан у децембру ове године). На састанку су расправљана техничка питања у вези с спровођењем конкурса (временски след, критеријуми итд.) и одржавањем постдокторског колоквијума, а закључено је и да ће после колоквијума бити обја-вљена публикација, те да ће један од учесника за ког се процени да постоји највећа потреба бити на-грађен стипендијом за боравак на Макс-Планк Институту за страно и међународно приватно право у Хамбургу. Један од закључака са седнице био је и потреба да се рад постдокторског колоквијума про-мовише на свим факултетима чла-новима SEELS, како би се што већи број кандидата који испуњавају ус-лове пријавио на конкурс.

�����

Међународна сарадња

24

На Правном факултету „Јус-тинијан Први“ Универзитета у Скопљу, 2. децембра 2011. године почела је настава за другу генера-цију студената уписаних на мастер студије права интелектуалне своји-не. Ове мастер студије су органи-зоване у оквиру Темпус пројекта, чији учесник је Правни факултет Универзитета у Београду. Међу сту-дентима уписаним ове године има и дванаест студената из Србије, од којих је десет основне студије пра-ва завршило на нашем факултету. Настава на мастер студијама одвија се на енглеском језику, а ове годи-не, поред студената из Македоније и Србије, уписани су и студенти из Француске, Грчке и Сједињених Америчких Држава. Наставу ће из-водити професори универзитетā у Стразбуру, Скопљу, Београду, Солуну, Софији, Нишу и Аликан-теу. Обележавању почетка наставе

испред Универзитета у Београду присуствовао је доцент др Душан

Поповић, национални координатор Темпус пројекта. �

Студенти уписани на мастер студије права интелектуалне својине са доцентима др Г. Наумовским и др Д. Поповићем

Сарадња са другим институцијамаНа Конференцији Заједнице др-

жавних Правних факултета Србије одржаној 24. августа 2011. године, представници правних фа-култета у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Косовској Митровици су, поводом стављања на дневни ред Сената Универзите-та у Крагујевцу тачке дневног реда посвећене разматрању пројекта ГОМЕС „Предлог модела функци-оналне интеграције универзитета“, закључили следеће:

– Потпуно непотребно и непри-хватљиво је да се универзи-тети изјашњавају о било ком научном пројекту, па ни о не-довршеном пројекту ГОМЕС;

– Ниједан државни орган Репу-блике Србије није прихватио овај пројекат, нити га упутио на јавну расправу, па је непо-требно и изјашњавање о ње-говој садржини;

– Нетачно је да је Национални савет за високо образовање прихватио наведени пројекат. Национални савет је разма-

трао Пројекат и закључио да се уопште неће изјашњавати о његовом усвајању;

– Конференција у потпуно сти одбацује предлоге за „функ-ционалну“ интеграцију уни-верзитета. „Функционална“ интеграција универзитета заправо није ни тема овог пројекта него се користи као маска за предлагање органи-зационих промена које немају законску подлогу нити су при-сутне у пракси референтних образовних система западних држава нити су у претходном периоду имале подршку уни-верзитетске заједнице. При-мена предложених решења би довела до потпуне цен-трализације, бирократизо-вања, отуђења и угрожавања основних академских права и слобода концентришући не-примерену количину власти у рукама веома уске управљачке структуре универзитета. Тиме би дошло до потпуног кола-

пса у одвијању образовне и научне делатности, уз потпу-но маргинализовање значаја академске заједнице у целини. Ниједан централизован вели-ки систем није се потврдио у пракси. Напротив, савремени тренд је децентрализација. Свака интеграција подразу-мева знатно мање универзи-тете, састављене од међусобно сродних и повезаних факул-тета. Функционална интегра-ција, ако се она стварно има у виду, може се у потпуности остварити и при постојећим организационим условима. То показују већ остварени ре-зултати у погледу реализације заједничких пројеката и ства-рања заједничких студијских програма.

– Приступање било каквим променама у организовању српских државних универзи-тета претпоставља да је пре-тходно прецизно утврђено да садашња организација није

25

добра (што није тачно). Тек након тога, када би се евен-туално доказало да садашња организација није добра, тре-бало би мењати организацију, уз услов да се опет прецизно изнесу предности новог мо-дела. Промена досадашње до-бре организације и увођење новог модела само би ство-рили тензије, конфликте и довели до застоја, ако не и блокаде, у обављању основне делатности. Уместо побољ-шања, дошло би до тога да се успостављање неког новог и ничим доказаног модела остварује на штету или уз потпуно занемаривање ос-новне делатности на универ-зитету.

Конференција тражи да се у складу са раније предузетим оба-везама и у циљу обезбеђивања потребног квалитета у вршењу одређених делатности од посеб-ног значаја за интересе државе и друштва донесе Закон о резерви-саним занимањима по којим би се обављање државне службе у обла-стима права, здравства, васпитања и образовања могло поверавати само оним лицима која су у наве-деним областима одговарајуће об-разовање стекла на државним фа-култетима.

�����

На Правном факултету Универ-зитета у Новом Саду је 12. септем-бра одржана Четврта конферен-ција Заједнице државних правних

факултета Србије. На дневном реду седнице била су питања у вези са условима за избор у нас-тавничка звања и условима за из-вођење наставе и менторство на докторским студијама. Такође су се разматрали и закључци Конфе-ренције који су донети 24. августа. У име Правног факултета Универ-зитета у Београду, седници су при-суствовали декан проф. др Мирко Васиљевић, продекан за научни и стручни рад проф. др Милан Шку-лић и секретар Факултета Миљко Ваљаревић.

�����

Декан Правног факултета проф. др Мирко Васиљевић и министар културе, информисања и инфор-мационог друштва Предраг Мар-ковић потписали су 21. децембра

протокол о сарадњи ових двеју институција. Протокол је потпи-сан у циљу успостављања и регу-лисања сарадње на плану усклађи-вања прописа Републике Србије из области заштите културног наслеђа са релевантним међунаро-дним, европским и упоредноправ-ним актима.

�����

На нашем факултету је 6. децем-бра одржана седница Већа група-ције друштвено-хуманистичких на-ука Универзитета у Београду. Након расправљања по тачкама дневног реда, у Клубу наставника oрганизо-ван је пригодан коктел. �

Научни и стручни скупови и предавањау иностранству

Министар културе П. Марковић и декан проф. др М. Васиљевићприликом потписивања протокола о сарадњи

Од 15. до 20 августа 2011. годи-не одржан је у Франкфурту

на Мајни XXV IVR World Congress of Phiosophy of Law and Social Philosoрhy, на тему „Law, Science, Technology“. Заједнички реферат

под називом The New Path of Law. From Theory of Chaos to Theory of Law приложили су др Драган М. Митровић, професор Правног фа-култета Универзитета у Београду, и др Гордана Вукадиновић, профе-

сор Правног факултета Универзи-тета у Новом Саду. Организацио-ни одбор је прихватио реферат и распоредио га у прву радну групу посвећену проблемима логике, епистемологије, филозофије науке

26

и правне информатике. Учество-вала је професорка Вукадиновић, због оправдане спречености једног коаутора. Рад ће бити објављен у систему online публикација Гетео-вог универзитета у Франкфурту на Мајни марта 2012. године.

�����

Проф. др Миодраг Јовановић је од 11. до 18. септембра боравио као гостујући предавач на Прав-ном факултету, Кинеског универ-зитета гео-наука (China University of Geosciences), на позив проф. Тијана Шенгбина, продекана по-менутог факултета. Реч је о једном од неколико универзитета који су смештени у граду Вухану (Wuhan), трећем по величини кинеском граду. Професор др Јовановић је одржао мини-курс Introduction into Philosophy of International Law, који се састојао од три преда-вања: 1. State sovereignty in the 21st century – Counterweighed with the ‘responsibility to protect’ doctrine?; 2. Right to self-determination as the minority right to independent statehood? The Kosovo case and beyond; 3. Human rights – Universal or particularistic? Свако од пре-давања је изазвало врло живу и занимљиву дискусију, која је омо-гућила како предавачу, тако и по-сетиоцима да неке интригантне

теме међународног права осветле из различитих перспектива.

�����

XXVI европски конгрес пољопривредног права одржан је у Букурешту, Румунија, од 21. дo 24. септембра 2011. године, под покровитељством Академије нау-ка Румуније (Института за правна истраживања), Румунског удру-жења за пољопривредно право и Еколошког универзитета. Ово је први пут да кровна организација, Европски савет за рурално право (Еuropean Council for Rural Law), основан 1957. године, организује конгрес у некој земљи источне Европе. Савет примарно окупља професоре пољопривредног пра-ва и сродних дисциплина, као и националне асоцијације, и пред-ставља консултативно тело Саве-та Европе, институција Европске уније и организације Уједињених нација FAO (Food and Agricultural Organisation). XXVI конгрес је ор-ганизован у оквиру три сесије које су се односиле на: пољопривре-ду и одрживи развој; режим сти-цања и заштите пољопривредног земљишта и развој пољопривред-ног права у оквирима Светске тр-говинске организације, државама чланицама ЕУ и другим државама. Иако у називу овог савета домини-

ра географска одредница, битно је нагласити да су његови чланови и појединци и удружења из читавог света, а конгресу су присуствова-ли представници из држава са го-тово свих континената, нарочито Северне, Средње и Јужне Америке, Африке и Азије. По први пут је на конгресу пољопривредног права активно учествовао и представник наше земље, доц. др Татјана Јова-нић. Поред изванредне организа-ције за које је домаћин добио све похвале, овај конгрес ће се памти-ти и по богатом културном програ-му, нарочито посети замку Пелеш у Трансилванији.

�����

Професор др Гашо Кнежевић, професор др Владимир Павић и асистент Марко Јовановић учество-вали су од 22. до 24. септембра 2011. година на IX годишњој конферен-цији о међународном приватном праву, која се одржала на Правном факултету „Јустинијан I“ у Скопљу. Редовне годишње конференције о међународном приватном праву одржавају се од 2003. године и пр-венствено окупљају наставнике и сараднике универзитета у градови-ма бивше Југославије који се баве међународним приватним правом. Овогодишњи скуп био је посвећен текућим правцима развоја међу-народног права и изазова који се у том смислу постављају пред државе југоисточне Европе. Поред настав-ника и сарадника са универзитета у Љубљани, Ријеци, Загребу, Осије-ку, Београду, Крагујевцу, Зеници, Подгорици и Скопљу, на конферен-цији су учествовале и колеге из Хо-ландије, Немачке и Грчке. Наредни скуп одржаће се у септембру 2012. године, на Правном факултету Уни-верзитета у Нишу.

�����

Проф. др Александра Јовановић је у периоду од 1. до 3. октобра 2011. године учествовала на конферен-цији Nation, State and Liberty, која је одржана у Истанбулу, Турска, у Предавање проф. др М. Јовановића на Правном факултету у Вухану

27

организацији и на позив Mont Pe-lerin Society. На позив Association for Liberal Thinking (Анкара), као организатора, проф. др Јовановић је, такође, 4. октобра у Истанбулу учестовала на скупу Spreading the World of Freedom and Liberal Democ-racy in the Region.

�����

На осмом традиционалном са-ветовању „Октобарски правнички дани“, одржаном у Бања Луци 7. и 8. октобра 2011. године, под општим називом „Изградња и функциони-сање правног система“, учествова-ли су са саопштењима професори Правног факултета Универзитета у Београду др Слободан Перовић, др Момир Милојевић, др Стеван Ђорђевић и др Оливер Антић. У часопису Правна ријеч су објавље-ни и радови професора др Мирка Васиљевића, др Јовице Тркуље и др Владана Петрова, и доцента др Марка Станковића.

�����

Доцент Правног факултета др Милош Живковић учествовао је у раду једанаесте сесије округлог стола „Flexibilität, Sicherheit und Effizienz der Grudpfandrechte in Europa“ која је, у организацији Удружења немачких Pfandbrief банака (Verband Deutscher Pfandbriefbanken, vdp), одржана у Берлину 27. и 28. октобра 2011. го-дине. У раду овог округлог стола,

који почев од 2009. сесије одржава по два пута годишње, учествују по један одабрани стручњак из области хипотекарног права и права регис-тара непокретности из сваке државе која је укључена у истраживање, као и истакнути немачки стручњаци ан-гажовани од vdp. На дневном реду мартовске сесије био је наставак разматрања општег упитника, као и правно уређење стварних права која су уподобљена с непокретним стварима (права грађења, етажне својине и концесија). Наредна сесија заказана је за пролеће 2012. године.

�����

Асистент Марко Јовановић и са-радник у настави Урош Живковић учествовали су на конференцији из права страних улагања која је одр-жана 4. новембра 2011. године на чувеном лондонском King’s College-у. На конференцији су разматрани актуелни проблеми права страних улагања, као што су питања дефи-нисања појмова страног улагача и страног улагања у двостраним спо-разумима о заштити и подстицању страних улагања, као и питања зна-чаја и улоге међународног јавног права у инвестиционим арбитра-жама. О овим темама су говорили истакнути професори, арбитри и адвокати из Сједињених Америч-ких Држава, Велике Британије, Француске и Немачке, а конферен-ција је била одлична прилика за

размену искустава и ширење знања о деликатним питањима међуна-родних улагачких подухвата.

�����

Асистент мр Милена Ђорђевић је у периоду од 11–12. новембра 2011. године боравила у Гејнзвилу (Флорида, САД) где је учествова-ла у раду међународне конферен-ције на тему Глобални изазови у праву међународне продаје („The Global Challenge of International Sales Law“), која је у осам темат-ских панела окупила 45 говорника и модератора из целог света. Мр Ђорђевић је излагала рад на тему Примена Конвенције УН о међу-народној продаји робе на Балкану („The CISG in the Balkans“), који је коауторски написала са проф. др Владимиром Павићем. Рад раз-матра основна питања из области Бечке конвенције у светлу њихове примене у судској и арбитражној пракси једанаест земаља запад-ног Балкана. Конференцију су ор-ганизовали Универзитет Флори-да (University of Florida), Институт за међународно привредно пра-во Универзитета Пејс (Institute for International Commercial Law, Pace University) и Комисија УН за међународно привредно право (UNCITRAL). Радови са конферен-ције биће објављени 2012. године, у издању реномиране издавачке кућe Cambridge University Press.

Асист. мр М. Ђорђевић са учесницима конференције у Гејнзвилу

28

�����

Асистент Марко Јовановић учествовао је на међународној конференцији Access to civil justice – cross-border civil proceedings in the European Union, која је одржана 17. и 18. новембра 2011. године на Правном факултету Универзитета у Марибору. Конференција је била посвећена питањима међународне надлежности у европском право-судном простору, прекограничном достављању и извођењу доказа, извршном поступку у европском правосудном простору и предло-зима за измену Регулативе Брисел I о надлежности и признању и из-вршењу страних судских одлука у грађанским и трговачким стварима. На конференцији је учествовало преко 100 наставника и сарадника, службеника у државним управама и Европској комисији, судија и ад-воката. Конференцију су заједнич-ки организовали правни факултети у Марибору, Загребу и Грацу, уз по-моћ Европске комисије.

�����

У периоду од 22. до 25. новембра декан проф. др Мирко Васиљевић и продекан за научни и стручни рад проф. др Милан Шкулић боравили су у Берлину, поводом одржавања научног скупа који је организовао Слободни универзитет у Берлину. Тема о којој се расправљало носила је назив „Актуелни проблеми раз-воја права у Немачкој, југоисточној Европи и европско право“. Проф. др Мирко Васиљевић говорио је о актуелним проблемима развоја привредног законодавства у Ср-бији, док је тема излагања проф. др Милана Шкулића била ново кри-вично процесно законодавство у Србији. У оквиру скупа организо-вана је и посета Бундестагу.

�����

Четврта по реду конференција Competition and Regulation in Network Industries одржана је 25. новембра 2011. године, у конгресном центру y Бриселу. Као и претходне конферен-

ције, овогодишња се такође одвија-ла под покровитељством следећих институција: École Polytechnique Fédérale de Lausanne, TU Delft, изда-вачке куће Intersentia, EUI – Florence School of Regulation и Centre for European Policy Studies. Поред опште сесије о изазовима регулисања де-латности заснованих на мрежној инфраструктури, посебне сесије биле су посвећене појединим сек-торима, попут електронских кому-никација, железничког саобраћаја и др. У оквиру сесије Regulation of electricity and gas, доц. др Татјана Јо-ванић изложила је реферат на тему „Transmission unbundling as ex ante instrument of structural regulation of the energy market“, чија је верзија на српском језику објављена у часопи-су Правни живот, бр. 12/2011.

�����

У Загребу је 28. и 29. новембра 2011. године одржана међународ-на интеркатедарска конференција Улога теоријске економије у обра-зовању економиста, правника и по-литиколога: Искуства и приједлози болоњског сустава високошколског образовања, у организацији Еко-номског факултета Свеучилишта у Загребу. Том приликом, проф. др Александра Јовановић је пред-ставила реферат на тему: Развој Економске анализе права и њена

улога у образовању правника и еко-номиста – Нека искуства болоњс-ке реформе на Правном факултету Универзитета у Београду.

�����

Професор др Борис Беговић је 1. децембра 2011. године на Уни-верзитету у Оксфорду (St Antony’s College, University of Oxford) одр-жао јавно предавање под називом „Религија и привредни раст: нека отворена теоријска питања“. По-сећеност предавања била је веома добра: око 30 професора, истра-живача и доктораната са Универ-зитета у Оксфорду. Предавање је пратила веома жива расправа, ве-зана за тезе и аргументе изнете у току самог предавања, пре свега оне везане за утицај религије на формалне економске институције, нарочито у случају шеријатског права и његовог дугорочног ути-цаја на привредни раст исламских земаља. Такође, пажња је била ус-мерена и на преиспитивање Вебе-рове тезе о протестантској етици као скупу кључних неформалних институција капитализма који је омогућио просперитет протестант-ских земљама. Основни налази из-нети током овог предавања биће објављени у првој половини 2012. године, као Occasional Paper који издаје St Antony’s College.

Декан проф. др М. Васиљевић и продекан проф. др М. Шкулићу посети Слободном универзитету у Берлину

29

�����

Професор др Борис Беговић је 2. децембра 2011. године учествовао у раду једнодневне конференције „Jугоисточнa Европa: улагање у бу-дућност“ одржане на Универзите-ту у Оксфорду (St Antony’s College, University of Oxford), тако што је имао једно од шест уводних изла-гања под називом „Политичка еко-номија привредног раста земаља југоисточне Европе“. Конферен-ција је окупила тридесетак водећих академских личности, углавном из Велике Британије, али и из земаља региона, при чему је економска бу-дућност југоисточне Европе пос-матрана у светлу актуелне кризе државних дугова и кризе еврозоне као монетарне уније. Основна теза професора др Беговића била је да се стопа домаће штедње у земљама региона не може знатно увећати, нарочито не на кратак рок, па је

стога потребно обезбедити пре-дуслове за реализацију страних директних инвестиција, као једи-ног одрживог механизма за „увоз“ штедње, што је предуслов инвести-ција физичког капитала којима би се обезбедила основа за привредни раст у будућности.

�����

Доцент др Душан Поповић одр-жао је 2. децембра 2011. године уводно предавање на мастер сту-дијама права интелектуалне својине на Правном факултету „Јустинијан Први“ Универзитета у Скопљу. По-ред доцента др Поповића, преда-вање којим је отпочела настава за овогодишњу генерацију студената уписаних на мастер програм, одр-жао је професор Мануел Десантес Реал (Manuel Desantes Real) са Уни-верзитета у Аликантеу. Више од пе-десет студената уписаних на мастер

студије права интелектуалне своји-не, које се одвијају у оквиру Тем-пус пројекта, са пажњом је пратило предавања о основним институти-ма права интелектуалне својине и оправданости правне заштите ин-телектуалних добара.

�����

Академија наука и умјетности Републике Српске, Одељење књижевности и умјетности, орга-низовала је научни скуп „Андрић између истока и запада“, који је од-ржан у Бања Луци, од 8–9 децембра 2011. године. На скупу су своје радо-ве изложили бројни, домаћи и ино-страни, еминентни академици, про-фесори књижевности и лингвисти-ке. Рад нашег професора др Оливе-ра Антића Темељи Андрићеве духов-не грађевине је прихваћен и он га је изложио 8. децембра 2011. године. �

Научни и стручни скупови и предавањау земљи

Проф. др Мирко Васиљевић је присуствовао XIХ традици-

оналном саветовању привредних судова које је у организацији При-вредног апелационог суда одржа-но на Златибору од 4. до 7. сеп-тембра 2011. године. На свечаном отварању овог скупа, 5. септем-бра, проф. др Васиљевић обратио се учесницима у својству декана Правног факултета Универзите-та у Београду, а потом је изложио реферат на тему „Нови Закон о привредним друштвима Србије (потребе, поводи, општи осврт)“. Током саветовања разматрана су спорна питања из области при-вредног права, које су током пре-тходне радне године поставиле судије, привредна друштва, оси-гуравајућа друштва, банке и други привредни субјекти.

�����

Доцент др Душан Поповић учествовао је на четвртој међуна-родној конференцији географских регистара интернет домена цен-тралне и источне Европе, одржаној 14. и 15. септембра 2011. године у Новом Саду. Конференција је одр-жана у организацији Координаци-оног центра руског националног интернет домена, док су подршку одржавању скупа пружили Регис-тар националног интернет домена Србије и Управа за дигиталну аген-ду Владе Републике Србије. Доцент др Д. Поповић је говорио на тему: Serbian Experience in Domain Name Dispute Resolution, у оквиру друге секције посвећене правним аспек-тима коришћења интернета.

�����

У петак, 23. септембра 2011. го-дине, у Палати „Србија“ одржан је Округли сто „Представљање и дис-кусија о Нацрту закона о општем

управном поступпку“, у органи-зацији Министарства за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу. Скупу су при-суствовали представници чланова радне групе за припрему текста Нацрта закона о општем управ-ном поступку, као и представници државних органа и правних фа-култета и други стручњаци у овој области. Један од говорника на Ок-руглом столу био је проф. др Зоран Р. Томић, који је излагао о новом концепту управног поступка регу-лисаном Нацртом закона о општем управном поступку.

�����

У Институту за европске сту-дије у Београду, 26. септембра 2011. године одржан је скуп под нази-вом „Идеја светске државе између теорије и праксе: дебата поводом књиге World Governance: Do We Need It, Is It Possible, What Could It

30

(All) Mean? (ур. Јован Бабић и Пе-тар Бојанић, ‚Cambridge Scolars Publishing’ 2010.)“. Уводно сао-пштење на тему Светска држава и цивилно друштво дао је проф. др Драган Митровић у име Правног факултета Универзитета у Београ-ду, заједно са проф. др Јованом Бабићем, др Петром Бојанићем, проф. др Александром Павков-ићем, др Мишом Ђурковићем и др Александром Гајићем који су изло-жили своја уводна саопштења.

�����

Доц. др Бојан Милисављевић учествовао је на саветовању „Зла-тиборски дани јавних набавки“, које одржано од 3. до 6. октобра, у организацији Републичке управе за јавне набавке, а уз учешће више од 300 учесника. Том приликом, доц. др Милисављевић је изложио реферат на тему: „Предприступна помоћ Европске уније – IPA“.

�����

У периоду од 5. до 8. октобра, у конгресној сали хотела „Чигота“ на Златибору одржано је XIV редов-но годишње саветовање Удружења за радно право и социјално осигу-рање Србије, које је било посвећено теми: Социјална права и европске интеграције. Кључни аспекти ове теме размотрени су у више десети-на реферата које су изложили про-фесори радног и социјалног права са свих универзитета у Републици и престижних универзитета у регио-ну, као и судије Уставног суда, Вр-ховног касационог суда и апелацио-них судова у Републици, стручњаци ангажовани на стварању и старању о примени правних аката при Ми-нистарству рада и социјалне поли-тике, стручњаци Републичке аген-ције за мирно решавање радних спорова, те представници синди-ката и удружења послодаваца. По-ред излагања реферата, дискусија и промоције књига из области радног и социјалног права, под окриљем саветовања организовани су и ок-ругли столови на теме: „Штрајк као фундаментално социјално право

– теорија, законодавство, пракса“, „Социјални дијалог“ и „Дискри-минација и злостављање на раду“. Међу ауторима реферата, који су објављени у зборнику радова, нала-зе се и наставници Правног факул-тета Универзитета у Београду проф. др Боривоје Шундерић (О појму со-цијалног ризика) и проф. др Бранко Лубарда (Социјално грађанство у праву Европске уније), и асистент др Љубинка Ковачевић (Прикупљање и коришћење података о личности као радноправни проблем).

�����

Академик Данило Баста учест-вовао је у представљању књиге професора др Здравка Кучинара „Српско филозофско друштво. Кратка историја. Књига I“, које је организовано 31. октобра 2011. го-дине у Задужбини Илије Коларца.

�����

У Задужбини Илије Коларца, 7, 14. и 21. новембра 2011. године, академик Данило Баста одржао је циклус предавања на тему: „Пре-писка Хане Арент и Мартина Хај-дегера – Један пример епистоларне филозофије“.

�����

На позив Правног факултета Универитета у Нишу, др Драган М.

Митровић, редовни професор Пра-вног факултета Универзитета у Бе-ограду, одржао је 8. новембра 2011. године у препуној Свечаној сали предавање на тему Савремене мул-тидисциплинарне правне теорије и светска држава, које су одлично прихватили присутни наставници и студенти свих година студија.

�����

На међународној научној конфе-ренцији поводом 55 година од осни-вања Института за упоредно право и 50 година Српског удружења за кривичноправну теорију и праксу, која је одржана у Београду, 21. и 22. новембра, са рефератима чији саже-ци су објављени у зборнику апстра-ката, учествовала су четири профе-сора Правног факултета: проф. др Зоран Стојановић (са темом Међу-народна кривичноправна сарадња и успешност откривања и дока-зивања кривичних дела); проф. др Ђорђе Игњатовић (са темом Крими-налитет у Србији и Европи: један упоредни поглед); проф. др Милан Шкулић (са темом Процесна вред-ност предузетих кривичноправних радњи у другој држави) и проф. др Горан Илић (са темом Стандарди људских права у области међунаро-дне кривичноправне помоћи).

�����

Предавање професора др Д. М. Митровића

31

Министарство унутрашњих по-слова Републике Србије и Холанд-ска амбасада у Београду органи-зовали су 24. новембра у Београду међународни скуп под називом „Databases and Crime Statistics“, на коме су учестовали научници и стручњаци из Холандије и Ср-бије. Од четири секције у којима се одвијао рад на овом скупу про-фесори Правног факултета водили су две: Privacy protection – проф. др Ђорђе Игњатовић, док је проф. др Борис Беговић председавао пане-лом: Coordination of data collection. Према општој оцени свих учесни-ка, ово је један од најзначајнијих оваквих скупова одржаних у реги-ону, јер су на њему инициране про-мене у методологији прикупљања и приказивања података о крими-налитету у Србији.

�����

Конференција „Crisis and Quality of Democracy in South East European Countries“ (Квалитет демокра-тије и криза у земљама Југоисточ-не Европе) одржана је 26. и 27. но-вембра 2011. година, на Факултету политичких наука (ФПН), као део интердисциплинарног истражива-чког пројекта „Конституционали-зам и владавина права у изградњи националне државе – случај Ср-бије“. Пројектом, који финансира Министарство за просвету и науку Републике Србије, руководи проф. др Миодраг Јовановић, а у њега су укључени истраживачи са Правног факултета и ФПН-а. Циљ конферен-ције био је започињање широке на-учне расправе између политиколога, правника и економиста о успесима и исходима консолидације демократ-ских институција у транзиционом периоду земаља Југоисточне Евро-пе. На конференцији су учествовали истраживачи из шест земаља (Ита-лија, Аустрија, Мађарска, Хрватска, Македонија, и Србија). Проф. др Александра Јовановић је изложи-ла рад ‘Democracy, Rule of Law and the Institutional Trap of the Serbian Economy’, у оквиру панела Democracy and Economy, којим је руководи-ла проф. др Драгица Вујадиновић.

Доц. др Танасије Маринковић је изложио рад ‘Judicial Independence in Democratizing Regimes: The Case of Serbia’ у оквиру панела Constitutionalism and Democracy in South East Europe. Најзад, проф. др Миодраг Јовановић је руководио панелом Democracy’s Future and Past. Радови са скупа ће бити штампа-ни у монографији коју ће објавити холандска издавачка кућа Eleven International Publishers из Утрехта.

�����

У суботу, 3. децембра, академик Данило Баста учествовао је у еми-сији „Агора“ Радио Београда 2 пос-већеној покојном академику Миха-илу Ђурићу.

�����

На Копаонику је од 13–17. де-цембра 2011. године одржан XXIV сусрет Копаоничке школе природ-ног права – Universitas iuris naturalis Copaonici, са темом „Правo и одго-ворност“. Писане прилоге за овај скуп припремио је велики број домаћих и иностраних аутора, стручњака из различитих грана пра-ва, укључујући више од 30 настав-ника и сарадника Правног факул-тета Универзитета у Београду. Скуп је отворен у уторак, 13. децембра обраћањем проф. др Миодрага Ор-лића, након чега је уследило уводно излагање председника Копаоничке школе природног права проф. др Слободана Перовића на тему „При-родно право и одговорност“. У име Правног факултета Универзитета у Београду учесницима овог скупа обратио се декан проф. др Мирко Васиљевић. Будући да су сви рефе-рати распоређени према Хексагону Копаоничке школе у шест катеда-ра (Право на живот, Право на сло-боду, Право на имовину, Право на интелектуалну творевину, Право на правду, Право на правну државу), скуп је настављен радом по кате-драма, са уводним излагањем уред-ника катедара, од којих су многи наставници нашег факултета. Ово-годишњем скупу присуствовао је велики број учесника из различитих

универзитета, академија, научних институција, судова, адвокатуре и других правосудних организација, управних органа и јавних служби, удружења грађана, невладиних ор-ганизација, привредних друштава, банкарских и осигуравајућих орга-низација, као и других друштвених институција. Скуп је окончан 17. децембра, дискусијом на завршној пленарној седници, извештајима уредника и усвајањем Порука XXIV сусрета. Реферати су објављени у ча-сопису Правни живот, бр. 9, 10, 11 и 12/2011.

�����

На позив Института за филозо-фију и друштвену теорију из Бе-ограда, 19. децембра 2011. године др Драган М. Митровић, редовни професор Правног факултета Уни-верзитета у Београду одржао је у сали I Института предавање на тему: Савремене мултидисципли-нарне теорије.

�����

У четвртак, 22. децембра 2011. године, у Палати „Србија“ одр-жана је јавна расправа поводом Нацрта стратегије регулаторне реформе Србије 2011-2014. и ак-ционог плана за спровођење ове стратегије. Међу учесницима расправе била су и четири настав-ника Правног факултета Универ-зитета у Београду: доц. др Бранко Радуловић је, у својству консул-танта при Канцеларији за регу-латорну реформу, био модератор излагања и дискусије, у којој су учествовали и проф. др Стеван Лилић, доц. др Добросав Милова-новић и доц. др Татјана Јованић, указавши на нека отворена пи-тања, уз препоруке за унапређење овог стратешког документа.

�����

Проф. др Мирко Васиљевић присуствовао је 23. децембра, у име Правног факултета Универзитета у Београду, прослави 190 година Пр-вог нахијског суда у Пожаревцу. �

32

Амбасадор Француске у Србији Франсоа Гзавије Денио одли-

ковао је 28. октобра 2011. године, у име министра просвете, Орденом Академске Палме у рангу витеза четворо заслужних личности Ср-бије, које су, свака у свој области, посебно допринеле ширењу знања и јачању веза између Француске и Србије. Одликовање се већ 200 го-дина додељује истакнутим фран-цуским и страним личностима, које кроз своје академско и профе-сионално ангажовање доприносе јачању угледа Француске у свету. Међу одликованима је и др Горан Илић, професор Правног факул-тета Универзитета у Београду и су-дија Уставног суда Србије.

Обраћајући се добитницима, домаћин свечаности, амбасадор Француске је поручио да лауреати, обаваљајући свој посао, већ дуго доприносе образовању нових ге-нерација у Србији, а то улагање у будућност Србије је од непроцењи-ве важности. „Ваша приврженост француском језику, уверен сам, вас повезује. Упркос свим тешкоћама, увек сте се залагали да унапредите размену између Француске и Ср-бије, да ојачате њихове интелекту-алне споне и да изградите радно окружење у коме ће наука, култур-на блага и учење француског да просперирају“, рекао је Денио. Уру-чивши одликовање Горану Илићу, он је указао на квалитет његовог рада и лично залагање, којим је учествовао у писању многих закона Србије и процесу прилагођавања српског правосуђа принципима ЕУ.

Захваљући се на указаној поча-сти, професор Илић је рекао да се нада да је својим досадашњим ра-

дом успео да допринесе универзи-тетској сарадњи између Србије и Француске.

Свечаности у амбасади Репу-блике Француске присуствовали су Снежана Маловић, министарка правде, професор др Мирко Ва-сиљевић, декан Правног факултета Универзитета у Београду, др Ђорђе Игњатовић, др Љиљана Радуловић и др Добросав Миловановић, про-фесори Правног факулета у Бео-граду, судије Уставног суда Србије и друге угледне званице.

�����

Др Драган М. Митровић, редов-ни професор Правног факултета Универзитета у Београду, изабран је у новембру 2011. године за чла-на редакције часописа „Journal on Legal and Economic Issues of Central Europe“ који излази у Лондону (Great Britain by STS Science Centre /www.sts-science.co.uk/), а у коме је објавио два своја рада.

�����

Управни одбор Привредне комо-ре Србије, на предлог Регистра на-ционалног интернет домена Србије, именовао је доцента др Душана По-повића за председника, а асистента Марка Јовановића за потпредседни-ка Комисије за решавање спорова поводом регистрације .rs домена. На истој седници, одржаној 26. октобра 2011. године, усвојена је и Листа ар-битара Комисије за решавање спо-рова поводом регистрације .rs до-мена. Том приликом за арбитре су изабрани проф. др Мирко Васиље-вић, проф. др Слободан Марковић и доц. др Милош Живковић. �

Проф. др Г. Илић одликован је Орденом Академске Палме

Награде и признања

Студијски боравци у иностранству

Асистент Правног факулте-та Андреја Катанчевић про-

води школску 2011/12. годину на International Max Planck Research

School for Comparative Legal History (IMPRS). IMPRS представља шко-лу за докторанте из области прав-не историје, коју већ деценијама

организују Max Planck Institut für europäische Rechtsgeschichte и Goethe Universität у Франкфурту на Мајни. Програм тренутно окупља трина-

33

ест младих истраживача са свих континената.

�����

На позив проф. др Алана Пик-мала, у оквиру програма BASILEUS III (Balkans Academic Scheme for the

Internationalisation of Learning in Cooperation with EU Universities), асистент мр Мирјана Дреновак Ивановић боравила је током ок-тобра и новембра 2011. године на Факултету за међународно и европско право Универзитета у Ници (Faculté de droit international et européen – Institut du Droit de la Paix et du Développement, Université Nice-Sophia Antipolis). Током бо-равка асистент мр Дреновак Ива-новић обавила је истраживање на теме „Еколошко право Француске“ и „Суд правде Европске уније и заштита животне средине“.

�����

Проф. др Зоран Мирковић бора-вио је у новембру и децембру 2011. године на Макс Планк институту за европску правну историју (Max-Planck-Institut für europäische Rechts-geschichte) у Франкфурту на Мајни, у оквиру рада на пројекту под на-

зивом „Die Entstehung nationaler Rechtssysteme im postosmanischen Südosteuropa. Dekonstruktion, For-mation und Transfer von Norma-tivität“, у склопу ширег пројекта „Rechtsgeschichte Südosteuropas“. �

Проф. др З. Мирковић боравио је на Maкс Планк институту за европску

правну историју

Гости на предавањима ипосете државним институцијамаУправа Фонда „Миодраг Јови-

чић“, који је основан 2000. го-дине са циљем да очува успомену на академика Миодрага Јовичића и унапреди изучавање научних обла-сти којима се он бавио, организо-вао је свечано уручивање награде за 2011. годину проф. др Милану Подунавцу, редовном професору Факултета политичких наука Уни-верзитета у Београду. Свечаност је одржана 26. октобра 2011. године на Правном факултету Универзи-тета у Београду (у конференцијској сали). Том приликом проф. др Ми-лан Подунавац је одржао преда-вање на тему: „Поредак и страх“.

�����

У оквиру Семинарске групе из Увода у право, од 25. октобра до 4. новембра на Правном факултету Универзитета у Београду гостовао је професор Универзитета Seatle

Pacific Кенет Еинар Хима (Kenneth Einar Himma). Аутор бројних чла-

нака, аутор и уредник неких од најзначајнијих публикација у до-мену правног позитивима и један од кључних протагониста дебате између инклузивног и ексклузи-вног правног позитивизма која је тињала у оквиру англоамеричке јуриспруденције осамдесетих и деведесетих година прошлог века, професор Хима је полазници-ма семинарске групе одржао три предавања на следеће теме: „Пра-во и принуда“ (Law and coerction), „Право и морал“ (Law and morality) и „Право и казна“ (Law and punishment). Предавања је одлико-вао неформалан стил излагања и објашњавања, као и значајно ин-тересовање студената Семинарске групе за теме у питању. У току по-сете, професор Хима се састао са предавачима на предметима Увод у право и Филозофија права, у циљу размене научних и академских ис-кустава, а обављена је заједничка

Асист. мр М. Дреновак Ивановић испред зграде Универзитета у Ници

34

студијска посета Правном факул-тету Универзитета у Љубљани, где су одржана два округла стола на актуелне теме из правне филозо-фије. Како је гостовање оцењено крајње позитивно од стране сту-дената и наставника на поменутим предметима, договорени су и неки трајнији облици сарадње.

�����

На вежбама из Права интелек-туалне својине, којима руководи доцент др Душан Поповић, 31. ок-тобра 2011. године гостовала је На-таша Миловановић, патентни ис-питивач у Заводу за интелектуалну својину Републике Србије. Том приликом, госпођа Миловановић је студентима говорила о поступку испитивања патентне пријаве, на-водећи примере са којима се су-сретала у Одељењу за машинство, електротехнику и општу техноло-гију Сектора за патенте Завода за интелектуалну својину.

�����

У оквиру мастер студија европ-ских интеграција, од 31. октобра до 16. новембра 2011. године одр-жан је додатни курс „Comparative Constitutional Law“. Током три не-деље, серију предавања посвеће-них упоредном уставном праву одржао је проф. др Томас Флајнер (Thomas Fleiner), професор еме-ритус на Универзитету у Фрибу-ру (Швајцарска). Предавањима је пристуствовало 25 одабраних студената, међу којима су се, по-ред студената мастера европских

интеграција, налазили и поједини студенти основних и докторских студија на нашем факултету. Ор-ганизацијом овог додатног курса настављена је успешна сарадња на-шег факултета са професором То-масом Флајнером.

�����

У периоду од 14. до 25. новембра 2011. године, студентима основних и последипломских студија нашег Факултета пружена је прилика да, осим кроз редовна предавања и вежбе, своја знања прошире и у оквиру додатног курса Introduction to International Business Transactions („Увод у међународне пословне трансакције“), који представља још један пројекат реализован под окриљем сарадње између Центра за међународну сарадњу из Салц-

бурга и Правног факултета Уни-верзитета у Београду. Након се-лекције пријављених кандидата, 40 студената је узело учешће у раду овог програма на енглеском јези-ку, а предавања је држао угледни амерички професор и адвокат Џон Б. Тидер Јуниор (John B. Tieder, Jr., J.D., Partner in Watt, Tieder, Hoffar & Fitzgerald LLP). Предавањима су били обухваћени различити сегменти међународног привред-ног права, са посебним освртом на практичне проблеме који се јављају у међународној трговини и пословању – од уговора о међу-народној продаји робе, преко уго-вора о грађењу, решавања споро-ва путем арбитраже, медијације и преговора до заштите права инте-лектуалне својине на европском и светском нивоу. Студентима је био

Полазници курса „Introduction to International Business Transactions“ са професором Тидером

Предавање професора Трифтерера

35

подељен и посебно осмишљен про-блем (case study), који је обухватио неколико кључних аспеката курса и који је захтевао од студената да практичном применом стечених знања предложе могућа решења и дају предлог даљих корака. На са-мом завршетку курса, студентима који су редовно похађали преда-вања уручене су одговарајуће ди-пломе, док је професор Тидер уру-чио и три симболичне награде за најуспешније полазнике.

�����

Др Ото Трифтерер (Otto Triffterer), знаменити професор Универзитета у Салцбургу и ау-тор „Коментара Римског статута Међународног кривичног суда“, одржао је 9. децембра 2011. године на Правном факултету Универзи-тета у Београду предавање о Међу-народном кривичном суду. Пре-давање је организовано у оквиру курса „Основни проблеми међуна-родног кривичног права и међуна-родног кривичног правосуђа“, који наш факултет, већ трећу годину за редом, организује у сарадњи са ми-сијом ОЕБС-а.

�����

Студенти који похађају вежбе из Радног и социјалног права имали су прилику да, заједно са асистентом др Љубинком Ковачевић и сарад-

ником у настави Филипом Бојићем, посете државне институције од значаја за остваривање и заштиту социјалних права. Тако је, у складу са протоколом о сарадњи Правног факултета Универзитета у Београ-ду и Врховног касационог суда, 6. децембра више од 200 студената нашег Факултета присуствовало предавању судије Предрага Три-фуновића, које је било посвећено кључним обележјима индивидуал-них и колективних радних спорова, уз указивање на многе интересант-не примере из судске праксе Врхо-вног суда Србије, односно Врховног касационог суда. Из техничких разлога предавање судије Трифуно-вића није одржано у просторијама Врховног касационог суда, већ у судници Вишег суда у Београду.

У уторак, 27. децембра, за наше студенте била је организована по-сета Републичкој агенцији за мир-но решавање радних спорова. Том приликом, група од 50 студената IV године основних студија су-срела се са сарадницима Агенције Олгом Кићановић и Предрагом Плавкићем, који су их упознали са радом Агенције и њеним најзначај-нијим резултатима, изазовима и изгледима за будућност. Значајно место у излагању госпође Кићано-вић имало је и разматрање улоге Агенције у решавању спорова због злостављања на раду. Подстакнути занимљивим излагањима, студен-ти су сарадницима Агенције поста-вили бројна питања и учествовали у дискусији која је трајала више од једног сата. �

Општи семинар

Студенти са судијом П. Трифуновићем

Тема састанка Општег семина-ра одржаног 26. октобра 2011.

године у амфитеатру VIII Правног факултета била је „Тумачење хен-дикепа у контексту људских пра-ва“. О овој теми говорили су Миле-на Јеротијевић, саветница Мини-старства спорта Републике Србије за инклузивно образовање, Коса-на Бекер, помоћница Поверени-це за заштиту равноправности, Маја Илић, програм координатор-ка Удружења студената са хенди-кепом, Љупка Михајловска, коор-

динаторка Универзитетског цен-тра за студенте са хендикепом, Ко-ста Андрић, директор канцеларије за младе и проф. др Бранко Ракић. Присутнима се најпре обратио Ко-ста Андрић, који је говорио о на-чинима на који Канцеларија за младе настоји да допринесе про-мени свакодневне слике о осо-бама са инвалидитетом, као и о помоћи и подршци која се пружа овој категорији младих. У настав-ку састанка, Косана Бекер је ана-лизирала садржај притужби које

грађани подносе Поверенику за за-штиту равноправности, а које се, у највећем броју случајева, одно-се на неприступачност објеката и тешкоће у остваривању здравсте-ве заштите, као и на неделотворно остваривање права на образовање, будући да се 85% особа са инвали-дитетом у Србији налази изван об-разовног система. Излагање Миле-не Јеротијевић имало је за предмет правне инструменте који могу да унапреде живот особа са инвали-дитетом, са посебним освртом на

36

делотворну примену закона и рад Заштитника грађана и Повереника за заштиту равноправности. Након овог, уследило је излагање проф. др Бранка Ракића, који је говорио о напорима које Правни факултет Унивезитета у Београду предузима са жељом да се побољшају услови студирања особа са инвалидитетом на Факултету, као и о мерама под-ршке и позитивне дискриминације предвиђеним Повељом права и слобода студенткиња и студена-та Универзитета у Београду, иста-кавши да, до сада, Универзитет-ском омбудсману нису пристигле притужбе о повреди права осо-ба са инвалидитетом. Први део са-станка завршен је излагањем Маје Илић, која је говорила о вези умет-ности и хендикепа, која је видљива и у неким од најлепших уметнич-ких дела. Након излагања уводни-чара, уследила је плодна дискусија.

�����

Састанак Општег семинара, који је одржан 13. децембра 2011. године у амфитеатру VIII, био је посвећен остваривању права особа са инва-лидитетом. О овој теми говорили су проф. др Невена Петрушић, Пове-реница за заштиту равноправности грађана, Мимица Живадиновић, представница Центра за самостал-ни живот особа са инвалидитетом и координаторка пројекта „Лак-ше до права“ и Емила Спасојевић, виша саветница у Канцеларији за заштиту равноправности грађана. Састанак је започео поздравном речју управника Општег семина-ра, проф. др Бранка Ракића, након чега је уследило излагање Мимице Живадиновић, посвећено положају особа са инвалидитетом кроз ис-торију и анализи правног оквира за уређивање њиховог положаја у међународном и домаћем праву. Излагање проф. др Петрушић било је посвећено раду Повереника за заштиту равноправности, са посеб-ним освртом на проблеме који пра-те примену антидискриминационих закона и подношење одговарајућих притужби, тужби и кривичних,

односно прекршајних пријава. Ос-новне закључке проф. др Петрушић илустровали су примери из праксе Повереника за заштиту равноправ-ности, које је анализирала Емила Спасојевић. Садржајна излагања уводничара подстакла су живу дис-кусију у коју су се, између осталих, укључиле и особе са инвалидите-том, износећи примере посредне дискриминације којој су биле изло-жене на раду и у осталим сферама живота.

�����

Последњи састанак Општег семи-нара у 2011. години био је посвеће теми: „Права пацијената“, а одржан је 21. децембра 2011. године, у ам-фитеатру VIII Правног факултета. Уводничари на овом састанку били су: др Милован Митровић, редовни професор Правног факултета Уни-верзитета у Београду; др Паја Мом-чилов, председник Одбора за здра-вље и породицу Народне скупштине Републике Србије и Зорица Д. Мар-ковић, координаторка удружења „Клуб здравље“ и уредница порта-ла „Здравоскоп“. Састанак је отво-рен излагањем проф. др Милована Митровића, које је било скоцентри-сано око питања корупције у здрав-ству, док је излагање Зорице Д. Мар-ковић било посвећено Европској повељи о правима пацијената. Први део састанка завршен је излагањем др Паје Момчилова, који је анализи-рао кључне предности и недостат-ке домаћег законодавства о заштити права пацијената, уз указивање на проблеме са којима се суочава Од-бор за здравље и породицу Народ-не скупштине Републике Србије у свом раду и представкама које чла-нови Одбора добијају од грађана. По завршетку излагања уводничара, пацијенти чија су права била крше-на говорили су о својим искустви-ма, што је подстакло једночасовну дискусију учесника састанка. �

Уводничари на састанку посвећеном теми„Тумачење хендикепа у контексту људских права“

37

Серију форумских предавања у академској 2011/2012. годи-

ни 4. новембра, пред пуним пар-тером нашег највећег амфитеат-ра, отворила је пројекција филма Бошка Савковића У почетку беше реч – прича о настанку и повести највредније српске књиге, Миро-слављевог јеванђеља, коју су реди-тељ Бошко Савковић и сценари-ста Вељко Топаловић преточили у скоро двочасовни документарац. Након филма, уследио је разговор аутора филма са студентима, који-ма је пружена прилика да виде фо-тотипско издање књиге сврстане у културну баштину Памћење света, у којој је своје место нашло укуп-но 120 покретних добара са свих меридијана. Исте вечери Форум је примио и своје нове чланове, који су успешно положили испите у претходној академској години, а велика посећеност првог преда-вања наговестила је богату форум-ску јесен.

Већ следећег петка, 11. новем-бра, гост Форума био је Младен М. Станковић дипломирани пра-вник и теолог, човек који је пре-вео преко 100 књига са енглеског, руског, старословенског и грчког на српски језик. Повод гостовања била је његова књига Последња византијска царица и том прили-ком је у разговору са осамдесетак форумаша приближио личност по-следње ромејске императорке, која је на цариградском престолу седела дуже од шест деценија и била мајка двојице последњих царева миле-нијумског царства.

У петак 18. новембра 2011. го-дине др Иван Јордовић, ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, одр-жао је предавање Демократија и демоктратска идеологија у Атини. Непосредни повод за ово преда-вање била је његова монографска студија „Стари Грци: портрет једног народа“, која је промовисана на не-давно одржаном Сајму књига. Тема

предавања се односила на питања о којима је последњих двавдесетак година историјска наука значајно променила ставове, а нарочито о начелу једнакости људских права (начелу инклузивности) у атинској демократији. Преко 50 присутних студената слушали су интересантна објашњења о настанку демократије и начелима демократске идеоло-гије и сазнали су како су о начели-ма једнакости и слободе говорили Тукидид, Аристотел и Платон. На-кон излагања, професор је са задо-вољством одговарао на постављена

питања и наставио дискусију о ан-тичкој демократији на неформал-ном делу Форума.

Наредног петка, 25. новембра, гост Форума био је угледни немач-ки криминолог, професор Гутен-берговог Универзитета у Мајнцу Михаел Бок. Професор је дошао у Београд на позив Института за упоредно право. Након сусрета са представницима Катедре за кри-вично право нашег факултета, професор је за чланове Форума одржао предавање о идеолошком и политичком контексту научне методологије. У главним црта-ма, реч је била о томе да у науци постоје два основна концепта: је-дан уопштавајући који је карак-теристичан за природне науке и позитивистички оријентисане пра-вце у друштвеним наукама, и један засебан идиографски концепт који је својствен историји, етнологији, али и Веберовој социолиогији. Први концепт може се довести у везу са глобализацијом и бројним нежељеним ефектима које она има, док други лако погодује национал-ном шовинизму. Пажњу слушалаца посебно су привукла професорова излагања о религиозним аспектима Комтовог позитивитстичког науч-

Forum Romanum

Б. Савковић и В. Топаловић на предавањуо повести Мирослављевог јеванђеља

38

ног програма, као и професорова критика правних трансфера.

У петак, 2. децембра 2011. годи-не гост Форума је био адвокат Го-ран Петронијевић, који је говорио студентима на тему Могућност утврђивања истине пред Хашким трибуналом. Овакав наслов преда-вања је послужио као повод за вео-ма занимљиво предавање о искуст-вима која је овај наш престижни адвокат стекао у раду Хашког три-бунала, нарочито у својству пра-вног саветника бившег председ-ника Републике Српске Радована Караџића. Студенти су могли саз-нати низ детаља о специфичнос-тима процедуре пред тим судом, о споразуму Холбрука и Караџића, о томе колико велики број волонте-ра-студената из свих делова света учествује у припреми материјала за одбрану Радована Караџића, о томе како су се вештачили нај-познатији случајеви масакра Мар-кале I и II, ул. Васе Мискина и до којих се резултата дошло, о важ-ности процесних маневара у духу англосаксонског права које суге-рише правни саветник, калифор-нијски адвокат Питер Робинсон (Peter Robinson). Амфитеатар VI у који се Форум, по ко зна који пут, морао изместити због изузетног интересовања, био је тесан да при-ми све заинтересоване, тако да је велики број слушалаца предавање престајао до краја. После низа

занимљивих и врло мериторних питања, сусрет је окончан дугим аплаузом и обећањем предавача да ће поново посетити Форум, чији је био члан као студент.

Следећег петка, 9. децембра 2011. године, Форум се поново морао пре-местити у амфитеатар VI, јер је гост био добро познати пријатељ Фору-ма и динамични предавач Виктор Кастелани (Victor Castelani), профе-сор Универзитета у Денверу, који је већ трећи пут на крајње атрактиван начин говорио о врло озбиљним и деликатним академским питањима. Овога пута његово предавање се односило на тему Римско право и римска комедија. Мада се о делима римских комедиографа као извору за изучавање римског права много писало у литератури, угао из кога је овом питању приступио професор Кастелани је био веома оригиналан, као и његов укупни наступ. Кроз анализу неколико карактеристич-них одломака из појединих римских комедија, Кастелани је, између оста-лог, дошао до закључка да су појам и реч fides дошли у римско право из грчког права, што је изазвало живу дискусију за време, али и после пре-давања, у просторији Форума, где је предавач још дуго остао у разгово-ру са својим колегама и студентима.

Серију форумских предавања затворила је 16. децембра госпођа Александра Саша Бановић причом О старом Београду и београдској

тврђави. У својству дугогодишњег директора Завода за заштиту спо-меника културе града Београда госпођа Бановић је допринела очувању аутентичних урбанистич-ких целина старог Београда, као и заштити и реконструкцији бе-оградске тврђаве, а своју борбу за стручност и љубав према Београду она и даље доказује кроз делатност Фонда „Лука и Саша Бановић“. По-следња дешавања везана за проме-не детаљног урбанистичког плана нашег главног града, као и имовин-скоправна проблематика настала тим поводом, били су главна тема овог предавања, након кога су ус-ледила бројна питања слушалаца. Предавању је претходило потпи-сивање протокола о сарадњи из-међу Правног факултета и Фонда „Лука и Саша Бановић“, којим је формализована пракса Фонда да награђује победника Такмичења у беседништву и најбољи мастер рад из области међународног права и међународних односа. �

Промоције књига и часописаУ Народној библиотеци у Пожа-

ревцу, 2. новембра 2011. годи-не, проф. др Јовица Тркуља је отво-рио изложбу „Слободан Јовановић: осврт на живот и дело“. Након отварања изложбе организован је разговор о књигама Слободана Јовановића и листу Порука чији је репринт издао „Гласник“. Уводни-чар је био проф. др Тркуља, а во-дитељ Беба Станковић, директорка Библиотеке.

�����

У малој сали Коларчевог Уни-верзитета, 8. новембра 2011. године одржана је промоција књиге Споме-ница Валтазару Богишићу, књига 1–2, на којој су уводничари били проф. др Миодраг Орлић, др Јован Ћирић, мр Лука Бренеселовић и проф. др Јовица Тркуља, док је во-дитељ била Гордана Милосављевић.

�����

У Гласниковој Књижари-гале-рији у Београду одржан је скуп поводом годишњице смрти вели-

ког библофила Животе Лазића. На скупу су говорили: проф. др Момир Милојевић, проф. др Јови-ца Тркуља, др Ђорђе Лопичић и Жељко Јелић.

�����

У Градској библиотеци у Субо-тици, 1. децембра 2011. године, проф. др Јовица Тркуља је отво-рио изложбу „Слободан Јовановић – осврт на живот и дело“. Након отварања изложбе организован је разговор о књигама Слободана Јо-

39

вановића и листу Порука. Уводни-чар је био проф. др Јовица Тркуља, а водитељ Драган Роквић, дирек-тор Библиотеке.

�����

У издању Српског фискалног друштва (СФД) објављен је срп-ски превод Смерница ОЕЦД-а за примену правила о трансферним ценама за мултинационална преду-зећа и пореске управе (2010). После више од годину дана рада, група за трансферне цене СФД коју су чи-нили проф. др Дејан Поповић, мр Светислав В. Костић, др Драган Демировић и мр Саша Ранђеловић, уз подршку младих сарадника кон-султантске куће Deloitte (Милице Обрадовић, Филипа Ковачевића, Милоша Крстића и Дејана Мрако-вића, LL.M), привела је крају посао на преводу на српски језик једног од најзначајнијих упоредних извора из области трансферних цена, изво-ра који представља основ за сваког ко жели да се бави овим делом по-реског права. Превод је штампан у 300 примерака, при чему је одлуком Скупштине СФД 130 примерака поклоњено државним, судским и академским институцијама у Репу-блици Србији и Републици Српској.

Изузетно посећена промоција српског превода Смерница ОЕЦД за примену правила о трансфер-ним ценама за мулитинационална предузећа и пореске управе одржа-на је 12. децембра на Правном фа-култету Универзитета у Београду. На њој су се присутнима обратили проф. др Мирко Васиљевић, декан Правног факултета Универзитета у Београду, проф. др Дејан Поповић, председник СФД, Дејан Стојано-вић, генерални секретар СФД и мр Светислав В. Костић, члан групе СФД за трансферне цене. СФД од свог оснивања делује под окриљем Правног факултета Универзитета у Београду, при чему су на самој промоцији сви представници СФД изразили своју дубоку захвалност овој двовековној институцији на подршци која се несебично пру-

жа од самог оснивања СФД крајем 2006. године.

После промоције у Београду, 15. децембра 2011. године одржана је и промоција у Бања Луци, која је ор-ганизована у Административном центру Владе Републике Српске.

�����

Промоција другог броја Сту-дентске ревије за привредно пра-во одржана је 26. децембра 2011. године, у конфенренцијској сали Правног факултета Универзитета у Београду. Поред промоције новог броја, бр. 2. за академску 2010/11 го-дину, представљен је и нови двоје-зични веб портал Ревије, који се на-лази на адреси www.selr.bg.ac.rs.

Присутне су поздравили до-цент др Татјана Јованић, главни и

одговорни уредник Студентске ревије за привредно право, и проф. др Мирко Васиљевић, декан Пра-вног факултета, који је истакао своје задовољство због успешног рада Ревије. Присутнима су се по-том обратили студент продекан Марко Антић, уредник докторант Марко Миленковић, као и Владан Миљковић испред студената уред-ника за академску 2010/11. Потом је члан студентске редакције Иван Ивановић представио присутни-ма Интернет презентацију Ревије и објаснио им могућности које она пружа својим посетиоцима. Промоција је завршена позивом за пријаву студентских радова за трећи број Ревије, уз изразе задо-вољства што Ревија постаје још једно од препознатљивих обележја нашег факултета. �

Представљање Смерница за примену правила о трансферним ценама

40

У протеклом периоду, 17 на-ставника и сарадника Пра-

вног факултета закључило је уговоре о раду, након што су иза-брани у више звање или поново изабрани у исто звање. На свеча-ности одржаној 1. новембра 2011. године у Деканату, у присуству продекана доц. др Марка Ђурђе-вића и секретара Миљка Ваљаре-вића, декан проф. др Мирко Ва-сиљевић уручио је уговоре о раду нашим колегама.

Уговор о раду за највише нас-тавничко звање закључила је др Оливера Вучић, која је изабрана у звање редовног професора за Ус-тавноправну ужу научну област – предмет Уставно право.

У звање ванредног професо-ра изабрани су: др Драгор Хибер, ванредни професор за Грађанско-правну ужу научну област – пред-мете Грађанско право-општи део и Стварно право (поновни избор); др Мирослав Милошевић, ванред-ни професор за ужу научну об-ласт Правна историја – предмет Римско право (поновни избор); др Жика Бујуклић, ванредни профе-сор за ужу научну област Правна историја – предмет Римско пра-во (поновни избор) и др Владан Петров, ванредни професор за Уставноправну ужу научну област – предмете Уставно право и Парла-ментарно право.

Радни однос на Правном факул-тету засновало је пет наставни-ка изабраних у звање доцента: др Војислав Станимировић, доцент за ужу научну област Правна ис-торија – предмет Упоредна прав-на традиција (поновни избор); др Владимир Вулетић, доцент за ужу научну област Правна историја – предмет Римско право; др Бранко Радуловић, доцент за ужу научну област Економска анализа права – предмет Основи економије; др

Марко Станковић, доцент за Ус-тавноправну ужу научну област – предмет Уставно право и др На-таша Петровић Томић, доцент за Пословноправну ужу научну об-ласт – предмет Право осигурања.

Након избора у звање асистен-та, уговоре о раду закључили су: др Марко Станковић, асистент за Уставноправну ужу научну област – предмет Уставно право (поновни избор); Наталија Лукић, асистент за ужу научну област Кривично право – предмет Криминологија са правом извршења кривичних санкција; Јелена Лепетић, асистент за Пословноправну ужу научну об-ласт – предмет Компанијско право и Стечајно право; др Љубинка Ко-вачевић, асистент за Радноправну ужу научну област – предмет Рад-но и социјално право (поновни из-бор); мр Данило Вуковић, асистент за ужу научну област Социологија права – предмет Основи социоло-гије и социологија права (понов-ни избор); др Мирјана Радовић, асистент за Пословноправну ужу научну област – предмете Трго-

винско право и Саобраћајно право (поновни избор); Ивана Марко-вић, асистент за ужу научну област Кривично право – предмет Кри-вично право; Милош Јовановић, асистент за Међународноправну ужу научну област – предмете Увод у право европских интегра-ција и Међународни односи.

Након што их је Изборно веће Правног факултета изабрало у звање сарадника у настави, угово-ре о раду закључили су и Марко Перовић, сарадник у настави за Грађанскоправну ужу научну об-ласт – предмет Облигационо пра-во и Урош Живковић, сарадник у настави за Међународноприват-ну ужу научну област – предмете Међународно приватно право и Арбитражно право.

�����

Одлуком од 7. септембра 2011. године, проф. др Бранко Ракић именован је за управника мастер студија европских интеграција.

�����

Са свечаности поводом уручења уговорā о раду

Факултетски живот

41

Одлуком од 12. октобра 2011. го-дине, мр Драган Павић именован је за секретара Правне клинике.

�����

Асистент мр Мирјана Радовић је 20. октобра 2011. године одбранила с одликом докторску дисертацију под насловом „Банкарски посао де-позита хартија од вредности“, пред Комисијом у саставу: проф. др Предраг Шулејић, проф. др Мир-ко Васиљевић (ментор) и проф. др Небојша Јовановић (ментор).

�����

Асистент мр Љубинка Ковачевић је 24. октобра 2011. године одбрани-ла са одликом докторску дисерта-цију под насловом „Правна субор-динација у радном односу и њене границе“, пред Комисијом у саставу проф. др Мирко Васиљевић, проф. др Предраг Јовановић и проф. др Бранко Лубарда (ментор). Поред проф. др Бранка Лубарде, ментор при изради дисертације био је и проф. др Боривоје Шундерић.

�����

И ове године, Правни факул-тет Универзитета у Београду ор-ганизује припремну наставу за правосудни испит. Настава за 52 уписана кандидата почела је 14. ок-тобра 2011. године и трајаће до 4. фебруара 2012. године. Управник Припремне наставе је проф. др Оливер Антић, док функцију заме-ника управника обавља проф. др Милан Шкулић.

�����

У новембру 2011. године, на прочељу зграде Правног факулте-та Универзитета у Београду истак-нута је година његовог оснивања (1808), као још једно подсећање на двовековну традицију коју башти-ни Правни факултет.

�����

Током 2011. године настављено је реновирање зграде Факултета, унапређен је визуелни изглед и знатно осавремењена функцио-налност зграде и радни комодитет. Тиме су услови студирања и рада достигли један од највиших стан-дарда. Радовима изведеним ове године испуњен је веома детаљан план рада који је на почетку ман-дата поставио декан Факултета проф. др Мирко Васиљевић. Тако су од половине јула до половине септембра 2011. године извршени обимни грађевинско-занатски ра-дови на адаптацији 14 санитарних чворова унутар зграде Факултета, као и адаптација дела сутеренског простора за Музеј.

�����

У среду, 5. октобра 2011. године, на Правном факултету је одржан јубиларни састанак „Платинасте

генерације“ дипломираних прав-ника, који су се уписали на Прав-ни факултет Универзитета у Бео-граду пре пуних 60 година. Давне 1951. године, на наш Факултет је уписано више од 2000 бруцоша, од којих су многи израсли у истакну-те функционере, судије, тужиоце, адвокате и правнике у привреди и управи. Ова генерација подарила је српској правној науци и десет ре-довних професора: др Слободана Перовића, др Обрена Станковића, др Драгоша Јефтића, др Стевана Ђорђевића, др Миодрага Зечевића, др Милана Петровића, др Воји-на Димитријевића, др Радослава Стојановића, др Боривоја Старо-вића и др Александра Стојановића. Почешви од 1976. године, на ини-цијативу мр Светислава Р. Вуко-вића, сваког првог петка у октобру одржавају се годишњи састанци ге-нерације студената Правног факул-тета уписаних 1951. године. Поред мр Вуковића, организатори ових окупљања су и Душан Стојановић, Љубиша Јовановић и проф. др Сте-ван Ђорђевић.

На састанку који је ове године одржан на Правном факултету, присутне је поздравио декан Пра-вног факултета проф. др Мирко

На прочељу зграде Факултета истакнута је година његовог оснивања

42

Васиљевић, након чијег обраћања су уследили говори Љубише Јова-новића, проф. др Стевана Ђорђе-вића, проф. др Слободана Перо-вића, Владислава Јовановића и Светислава Вуковића. Састанку је присуствовало више од 50 колеги-ница и колега, којима су уручени платинасти индекси. Том прили-ком, платинасте индексе добили су и декан проф. др Мирко Васиље-вић, секретар Правног факултета Миљко Ваљаревић и управник фа-култетског Центра за издаваштво и информисање Драгиша Потић. Свечаност је окончана фотогра-фисањем и пријемом који је орга-низован у факултетском Клубу на-ставника и сарадника.

�����

Поводом завршетка 2011. и до-ласка 2012. године, 27. децембра је одржан традиционални ново-годишњи коктел за запослене на Правном факултету. На дружењу организованом овим поводом при-сутнима се обратио декан проф. др Мирко Васиљевић који је свима пожелео срећнију и бољу годину, а,

с обзиром на то да у 2012. години истиче његов трећи декански ман-дат, уједно се захвалио на подршци коју је имао у претходних осам го-дина. Четири дана раније, за децу запослених на Факултету била је организована посебна прослава, на којој је за најдраже госте Пра-вног факултета изведена позори-

шна представа, уз поделу нового-дишњих пакетића.

�����

Управа Правног факултета у Бе-ограду још једном је показала да брине о студентима са посебним потребама и њиховим пробле-мима. Овога пута, испред Управе Правног факултета, 20. јула 2011. године, декан проф. др Мирко Ва-сиљевић и продекан за финасије, доц. др Марко Ђурђевић примили су у Деканату студента треће го-дине основних академских студија Милоша Тодоровића, који има тешко оштећење вида, а притом се налази и у тешкој материјалној си-туацији.

У пригодном разговору са пред-ставницима Управе, колеги Тодо-ровићу је уручен нов компјутер и пратећа опрема, са софтвером прилагођеним за учење студенти-ма са оштећеним видом. Проф. др Мирко Васиљевић је истакао да ће и у будућности настојати да изађе у сусрет и помогне студентима са посебним потребама и тако олак-ша њихово студирање. Студент Милош Тодоровић, видно обра-дован овим поклоном, захвалио

Јубиларни састанак генерације дипл. правникакоји су се уписали на Факултет пре 60 година

Уручење поклона студенту М. Тодоровићу

43

се декану и Управи Правног фа-култета на овом, за њега изузетно значајном поклону, и истакао да ће то у великој мери помоћи ње-говом даљем учењу и испуњавању обавеза на Правном факултету. Такође, Милош се у своје име, и у име других студената са посебним потребама, захвалио на свему што је декан Васиљевић у протеклих неколико година учинио у циљу побољшања њиховог положаја на Правном факултету у Београду.

�����

Чланови једанаесточлане поро-дице Ђурић из села Бинач у општи-ни Косовска Витина, који су, након што су им 1999. године Албанци запалили кућу, дванаест година живели у једној собици као под-станари, 17. октобра су се конач-но уселили у своју кућу. Изградњу куће за ову породицу помогао је и Правни факултет Универзитета у Београду, као и његови запослени, који су током марта прикупљали новчана средства за овај племени-ти циљ. Подсећања ради, акција „Да и они имају кров над главом“

је потекла од организације „Мајка девет Југовића“ из Грачанице и бе-оградског Института за физику, а спроведена је посредством Рашко-призренске епархије, уз помоћ дру-гих бројних дародаваца из земље и иностранства. Нови дом Ђурића освештао је владика Теодосије, а захвалницу је у име Правног фа-култета примио студент Светислав Мађаревић, активиста Фонда „Ос-мех на дар“.

�����

Делегација Правног факултета у саставу: декан проф. др Мирко Васиљевић, продекан доц. др Мар-ко Ђурђевић и секретар Факулте-та Миљко Ваљаревић посетили су 2. децембра Гимназију у Краљеву, којој су Правни факултет и ње-гови запослени помогли уплатом новчаних средстава у износу од два милиона динара за уклањање последица тешког земљотреса у новембру 2010. године. Представ-ници Правног факултета обишли су зграду Гимназије у присуству директора Мирослава Видића, који их је обавестио да је санација зграде извршена средствима из општинских фондова, док је по-моћ Правног факултета намењена подизању стандарда наставе и ус-лова за рад ученика ове школе.

�����

У име Управе Факултета, а на позив епископа милешевског гос-подина Филарета, продекан за финансије доц. др Марко Ђурђе-вић присуствовао је 7. октобра, на празник светог краља Владислава, обележавању ктиторске славе ма-настира Милешеве. Том прили-ком, на литургији коју је служио патријарх српски господин Ири-неј, освештано је највеће црквено звоно у Србији, тешко девет тона, а које је поклон Андреја Козицина из Русије. �

Породицa Ђурић испред нове куће чију јеизградњу помогао и Правни факултет

44

Пету годину узастопце деле-гација Правног факултета у

Београду је на Велику Госпојину (28. августа) походила манастир Хиландар и друге светогорске све-тиње. Делегацију су чинили декан Мирко Васиљевић, чланови управе Жика Бујуклић, Милан Шкулић, Марко Ђурђевић, секретар факул-тета Миљко Ваљаревић, као и про-фесори Данило Баста, Сима Авра-мовић, Небојша Јовановић, Зоран Мирковић, Рајко Јелић, доцент Игор Вуковић, а из стручне служ-бе мр Драган Павић, Љубомир Вујовић, Александар Бошковић. Водич и организатор пута је и ове године био Далибор Ђукић, сарад-ник у настави на предмету цркве-но право. Групи се придружио и професионални фотограф агенције Танјуг Раде Прелић, који је о овој посети оставио филмовану причу за факултетску архиву. Ово је део путописа са тог путовања:

„Првог дана боравка на Светој Гори организован је обилазак не-колико светогорских манастира на источној обали Атонског по-луострва. Због буре нисмо крену-ли из Јерисоса, већ нас је локални трајект повезао од Уранополиса до луке Дафни на западној страни. Зато смо прво морали да се успне-мо до Кареје (управног седишта Свете Горе) смештеног у самом средишту полуострва и да се потом спустимо до Ивирона на супротној страни полуострва. Прошле годи-не смо посетили овај манастир и пошто немамо времена за задржа-вање, продужавамо даље. Најпре смо посетили један од најстаријих светогорских манастира Филотеј. После дугог успона, дочекује нас необична одбрамбена кула, црвено обојена и са великим исцртаним крстом на улазној фасади. Оду-шевила нас је манастирска порта, чиста и беспрекорно уређена, са мноштвом цвећа и свеже ошиша-ном травом. У самој цркви имали смо прилику да се поклонимо Бо-

городичиној икони названој Гли-кофилуса (слатко целивање, „Слат-кољубива“). Посматрач не може остати равнодушан пред нежним призором Пресвете Богородице која у загрљају држи свога сина, Исуса Христа. Осим духовног ок-репљења, љубазни монаси су нас у пространој гостопримници ус-лужили светогорским ратлуком, хладном водом и узом, што нам је пружило неопходну снагу да кре-немо даље.

Следећи манастир је Каракал, који се налази уз саму обалу Све-те Горе, тако да смо морали напус-тити свежину шумске хладовине у брдима и спустити се ка морској обали. Одмах нам је привукло пажњу његово чудно име. Чак је и у средњовековним списима до-лазило до неуких тумачења која га повезују са римским царем слич-ног имена (мада је он живео осам векова раније) или за турски на-зив „кара-коуле“ (црна кула), иако је манастир настао почетком XI века, када је овај азијатски народ био још далеко од Европе. Моћна бранич-кула заиста доминира над улазном капијом, али је манастир највероватније подигао неки монах Каракалос или Каракалас, што су

била честа византијска презимена. Манастир је скромних димензија, скучен између зидина и међу рет-кима који нема фијалу (крстиони-цу) са освећеном водицом. Пок-лонили смо се бројним моштима, међу којима се истичу честице часног Крста и мошти Св. Јована Претече.

Потом смо наставили пут уз оба-лу ка северу полуострва и стигли до манастира Ставроникита (од ставрос – крст), који је изграђен на високо уздигнутом гребену из-над мора. Испред улаза нас доче-кује дугачки аквадукт са каракте-ристичним полукружним отворима и ограђеним базенима пуним воде. Највећа вредност манастира је мо-заичка икона Светог Николе, која носи карактеристичан назив Свети Никола од Шкољке (јер се на њего-вом челу налази посекотина, за коју кажу да је траг седефасте шкољке која је урасла у икону). Предање говори да су икону рибари мрежом извукли из мора, где је у дубинама боравила вековима (од како су је иконоборци тамо бацили) a потом су је преузели монаси на чување. Главна црква је најмања на Светој Гори, јер стешњене зидине нису до-звољавале подизање чак ни олтарс-

Хиландару у походе

Пријем код игумана манастира Ватопед

45

ке апсиде. Посетилац који жели да је споља обиђе једва се мимоилази са другима, али када изађе на једну од манастирских терасица, доживи невероватан контраст. Пред њим одједном изрони прелеп призор: дубоко испод манастира разбијају се морски таласи о стену на којој се уздиже, а на све стране пуца по-глед ка бескрајној пучини. Добија се утисак као да се лебди, а да се омања дрвена тераса на којој стоји-мо претвара у корпу ваздушног балона који посетиоца уздиже ка висинама. Сам манастир је одувек био сиромашан, јер његово имање обухвата невелико земљиште око зидина, а мали број монаха га с му-ком одржава. Зато су међу првима прешли на „општежиће“ (тзв. „ки-новија“, од коинос биос – заједнич-ки живот) уместо индивидуалног живота сваког од монаха (од мона-хос – који живи сам), у чему су их потом следили остали светогорски манастири, па и Хиландар.

Сасвим другачији доживљај пру-жио нам је Скит Пророка Илије, велелепно здање које су подигли руски монаси на Светој Гори среди-ном XVIII века. Задивио нас је мо-нументални иконостас, највећи на Светој Гори, у који је уграђено преко две тона злата. Бродом је превезен чак из Одесе у храм који својом ве-личином и лепотом још увек одише сјајем царске Русије. И поред своје величине, бројних монаха и еко-номске моћи, ова монашка заједни-ца нема статус манастира, јер је дре-вним типиком (уставом) Свете Горе одређено да то могу бити само 20 већ постојећих манастира.

После краћег задржавања и сли-кања са љубазним руским монахом, упутили смо се ка оближњем мана-стиру Пантократор (Сведржитељ). Као и Ставроникита, манастир је мали по обиму, подигнут на висо-кој стени изнад мора, са моћном кулом на улазу. У Саборном храму налази се чудотворна икона Мајке Божије, названа Геронтиса (Стари-ца). Ради се о веома реткој икони, висине скоро два метра, на којој је Богородица представљена у ста-ријем добу и природној величини,

без младенца Христа у наручју. По предању ова чудотворна светиња посебно помаже старијим људима и одатле носи тај чудни назив.

Након овог богатог, али и на-порног дана, стигли смо у Ватопед, највећи манастир на Светој Гори, чије нам је братство указало топло гостопримство. Српска историја је вишеструко повезана са овим знаменитим манастиром, у којем су се срели и потом боравили Сте-фан Немања и његов одбегли син Свети Сава. Њихове фреске у нат-природној величини и данас красе зидове простране манастирске тр-пезарије, а једну од црквица уну-тар манастирских зидина подигао је сам Свети Сава. Пре него што је постао напуштена рушевина, прво-битни Хиландар је био власништво овог манастира. Ватопед чува неке од најзначајнијих реликвија целог хришћанства, попут појаса који је исплела и носила сама Богородица Марија, прут од трске који су рим-ски војници дали Христу када су га ухватили и мучили, главу Светог Јована Златоустог и многих других. Следећег дана, након богослужења, игуман манастира Ватопед отац Је-фрем примио је чланове делегације Правног факултета. У пригодној беседи топло се захвалио на посе-ти и поклонима који су му дарова-ни и поручио да монаси на Светој Гори знају за херојско страдање српског народа и да ће у молитва-ма увек бити уз њега. Уз игуманов благослов, имали смо част и при-вилегију да обиђемо величанствен манастирски музеј, који представља најзначајнију светогорску ризницу. Ту се чувају експонати који датирају из различитих периода историје, од оних из предхришћанског времена па све до савремених црквених до-кумената и фотографија из новије манастирске историје. Међу овим експонатима смо са посебним уз-буђењем посматрали оригиналну хрисовуљу (златопечатну повељу) цара Душана, којом 1346. године потврдио бројне метохе манастира Ватопед. Ту је и пожутела фотогра-фија Светог владике Николаја Ве-лимировића, када је боравио у Ва-

топеду средином тридесетих година прошлог века. Љубазни домаћини су нам омогућили и преноћиште у лепо уређеним конацима, са чијих високих тераса смо током сутона уживали у прелепом погледу на ма-настирску порту и бескрајно мор-ско плаветнило.

Сутрадан смо се упутили ка ма-настиру Хиландару да би у њему дочекали најзначајнији празник на Светој Гори – Велику Госпојину, посвећену Успењу Пресвете Бого-родице. Део пута између Ватопеда и Хиландара препешачили смо ис-том оном стазом, којом су пре осам векова ходили Стефан Немања, као монах Симеон и његов син Сава. Успут смо посетили и манастир Есфигмен, чији монаси и даље ус-трајавају у свом отпору према еку-менском приближавању Цариграда и Ватикана. Њихова тврда (зилот-ска) убеђења изражава и парола истакнута на манастирској фасади: „Православље или смрт“. Монаси су нас љубазно дочекали и пошто смо се одморили, упутили смо се најзад ка српској царској лаври. И овога пута су се наша радост и усхићење повећавали сваким кораком који нас је приближавао српском духов-ном огњишту које на Светој Гори исијава већ осам векова.

О манастиру Хиландару, њего-вим знаменитостима и значају за

У хиландарској порти

46

Проф. др Радослав Стојановић(1930–2011)

У Београду је у среду, 31. августа 2011. године преминуо др Радослав

Стојановић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду. Са-храна је обављена 2. септембра на Но-вом гробљу, док је комеморативна сед-ница Наставно-научног већа Правног факултета Универзитета у Београду одр-жана 3. октобра 2011. године, у факул-

тетској сали за седнице. О успомени на почившег професора др Стојановића и његовом животу и делу говорили су де-кан Правног факултета проф. др Мирко Васиљевић, проф. др Миленко Крећа и проф. др Бранко Ракић. Том приликом, проф. др Бранко Ракић изговорио је сле-деће речи:

Опраштамо се данас од нашег дра-гог професора Радослава Стојановића, који је 1960. године засновао радни однос на Правном факултету Универзитета у Београду и прошао сва сарадничка и наставничка звања. За редовног профе-сора је изабран 1984. године. Био је шеф Катедре за међународно јавно право и међународне односе, а у пензију је оти-шао 1. октобра 1996. године.

Смрт блиских, драгих бића нају-верљивији је доказ онима који остају колико су речи слабе и немоћне – не-моћне да изразе бол, немоћне да уте-ше, недовољне да се на достојан начин каже последње збогом.

Зато ћу ја, драги мој професоре, сада када се растајемо од Вас, ограни-

чити свој поздрав на речи: „Хвала Вам, професоре!“, речи које смо ми који Вас знамо тако често имали разлога да из-говарамо, али речи које сте Ви понај-мање од нас очекивали.

Хвала Вам, добри професоре, у име нас са Правног факултета, за Вашу огромну приврженост Факултету и посвећеност раду са студентима, чије ће Вас генера-ције памтити по дивним предавањима и топлом, људском односу.

Хвала Вам за ведрину и оптимизам којима сте увек зрачили, никада нас не оптерећујући својим проблемима, али увек спремни да помогнете у решавању наших.

Хвала Вам, професоре, за све добро које сте свакодневно чинили свима нама који Вас познајемо, од срца, без задршке, без рачунице, не очекујући ништа заузврат, нити какву проти-вуслугу, нити оданост, чак, као што већ рекох, ни најобичнију захвалност.

Хвала Вам, добри мој професоре, што сте припадали оној реткој и све ређој врсти људи који, вођени племени-тошћу своје душе, чине добро другима,

нашу националну историју мно-го је тога већ речено, па и у ра-нијим нашим путописима. И овог пута нам је срце заиграло када смо прошли манастирску капију и угледали два огромна чемпреса који наткриљују Милутинову са-борну цркву и моћни Савин пирг. Нажалост, још увек их окружују рушевине изгорелих конака који се мукотрпно и веома споро обна-вљају, поготово од како су средства из грчких и наших фондова уве-лико пресушила. Током дана смо обишли хиландарску ризницу, а потом бројне знаменитости изван манастирских зидина: Милути-нову кулу, пирг св. Василија, Крст цара Душана и његову маслину, ка-пелу где су монаси сусрели магаре са Тројеручицом на самару, гробну цркву где почивају монаси све док им се земни остаци не нађу у зајед-ничкој крипти итд. На крају смо присуствовали целоноћном бде-нију у част наступајућег празника, а у јутарњим часовима служена је Света Литургија, након које смо присупили свечаној празничној трпези. У прочељу, на почасном

игумановом месту, била је ико-на Тројеручица, чиме се стављало до знања да Богородица бдије над овим манастиром и њиме управља.

На крају посете наше представ-нике је примио игуман манасти-ра Хиландара отац Методије. Том приликом је декан проф. др Мирко Васиљевић уручио поклоне и при-лог Правног факултета манастиру Хиландару са циљем олакшавања обнове ове наше светиње, чији је већи део изгорео у недавном по-жару. Игуман Методије је изразио дубоку захвалност хиландарског братства на помоћи коју већ го-динама пружа наш факултет и пожелео да се традиција долазака делегација са Правног факултета настави и у будућности. Испраће-ни с љубављу и бригом хиландар-ских монаха, кренули смо назад у „свет“, како то имају обичај да кажу светогорци. На лицима свих нас видела се сета што одлазимо, али и нада да ћемо се вратити и из-нова походити ово јединствено ме-сто, чије најважније обележје нису моћне древне грађевине и драгоце-не реликвије, већ људи испуњени

истинском љубављу према Богу и према људима.“

О утисцима са овог и ранијих путовања на Свету Гору, проф. др Жика Бујуклић је одржао преда-вање на Правном факултету, 17. децембра 2011. године. Пред не-колико стотина студената и дру-гих посетилаца који су испунили амфитеатар V, говорио је о значају Хиландара за државноправну ис-торију српског народа. Живописно двочасовно излагање, уз пројекци-је слика, присутни су поздравили бурним аплаузом. Тиме је наста-вљена традиција ових предавања, која професор Бујуклић одржава у континуитету већ три деценије. �

In memoriam

47

а да чак и нису свесни тога да чине до-бро, сматрајући то што раде нормал-ним, обичним и природним.

Хвала Вам, добри професоре, на љу-бави према нашем народу, не некак-вој апстрактној љубави изражаваној испразним речима, већ љубави пуној пожртвовања и, пре свега, љубави пре-ма обичном, народном човеку, љубави која Вас је подстицала на честа путо-вања и дуготрајне боравке међу наро-дом у српској унутрашњости, у ономе што сте називали „дубоком, суштин-ском Србијом“.

Хвала Вам што сте своју профе-сионалну каријеру и патриотско пре-галаштво крунисали тиме што сте нашем народу и нашој земљи, у злим и мрачним временима кроз која пролази-мо, подарили зрак светлости и трену-так достојанства, јер је управо тим на чијем сте се челу Ви налазили успео пред Међународним судом да се избори да остваримо, једини пут у нашој но-вијој историји препуној разочарања, више од онога што смо се усуђивали да очекујемо.

Хвала Вам, добри професоре, и изви-ните што нисмо били кадри да Вам се на достојан начин одужимо за све што сте чинили за нас. Ово последње ка-жем пре свега и понајвише у своје лично име, али знам да то и те како важи и за друге који су Вас знали.

Поносни смо на Вас, једнако као што све разлоге за понос има и Ваша поро-дица коју сте толико волели, пре свега Ваша кћи Дубравка и унучица Ана.

Памтићемо Вас по Вашем делу, по добру, по ведрини, по великом срцу и по топлој и осећајној души.

Нека Вам је вечна слава!

�����

Проф. др Обрад Станојевић(1933–2011)

Дугогодишњи професор римског права београдског Правног факултета др Обрад Станојевић преминуо је 23. новембра 2011. године у Београду, а

сахрањен је три дана касније, на Топ-чидерском гробљу. Комеморативна сед-ница Наставно-научног већа одржана је у понедељак, 28. новембра 2011. године, у сали за седнице, када су о делу про-фесора др Станојевића говорили декан проф. др Мирко Васиљевић, проф. др Мирослав Милошевић и проф. др Ми-лена Полојац. Том приликом, проф. др Мирослав Милошевић обратио се сле-дећим речима:

Никада није једноставно сажети у ограничени број речи један плодан, ис-пуњен и заокружен живот у тренутку када је он окончан, и када то треба да учини неко ко му је деценијама био близак. То је посебно тешко када се ради о професору Обраду Станојевићу. Свако ко је имао прилику да га макар и површно упозна, најпре би стекао уве-рење да је он несвакидашња личност. Али, његова комуникативност, заин-тересованост за готово све аспекте живота и интелектуална радозна-лост приближавалe су га великом броју људи у различитим околностима и срединама, у којима се његова личност испољавала на различите начине.

Био је активан спортиста, у дис-циплини која се обично не повезује са израженом интелектуалном оријента-цијом. Готово до краја живота остао је предани члан хора „Бранко Крсма-новић“. Био је и пасионирани ловац, бар колико се могло закључити по ен-тузијазму којим је говорио о томе. Из тих сфера његовог живота су потекла пријатељства која су му много значила.

Ипак, Обрад Станојевић је, од тре-нутка када је почео да ради на Прав-ном факултету, био пре свега рома-ниста и школски човек. Рођен 1933. године, изабран је за асистента у ок-виру другог великог таласа послератне кадровске обнове Факултета, када је у кратком периоду примљен неуобичаје-но велики број асистената из његове или блиских генерација. То се догодило у условима дестаљинизације земље, док су се друштвена мерила и општа ин-телектуална атмосфера нагло мења-ли. Зато не изненађује да су новодо-шавши асистенти, нарочито када су постали наставници и преузели зна-чајну улогу у активностима Факулте-та, у очима неких својих доскорашњих професора и тадашњих старијих колега остављали утисак компакт-не групе, која је повремено изазивала подозрење. Бар за део њих био се одо-маћио назив „младотурци“. Неки међу њима нису били ни чланови једине и владајуће партије. Тој категорији је припадао и Обрад Станојевић, и за ту чињеницу је везан један детаљ који по-казује његов независни и неортодоксни

начин размишљања. Иако је пореклом и менталним склопом био предодређен за неспоразуме са обавезном званич-ном идеологијом, често је наглашавао да га је тек боравак са стипендијом у Сједињеним Државама определио да постане члан Савеза комуниста. С друге стране, истицао је да пре све-га његовој генерацијској припадности треба приписати околност да је после стицања доктората неколико година чекао избор у звање доцента.

Био је један од најатрактивнијих предавача, али пре свега за оне студен-те који су делили његову интелекту-алну радозналост. Његова излагања у „петици“ су привлачила и одржавала пажњу успутним духовитим примед-бама, непредвидивим аналогијама, кул-турним референцама и етимологијама. И када би се саставио списак свих егзо-тичних података које је наводио, било би тешко, ако не и немогуће, утврдити одакле потичу. Свакако, он је био пос-већени читалац, али је изгледало да је његов избор лектире резултат некакве магије која другима није доступна.

Нема сумње да је уживао у раду са студентима, и да редовне облике рада није сматрао довољним да оствари своју улогу наставника и мисију Уни-верзитета. Велики део свог духа, енер-гије и времена уложио је у две ваннас-тавне активности које су временом постале праве институције и важни елементи „имиџа“ Правног факулте-та. Старија је Forum Romanum, који је навршио четрдесет година непре-кидног рада. Обрад можда није био иницијатор његовог оснивања, али је од првих дана био свакако одлучујући чинилац у обликовању његове физионо-мије и остваривању његових домета. Од скромног клуба љубитеља римског права и антике, како је првобитно замишљен, Forum је брзо прерастао у центар окупљања и повезивања студе-ната, који битно утиче на њихов жи-вот. Већина чланова из првих година рада клуба и даље себе назива „форума-шима“ и одржава блиске везе међусобно и са Факултетом. С друге стране, у Forum-у су излагали бројни угледни до-маћи и страни предавачи, који сu после тога постајали пријатељи Правног факултета и доприносили престижу наше куће у својим срединама.

Од времена када је био декан Факул-тета, суморних деведесетих година, на иницијативу Обрада Станојевића и пре свега захваљујући његовим напо-рима, такмичења студената Правног факултета у говорништву су постала уходана традиција, превазишла су ок-вире Факултета и довела до настанка „Institutio oratoria“, која је генератор обнове ове племените вештине у на-

48

шој земљи. Део ренесансе реторике је и увођење истоименог предмета у нас-тавни план Правног факултета.

Негде шездесетих година појавио се, најпре у неформалним разговорима, а касније и у текстовима о настави или развоју истраживања римског права у Југославији, појам „београдска рома-нистичка школа“. Иако није сасвим јас-но да ли он означава неку врсту истра-живачког правца или особени приступ последипломским студијама и докто-ратима, нема много дилеме око њего-вог смисла: изучавање римског права се не може ослонити само на текстове, већ се морају узети у обзир и друштве-не околности, културно окружење и компаративни подаци. Појам је веро-ватно настао у време када је ментор већине југословенских романиста био професор Стојчевић, али је у општу употребу доспео тек деведесетих, када је Обрад Станојевић постао готово синоним за римско право у Србији, а добрим делом и у тзв. окружењу. Тако је и „београдска романистичка школа“ постала „учење римског права код Об-рада“ или „бављење риским правом на Обрадов начин“. Већина данас актив-них предавача римског права на срп-ском и сродним језицима сматра себе, овако или онако, његовим ученицима. Ако треба да објасне у чему се огледа тај утицај професора Станојевића, одговор редовно указује на ширину и неортодоксност приступа. Како је сам био ослобођен клишеа и сувопар-ности у сопственим радовима, тако је и од кандидата за магистре и докторе очекивао да покажу свежину и ориги-налност. Ако то није изводљиво када су у питању закључци, могуће је при избору теме, у начину размишљања или стилу излагања. Упорно је, иако ненаметљиво и зато не увек успешно, настојао да се кандидати определе за теме које нуде простор за самосталне идеје, као што је истраживање права у ванправним литерарним тексто-вима или епиграфским споменицима са одређеног простора. То је био на-чин, како је веровао, да се поред права упознају и људи чији дух је то пра-во изражавало, без чега право остаје суштински неразумљиво.

Ово кратко подсећање, најмање жељеним поводом, једва да даје обрисе онога што је Обрад Станојевић био и шта је значио за Факултет, своје сту-денте, сараднике и пријатеље. Утешна је, међутим, чињеница да нам је оста-вио богату научну, друштвену и изнад свега хуманистичку заоставштину.

�����

Академик Михаило Ђурић(1925–2011)

Професор Правног факултета Уни-верзитета у Београду академик Миха-ило Ђурић преминуо је 25. новембра 2011. године у Београду. Комемора-тивна седница Наставно-научног већа одржана је у понедељак, 26. децембра 2011. године, у сали за седнице, када су о лику и делу академика Ђурића го-ворили декан проф. др Мирко Васиље-вић, академик Данило Баста и проф. др Јовица Тркуља. Том приликом, проф. др Тркуља изговорио је следеће речи:

Академик Михаило Ђурић, један од најбриљантнијих умова модерне Ср-бије, чији животни пут је својеврсни спој слободе и нужности, а дело и де-латност редак пример ангажовања ин-телектуалца, преминуо је 25. новембра 2011. године.

Професор Ђурић је рођен 1925. годи-не у Шапцу од оца Стевана, судије, и мајке Милице, рођ. Деспотовић, учи-тељице. Његов отац, Стеван Ђурић ратовао је у Првом светском рату, као један од 1300 каплара у славом овен-чаном Ђачком батаљону. После рата радио је као судија и председник окруж-ног суда више од две деценије. Судио је у име правде и закона, а не у име воље политичких режима и моћника. Због тога је често добијао премештаје од Битоља, Штипа, Косовске Митровице до Берана и Скопља.

Млади Михаило је од оца насле-дио љубав према истини и правди као најјачој одредници карактера, али и чврстину и отпорност на свакојака времена и тешка искушења. Основну школу и гимназију учио је у разним местима службовања свог оца. Сту-дирао је право и класичну филологију на Правном факултету и Филозоф-ском факултету у Београду. У свет филозофије увео га је и поучавао, мимо официјалних факултетских програма, Кајица Миланов, маргинализовани до-цент Филозовског факутета у Београ-ду. Од тада па до краја свог животног

пута Михаило Ђурић се кретао соп-ственом стазом у нашој филозовији.

Докторирао је 1954. године тезом „Идеја природног права код грчких со-фиста“. Исте године је на Правном факултету изабран за асистента, где је потом биран у сва универзитетска звања. Због критике уставних аман-дмана 1971. године, осуђен је на девет месеци строгог затвора. Након тога је изгубио радно место на Факултету. Свој научни рад продужио је као науч-ни саветник у Институту друштве-них наука у Београду од 1974. до 1990. године, када се враћа на Правни факул-тет, где је наредне године пензионисан.

На Правном факултету држао је предавања из историје политичких теорија, социологије, теорије државе и права и методологије друштвених наука. Предавао је на многим универ-зитетима у некадашњој Југославији, у Бечу, Западном Берлину, Аугзбургу и на другим немачким и аустријским уни-верзитетима. Од 1981. до 1991. био је директор редовних годишњих курсева о Ничеовој филозофији у Међуунивер-зитетском центру у Дубровнику. Дуги низ година био је председник Научног већа Института за филозофију Фи-лозофског факултета и главни уред-ник часописа „Филозофски годишњак“, гласила тог иниститута. Био је члан Савета редакције часописа „Praxis“, члан Управног одбора Корчуланске ле-тње школе, Управног одбора Српске књижевне задруге. Био је редовни члан Српске академије наука и уметности и Европске академије наука и уметнос-ти у Салцбургу.

Као научник и филозоф, Ђурић је веома плодан писац. Делујући у ши-роком временском раздобљу од шест деценија, објавио је десетине студија и монографија, на стотине чланака, расправа и прилога у домаћим и стра-ним часописима и зборницима. Свој на-учни и филозофски рад усмерио је испр-ва на историју политичке филозофије, социологију и методологију друштве-них наука, а потом се усредсредио на фундаменталне проблеме филозофије. Објавио је књиге: „Идеја природног права код грчких софиста“, „Пробле-ми социолошког метода“, „Социологија Макса Вебера“, „Хуманизам као поли-тички идеал“, „Mythos Wissenschaft“, „Ideologie“, „Утопија измене света“, „Ниче и метафизика“, „Nietzche und die Metaphysik“, „Изазов нихилизма“, „Пу-теви ка Ничеу“, „Искуство разлике“, „О потреби филозофије данас“, „Крхко људско добро“. У овим књигама дошла је до израза његова изузетна еруди-ција, добро познавање предмета о коме пише, доследна и целовита сопствена мисао о свету у коме живимо.

49

Ђурићева предавања, јавне иступе и текстове краси елегантан стил и прецизан језик, који га сврстава у дос-тојне следбенике београдског стила. Врхунски беседник и стилиста, сва-ком речју и сваким написаним ретком трудио се да својим мислима и идејама даде примерен и складан језички оквир, да њихов унутрашњи склад и мисаону лепоту изрази на јасан, сређен, елеган-тан начин.

О интелектуалној и моралној величини професора Ђурића сведоче судови које су о њему изрекли водећи савремени мислиоци, његове колеге и сарадници, као и награде угледних националних и европских институција. Ценећи му рад и допринос филозофији, његове немачке колеге на челу са проф. др Јозефом Симоном припремили су и објавили 1985. године зборник радова у част његовог шездесетог рођендана. По-водом седамдесетог рођендана објављен је међународни зборник радова „Криза и перспективе филозофије“ (1995), а у част осамдесетог рођендана објављен је свечаник „Мишљење у вртлогу наше-га времена“ (2005). Добитник је Окто-барске награде града Београда, награда Матице српске, Коларчеве задужбине, Радио-Београда, „Лаза Костић“ и „Раш-ке хрисовуље“. За заслуге и доприносе у области филозофије добио је 2009. го-дине Међународну награду „Луиђи Тар-туфари“ Националне академије наука Републике Италије.

Својим јавним ангажманом про-фесор Ђурић је, као мало ко у Србији, афирмисао етос јавног делања уте-мељеног на јединству мишљења – гово-ра – чињења, на прожимању животног и мисаоног опредељења.

Због аутономног и критичког ја-вног става, сјајна универзитетска и научна каријера сурово му је прекину-та почетком седамдесетих година, кад је због доследне борбе за истину, и правду, због чврсте вере у слободу мишљења, говора и интелектуалног стваралаштва – осуђен на робију. Човек који је у храбрости за истину видео највиши израз људског дотојан-ства, професор који је своје студенте учио да је љубав према истини и пра-вди највећа страст људског ума, те да је присуство аутономног критич-ког интелектуалца у модерном полису кључ демократије – нашао се у Пожа-ревачкој апсани.

Упркос чињеници да је својим го-вором пророчански указао на погубне последице тадашњих уставних проме-на, које су каснија збивања потврдила, проф. Ђурић је казну од девет месеци строгог затвора издржао у целости.

Осуда и робија проф. Ђурића због преступа мишљења задирали су у саму срж моралне савести и духовног здра-вља нашег друштва. Они су потврда безумља охолих властодржаца и њи-хових ратничких похода на институ-ције културе. Истовремено, то је био и знак беса, несигурности, болести и слепила тога поретка који је таквим понашањем себи самом одредио морал-ну осуду пред историјом.

Стицајем околности, почетком 2009. године, када се дванаест томова Сабраних списа Михаила Ђурића поја-вило у књижарама Србије, Окружни суд у Београду је донео решење о његовој рехабилитацији. Мада је чин правне ре-хабилитације проф. Ђурића дошао пре-касно да би му зацелио дубоке ожиљке у животу, да би искупио нашу савест – он је, ипак, имао шири принципијел-ни значај. Тај чин у нашем времену до-минације насртљиве политичке моћи, у годинама немира и моралних поср-тања, пробудио је веру да нису поруше-ни сви мостови ка великим цивилиза-цијским тековинама слободе мишљења и аутономије научног рада; да још има наде за човеков усправан ход, за јерети-ке и „крадљивце ватре“. Најзад, повра-тио је самопоуздање посрнулој српској интелигенцији, оснажио веру да све док она буде имала јеретике који ће отво-рено и критички саопштавати своје мишљење без обзира на пресију власти, дотле ће бити наде и за народ коме та интелигенција служи.

Својим књигама и јавним наступи-ма професор Ђурић је поставио обра-зац и меру принципијелног деловања интелектуалца у нашем времену, са тежиштем на аутономној начелној позицији, наглашеном личном ста-ву и на јединству мишљења, говора и чињења. Ослобађајући нас једноумља, многих заблуда и предрасуда, лаж-не вере, наметнутих ауторитета и погрешних алтернатива, Михаи-ло Ђу рић је учинио све да његово дело будућим нараштајима светли као пу-токаз, а његов живот – образац узор-ности, моралности и доследности.

Учио нас је и својим примером по-казивао да се може бити и Србин и Европљанин. Упозоравао је на поразну чињеницу да је српски народ у својој повести често прелазио пут од неод-мереног уздизања и слављења Европе као своје духовне постојбине и највеће узданице спрам које се односио са нео-граниченим поверењем и страхопош-товањем до потпуног разочарења у Европу и одбацивања свега што носи европски предзнак и опредељење. Кре-тање по овим крајностима показало се као кретање из пораза у пораз, што је на крају XX века довело у питање

опстанак српке државе и народа. Сто-га је Ђурић сматрао да се према Евро-пи морамо односити с пуним пошто-вањем њених великих вредности, али, и критички према мрачној страни ње-ног бића. Јер, непорецива постигнућа и супериорност западноевропске цивили-зације имају другу страну медаље: њи-хову (са)одговорност за муке, патње и зла света.

Као аманет оставио нам је по(р)уку коју је изговорио 1999. године док су па-дала бомбе на Србију: „Највећа невоља данашњег света је невоља неувиђања невоље“!

Професор који одлази у вечност, био је необично скроман, крајње прин-ципијелан и етичан по опредељењу и животним назорима, естета, про-духовљен и маркантне физиономије, урођено господствен и отменог пона-шања. Вишеструко обдарен, поседо-вао је мудрост и врхунске талентете ренесансне личности (у младости је свирао виолину, сликао), велеучен и ве-ликодушан, достојанствен, магијски је пленио своје слушаоце.

Живео је у платоновском свету ве-чних вредности. Избегавао је медије и заклањао се од великог публиците-та достојанственом уздржаношћу, својственом филозофу и мудрацу. Сма-трао је да „човек треба да говори само онда када не сме да ћути“. Био је не-надмашан предавач, концизан у иска-зима, логичан и убедљив у доказима а егзактан и категоричан у закључцима. Наизглед и на први поглед, био је строг, арогантан и одбојан, а иза његовог строгог и крутог израза појављивао се благородан, топао људски лик.

Његов живот је протицао у знаку сеоба и изгона, ратних невоља, робије, смрти и болести најближих. Доживља-вао је и преживљавао драматичне уда-ре судбине, сурови остракизам, непре-болне туге, вапијуће празнине... Мало је људи који могу да се достојанствено носе са таквим животним недаћама и да тако стоички, без роптања под-носе такве ударце судбине, како је то чинио проф. Ђурић. Само изузетно умни, природно обдарени, карактерни и духовно богати људи могу мирно, са пуним достојанством у свом болу, да приме оно што је неминовно, без очаја-вања и резигнације.

Зато се дубоко поклонимо његовим сенима, исказујући му захвалност за беспримерно пожртвовање, неуморни рад у служби филозофије, изражавајући поштовање према његовом часном жи-воту, страдању и великом делу.

А за све што је учинио за нас, за овај Факултет, за српску културу, нека му је вечна слава и хвала!

50

�����

Радивој Васовић(1923–2011)

Господин Радивој Васовић, ос-нивач фонда „Радивoј Б. Васовић, виши правни саветник и његова породица“, преминуо је 4. новем-бра 2011. године, у Београду. Фонд је основан почетком 2011. године, у циљу подстицања развоја висо-ког образовања и обезбеђивања доступности високог образовања свим друштвеним слојевима. Овај циљ оствариваће се, превасходно, кроз додељивање одређених нов-чаних износа студентима Правног факултета Универзитета у Београ-

ду који су слабијег материјалног стања и којима ови износи треба да служе као помоћ у току студија и као награда за успешно заврше-не студије.

Господин Васовић, нажалост, није доживео да присуствује првој додели помоћи и награда студен-тима Правног факултета Универ-зитета у Београду, који ће чувати успомену на овог племенитог чове-ка и његово доброчинство. �

Вести из библиотеке

Састанак библиотекара прав-них библиотека Србије одр-

жан је 14. октобра 2011. године, уз учешћем наших представика. Организатор је била Библиотека Правног факултета Универзитета у Нишу. Разговарало се о могућнос-тима координиране набавке елек-тронских база часописа и књига.

�����

Као и претходних година, чла-нови Друштва библиотекара прав-них и сродних библиотека југо-источне Европе окупили су се 28. октобра 2011. године, а домаћин је била Библиотека Правног фа-култета Универзитета у Београ-ду. Присутно је било 30 чланова Друштва, а након представљања Водича који окупља податке о свим библиотекама чији су библиотека-ри чланови Друштва, разговара-ло се о успостављању заједничког дигиталног репозиторијума и уч-лањењу Друштва у сличне европс-ке и светске асоцијације. Затим је уследила посета Сајму књига.

�����

Успостављена је размена са Пра-вославним богословским факулте-том Универзитета у Београду, зах-ваљући којој је наша библиотека добила већи број њихових издања.

�����

По други пут у овој години од-ржана је едукација за коришћење водећих светских часописа и база података у електронској форми на академској мрежи. Предавању је присуствовао већи број наших наставника и сарадника, доктор-аната и студената мастер студија. У Србији је значајно унапређен приступ страној научној ли-тератури, па је данас доступ-но преко 38.000 наслова стра-них часописа у електронској фор-ми и 40.000 електронских књига. Стога је неопходно је упознавање са начинима приступа овим изворима информација, као и с основама вредновања добијених научних информација, а овакав вид едукације се показао као плодотворан. То су основни разлози због којих је планирано да се и у наредном периоду одржи низ предавања на ову тему.

�����

Фонд Библиотеке Правног факултета Универзитета у Београду су током септембра, октобра, новембра и децембра 2011. године обогатили следећи дародавци:

Институције: Електротехни-чки институт Никола Тесла; Ин-

ститут за упоредно право; На-родна библиотека Србије; Правни факултет Универзитета „Унион“; Реконструкција Женски фонд; Удружење јавних тужилаца и за-меника јавних тужилаца Србије; Универзитетска библиотека Све-тозар Марковић.

Појединци: Милан Аврамовић; проф. др Жарко Анђелковић; проф. др Данило Баста; проф. др Борис Беговић; мр Лука Бренесе-ловић; Емина Брзаковић; проф. др Мирко Васиљевић; др Душан Вре-кић; Јелена Вукша; Љиљана Ерор; проф. др Миодраг Зечевић; проф. др Горан Илић; др Војислав Јовић; Михаел Миша Јурман; мр Нико-ла Кнежевић; др Рајко Косано-вић; проф. др Будимир Кошутић; Обрад Кујовић; проф. др Стеван Лилић; др Ђорђе Лопичић; мр Ми-лана М. Љубићић; Ивана Марић; Боро Марковић; проф. др Душко Медић; породица почившег Жар-ка Милатовића; Недељко Милије-вић; проф. др Момир Милојевић; доц. др Игор Милинковић; проф. др Горан Милошевић; др Алек-сандар Момиров; проф. др Зо-рица Мршевић; проф. др Часлав Оцић; проф. др Владимир Павић; проф. др Никола Павковић; др Мирослав Пауновић; мр Соња Пауновић; др Мирослав Сирче-

51

вић, асист. мр Бојан Спаић; доц. др Војислав Станимировић; Ива-на Топалов-Пауновић; проф. др Јовица Тркуља; Мира Ћатиповић; проф. др Коста Чавошки. Библи-

отека свим дародавцима најср-дачније захваљује на поклоњеним публикацијама.

Наша библиотека је поклонила велики број публикација Библиоте-

ци Правног факултета у Нишу, Биб-лиотеци Правног факултета у Са-рајеву и Тужилаштву у Сарајеву. �

Издавачка делатност

Центар за издаваштво и инфо-рмисање Правног факултета у

Београду објавио је у последња че-тири месеца 2011. године, више но-вих наслова у оквиру својих број-них библиотека и едиција.

Престижна библиотека „Свет-ска правна баштина“ освежена је двема књигама: Томас Хобс, Ле-вијатан или материја, облик и власт државе црквене и грађанске, стр. 531; Лон Л. Фулер, Моралност права, са допуштењем иностраног издавача „Yale Univesity Press“ из Велике Британије и предговором проф. др Драгана М. Митровића „Моралност која право чини мо-гућим“, друго издање, стр. 227.

Библиотека „Научна башти-на Правног факултета“ обогаће-на је следећим књигама: Глигорије Гершић, Енциклопедија права, са предговором проф. др Драгана М. Митровића „Још једном у сусрет холистичком правном учењу Глиго-рија Гершића“, стр. 260; Ђорђе Тасић, Расправе из филозофије и теорије права. Преводи са страних језика, са предговором проф. др Радомира Д. Лукића, стр. 281; Радомир Д. Лукић, Социологија морала, стр. 621.

У оквиру библиотеке „Уџбеници“ објављено је 11 уџбеника: проф. др Дејан Поповић, Пореско право, седмо, измењено издање, 516 стр.; проф. др Весна Бесаровић, Интелектуална својина, пето издање, 439 стр., проф. др Милан Шкулић, проф. др Живојин Алексић, Криминалистика, осмо издање, 400 стр.; проф. др Емилија Вукадин, Економска политика, четврто издање, 298 стр.; проф. др Сима Аврамовић, доц. др Војислав Станимировић, Упоредна правна традиција, седмо издањe, 341 стр.; проф. др Коста Чавошки,

Радмила Васић, Увод у право, треће издање, 411 стр.; проф. др Жика Бујуклић, Римско приватно право, 410 стр.; проф. др Борис Беговић, Александра Јовановић, Мирољуб Лабус, Економија за правнике, треће издање, 597 стр.; проф. др Милан Шкулић, Малолетничко кривично право, 429 стр.; проф. др Милан Шкулић, Кривично процесно право, четврто издање, 558 стр.; проф. др Мирко С. Васиљевић, Компанијско право, шесто, измењено и допуњенo издање, 632 стр.

Под окриљем библиотеке „Мо-нографије“ објављене су књига проф. др Стевана Лилића, Европ-ско управно право, 141 стр. и књига проф. др Стевана Ђорђевића, Право међународних уговора, 460 стр., док је у сарадњи са Институтом за упо-редно право, у оквиру библиотеке „Зборници“, објављен зборник радо-ва Увод у право Немачке, који су уре-дили проф. др Мирко Васиљевић и др Владимир Чоловић (579 стр.).

У оквиру библиотеке „Crimen“ објављене су две књиге: Маркус Фелсон, Злочин и свакодневни жи-вот, 115 стр. и Ђорђе Игњатовић (ур.), Казнена реакција у Србији, 310 стр.

Библиотеци „Приручници“ при-бројана су следећа нова издања: проф. др Жика Бујуклић, доц. др Војислав Станимировић, проф. др Владан Петров, Александра Куз-мић, Миљко Ваљаревић, Драгиша Потић, Љиљана Марић, Приручник за припрему пријемног испита за школску 2012/2013, 262 стр., као и два приручника за припрему пра-восудног испита − Вида Петровић Шкеро, Љубица Милутиновић, Новица Пековић, Практикум за грађанско право и кривично право, треће, измењено и допуњено из-

дање, 269 стр.; проф. др Зоран То-мић, Управно право, четврто, пре-чишћено издање, 293 стр.

У оквиру најмлађе посебне биб-лиотеке, библиотеке „Пословно правно“, објављене су две књиге: доц. др Вук Радовић (ур.), Усклађи-вање пословног права Србије са правом Европске уније, 560 стр. и доц. др Наташа Петровић Томић, Осигурање од одговорности дирек-тора и чланова управног одбора акционарског друштва, 388 стр.

Под окриљем библиотеке „Varie“ објављена је Збирка праксе суда части при привредној комори Бе-ограда, коју је приредила Милица Ћосовић Китић (123 стр.).

�����

Са 24 библиотеке и едиције, Центар за издаваштво и информи-сање Правног факултета Универ-зитета у Београду афирмисао се као један од водећих издавача у об-ласти правне литературе у земљи и региону. Стога је крајем октобра 2011. године почела са радом и Ин-тернет књижара Центра за изда-ваштво и информисање, која омо-гућава увид у све библиографске податке о издањима Центра, ди-ректно наручивање и електронску куповину уџбеника, монографија и других публикација, као и контакт са запосленима у Центру. Интер-нет књижара је доступна на адреси http://centar.ius.bg.ac.rs/.

Издања Центра за издаваштво и информисање Правног факулте-та Универзитета у Београду могу се набавити и у књижари Правног факултета (Булевар краља Алек-сандра 67) и књижарама ЈП „Служ-бени гласник“, или наручити на број телефона 011/302–772–5. �

52

Други о нама ...

„Правда“ од 31. децембра 2011. године, страна 28.

„Блиц“ од 9. децембра 2011. године, страна 1.

„Православље“ од 1. октобра 2011. године, страна 4.

„Данас“ од 28. септембра 2011. године, страна 7.

53

„Просветни преглед“ од 3. новембра 2011. године, страна 7.

„Вечерње новости“ од 28. септембра2011. године, страна 19.

„Правда“ од 9. децембра 2011. године, страна 11.

„Press“ од 28. септембра2011. године, страна 14.

„24 сата“ од 9. децембра 2011. године, страна 2.

54

Припреме студената Правног факултета Универзитета у Бе-

ограду за престижно такмичење из међународног трговинског и арбитражног права – Willem C. Vis International Commercial Arbitration Moot, започеле су у Цириху. Такми-чари 19. по реду Vis moot-а су од 3. до 6. октобра 2011. године, на је-сењој припремној школи Vis Moot School Switzerland проучавали три области: примену Конвенције Ује-дињених нација о уговорима о међународној продаји робе, арби-тражно право и правила писаног и усменог изношења аргумената. Предавања су држали адвокати, професори и тренери учествујућих тимова, који су подстицали диску-сију, организовали радне групе за решавање практичних задатака и дали вредне савете за предстојеће такмичење. Студенти нашег Фа-култета су савладали интензиван, четвородневни курс, заједно са студентима Универзитета из Ми-лана, Базела, Берна, Луцерна, Ло-зане, Нojшатела, Сен Галена и Цириха. У програм Школе била је укључена и посета Библиотеци Правног факултета Универзитета у Цириху, обилазак града и коктел вече Алумни клуба. Школа је орга-низована непосредно пред излазак арбитражног случаја којим ће се студенти бавити наредних шест месеци, а у циљу што боље припре-ме за такмичење које ће се одржа-ти од 30. марта до 5. априла 2012. године у Бечу. Део тима Правног факултета Универзитета у Београ-ду који је учествовао у раду летње школе у Цириху чинили су: Јелена Арсић, Стефан Голубовић, Марина Николић, Ана Одоровић и Владан Петковић. Поред њих, наш Факул-тет ће на овогодишњем Vis moot-у у Бечу представљати и Вања Вуј-новић, Ана Петровић, Анђа Са-вић, Мина Срећковић, Ања Тасић и Анђелка Тодоровић, студенти IV године и мастер студија на нашем Факултету. Одлазак студената на

Летњу школу великодушно су под-ржали град Пожаревац и београд-ска општина Стари град.

�����

Европско удружењe студената права и младих правника ELSA Бе-оград је носилац државног пројекта „Питајте младе правнике“, који има за циљ оснивање клубова младих правника при канцеларијама за мла-

Студентски живот

Наши представници на припремној школи Vis Moot School Switzerland

Учесници пројекта „Питајте младе правнике“

55

де у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Краљеву, Суботици, Лозници и Панчеву. Пројекат је усаг-лашен са Националном стратегијом за младе, а партнери на пројекту су Први основни суд у Београду, Правни факултет Универзитета у Београду и канцеларије за младе у наведеним градовима. Пројекат се реализује под покровитељством Министарсва за омладину и спорт Републике Србије, а сврха клубо-ва младих правника је пружање бесплатне правне помоћи. Пројекат, између осталог, обухвата организа-цију семинара за студенте завршне године студије и апсолвенте, као и за судијске приправнике основ-них судова са територије наведених градова. Одговарајући семинари биће посвећени анализи случајева и симулацији њиховог решавања, уз предавања о одговарајућим ма-теријалним и процесним правним питањима, судском организацио-ном праву, адвокатури, те вештини јавног наступа. Међу предавачима, који су одређени у сарадњи са Ми-нистарством, налазе се представ-ници адвокатске и судијске про-фесије, док се сарадња са Правним факултетом огледа у надзору над радом на семинарима и евалуацији постигнутих резултата. Имајући у виду важност доступности правне помоћи младима, овим пројектом је обухваћено чак 180 студената права и судијских приправника који се на семинарима припремају за пружање правне помоћи у клубовима младих правника.

�����

Европско удружењe студена-та права и младих правника ELSA Београд је у новембру 2011. године расписала конкурс за студенте на-шег факултета за најбољи есеј на једну од следећих тема: 1) Health law, 2) Еколошко право – заштита шума, 3) Прохибиција алкохола по-сле 22 часа. Заинтересованост студе-ната за конкурс је и ове године била на завидном нивоу, а аутор најбољег рада, Милан Цвијић награђен је одласком на Националну скупшти-

ну ELSA Србија, као и учешћем на овогодишњем сусрету Копаоничке школе природног права.

�����

У петак, 18. новембра 2011. го-дине, у организацији Европског уд-ружења студената права и младих правника ELSA Београд, 40 студе-ната Правног факултета посетило је Дом Народне скупштине Репу-блике Србије. Студенти су имали и прилику да присуствују скупштин-ском заседању, а нова посета је до-говорена за фебруар 2012. године.

�����

Европско удружењe студената права и младих правника ELSA Бе-оград je 23. новембра 2011. године организовало традиционалну три-бину „Правници на послу“, која је имала за циљ да студентима права представи најзначајније могућности за запослење, професионално нап-редовање и стручно усавршавање које им се отварају по завршетку студија права. Кроз интересантне приче и догађаје из праксе, о овој теми говорили су судија Првог ос-новног суда у Београду Олга Ар-совић, адвокати Жељко Симић и Ненад Цвјетићанин, заменик јавног

тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду Саша Ми-лијановић и доцент Правног факул-тета др Владимир Вулетић.

�����

Студенти делегати Европског удружења студената права и мла-дих правника ELSA Београд су и ове године учестовалили на „ELSA EX YU“ конференцији, која је одр-жана од 24. до 27. новембра у Са-рајеву. На конференцији, која је била посвећена теми ,,Положај и примена Конвенције о правима де-тета у БиХ и региону“ учествовало је 80 делегата из свих држава нека-дашње СФРЈ, при чему су девет од 13 делегата удружења ELSA Србија били студенти Правног факултета Универзитета у Београду. Учес-ници Конференције били су у мо-гућности да чују изузетно корисна предавања реномираних представ-ника правне теорије и праксе. По-ред предавања, која су већим делом одржана у згради Парламента БиХ, за учеснике је био организован и обилазак најзначајнијих знамени-тости града-домаћина.

�����

Представници Факултета на „ELSA EX YU“ конференцији у Сарајеву

56

У периоду од 27. новембра до 1. децембра 2011. године, у организа-цији Студентске уније Правног фа-култета Универзитета у Београду, а у сарадњи са невладином органи-зацијом Harmonius, на Златибору је одржано XVI саветовање студена-та права. Овогодишње саветовање, на којем је учествовало 500 студе-ната права из Београда, Косовске Митровице, Подгорице, Скопља, Загреба и Бања Луке, било је пос-већено теми “Ново српско зако-нодавство“. Отварању саветовања присуствовали су и декан Правног факултета Универзитета у Београду проф. др Мирко Васиљевић и про-декан доц. др Марко Ђурђевић. У поздравној речи, декан проф. др Ва-сиљевић је указао на значај доброг образовања, укључивања студената и младих, уопште, у процесе одлу-чивања, као и на важност очувања територијалног интегритета Репу-блике Србије.

На овогодишњем Саветовању студенти су имали прилику да слу-шају и излагања наставника и са-радника Правног факултета: доц. др Владимира Вулетића (Нацрт грађанског законика Републике Ср-бије), доц. др Марка Станковића (Избор народних посланика), асис-тента Милоша Станковића (Роди-тељско право на васпитање) и са-радника у настави Филипа Бојића (Европски стандарди у социјалном законодавству). Имајући у виду тешку финансијску ситуацију у којој се налазе студенти у Србији, ваља истаћи да је одржавање Са-ветовања значајно помогао Правни факултет, омогућивши материјал-но угроженим студентима да по дотираној партиципацији учест-вују на овом великом студентском окупљању.

�����

У организацији Студентског парламента Правног факултета Универзитета у Београду и Уд-ружења „Студентски копаонич-ки сусрети“, уз подршку Управе Правног факултета Универзитета

у Београду и Министарства про-свете Републике Србије, од 1. до 4. децембра 2011. године, на Копа-онику је одржана II конференција „Студентски копаонички сусрети“. На Конференцији се окупило 550 представника студентских парла-мената из универзитетских цен-тара са простора свих република бивше СФР Југославије, у циљу са-ветовања о начинима унапређења квалитета студирања, студијских програма и примене Декларације из Болоње, и стварања квалитет-нијег образовног система, који ће подупирати привреде ових држава. На свечаном отварању Конферен-ције, студентске представнике су поздравили проф. др Мирко Ва-сиљевић, декан Правног факултета Универзитета у Београду, проф. др Вера Дондур, председник Наци-оналног савета за науку и техно-лошки развој Републике Србије и председник „ХЕРЕ тима“, проф. др Здравко Витошевић, ректор Уни-верзитета у Пришитини – Косов-ска Митровица и проф. др Бранко Ковачевић, ректор Универзитета у Београду. Поред декана проф. др Мирка Васиљевића, који је пору-чио студентима да имају нацио-нални задатак да Србији донесу „много више новог поноса, много више нових победа и много више нових погледа“, отварању Конфе-ренције присуствовали су и про-

декан доц. др Марко Ђурђевић и секретар Факултета Миљко Ваља-ревић. Најлепше сведочанство о Конференцији представља збор-ник „Студентски копаонички су-срети“, у којем су садржани говори, фотографије, програм рада и утис-ци учесника, као и друге информа-ције од значаја за одржавање Кон-ференције.

�����

Представници УСПФ „Номо-канон“ су у суботу, 10. децембра посетили град Темишвар у брат-ској нам и православној суседној држави Румунији. Овај град пред-стављао је хришћанско упориште у борби против турских освајања након ослобођења од турске окупа-ције почетком XVIII века и ратова које је Еуген Савојски водио у бор-би Хабзбурговаца против Турске. И током аустријске и аустро-угарс-ке владавине у њему је своје упо-риште имала православна заједни-ца како Румуна, тако и Срба (који су на почетку XVIII века чинили већинско становништво у граду), као и осталих народа који су жи-вели у Хабзбуршкој монархији. Да-нас у Темишвару постоје три српс-ке цркве које су својим прилозима градиле и финансирале угледне српске породице, а које су имале значајну улогу у доба националног

Отварање конференције „Студентски копаонички сусрети“

57

буђења српског и румунског наро-да током XIX века. Поред посете српском кварту на Тргу уједињења, Владичанског двора, Српске Са-борне цркве и српске заједнице, представници УСПФ „Номоканон“ обишли су и румунску Саборну цркву посвећену Светим трима је-рарсима, Трг победе и зграду Град-ске опере.

�����

Европско удружење студената права и младих правника ELSA Бе-оград је својим члановима и дру-гим студентима Правног факултета Универзитета у Београду обезбеди-ло бројне могућности за обављање праксе. Одговарајући програми практичне обуке реализовани су у адвокатским канцеларијама „Цвје-тићанин“ и ,,Трифковић“ (за 10 студената), као и у ,,Агробанци“ (за 12 студената), организацији за пружање бесплатне правне помоћи „Pro bono“ и интернет сервису за пружање бесплатне правне помоћи „Рravnisavet.net“. Овоме ваља дода-ти и успостављање сарадње са ад-вокатском канцеларијом „Harrisons solicitors“, која ће обухватити упућивање дипломираних прав-ника на рад у својству адвокатског приправника.

�����

У организацији Удружења сту-дената Правног факултета „Номо-канон“, у петак 16. децембра 2011. године, на Правном факултету Универзитета у Београду одржа-на је трибина на тему „Српска покрајина Косово и Метохија у светлу међународног права“. При-сутнима су се обратили проф. др Слободан Самарџић, народни посланик и бивши министар за Косово и Метохију у Влади Ср-бије, Бранко Радун, историчар и уредник сајта „Видовдан“ и Борис Малагурски, млади режисер, сце-нариста и продуцент. Председник Заједнице скупштина општина КиМ, Марко Јакшић, нажалост,

није био у могућности да при-суствује трибини због обавеза у јужној српској покрајини. Скуп је отпочео обраћањем Николе Цимбаљевића, представника Уд-ружења студената „Номоканон“, који је представио госте и нагла-сио значај оваквих предавања у време када се врши константан напад на уставно уређење Репу-блике Србије што од власти тзв. државе Косово, што од одређеног броја западних земаља. Уследило је обраћање проф. др Слободана Самарџића, који је анализирао правне аспекте субјеката у сукобу око Косова и Метохије, уз упозо-рење о погубности идеје која се упорно протура да је српска јуж-на покрајина изгубљена, будући да то није био случај ни пре агресије НАТО-а, ни после склапања Кума-новског споразума. Бранко Радун је у свом говору подвукао значај разбијања медијског мрака и нео-пходност називања ствари правим именом. На крају се присутни-ма обратио и Борис Малагурски, поделивши сопствена искуства и запажања у борби за истину о Ср-бији, уз закључак да се медијски мрак мора разбити не само у Ср-бији, већ и у западној јавности, док је на унутрашњем плану неоп-ходно самоорганизовање у борби за истину, као и непрекидни кон-

такт са косовско-метохијским Ср-бима који сада усамљени стоје на бранику српства. Значај теме која је анализирана на трибини препо-знала је бројна публика (више од 450 присутних), што, свакако, даје охрабрење у нашој заједничкој, тешкој, али исправној, борби.

�����

У организацији Европског уд-ружења студената права и младих правника ELSA Београд, 22. децем-бра на Правном факултету је одр-жан тренинг „Креирање успеха“. Предавач је била проф. др Нева Рајковић, члан Холандске конгре-гације професионалних тренера (NOBCO) и Европског савета за менторство и тренерство (EMCC). Тренингу је присуствовало више од 50 студената Правног факул-тета, који су имали прилику да се упознају са основним питањима управљања тзв. људским ресурси-ма и руковођења променама.

�����

Фонд „Осмех на дар“ је и ове го-дине наставио са својом традици-оналном новогодишњом акцијом. Шеста по реду акција показала се као најобимнија до сада, како у погледу броја ангажованих факул-тета ван Београда, тако и у погле-

Уводничари на трибини посвећеној теми„Српска покрајина КиМ у светлу међународног права“

58

ду броја институција којима је обезбеђена помоћ. У овогодишњој акцији су, тако, учествовали сту-денти Универзитета у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу, факултета у Јагодини, као и сту-денти појединих приватних уни-верзитета. Поред студената, трећу годину заредом, у акцији је учест-вовала и српска омладина из Тење код Осијека, као и неколико удру-жења из Београда и са Косова и Метохије.

Услед ситуације на северу Ко-сова, која је битно ограничила могућности да се традиционално највећи део акције – подела ново-годишњих пакетића на Косову и Метохији – реализује на начин на који је то било уобичајено проте-клих година, ове године је акција била конципирана нешто друга-чије. Иако су циљеви остали исти, а то је на првом месту помоћ деци, смањен је број пакетића за Косо-во и Метохију, а повећани други видови помоћи. Такође, по први пут су пакетићи масовно (више од хиљаду њих) подељени у институ-цијама које брину о деци широм Војводине (Кикинда, Бачка Па-ланка, Сремска Митровица, Нови Сад), а, затим, и у Нишу и Кра-гујевцу, Убу, Ћићевцу и Тутину, као и у Београду. Институције у

којима су дељени пакетићи обух-ватиле су најшири могући дијапа-зон – од сигурних и родитељских кућа, преко институција за бригу о сиромашној, аутистичној, бо-лесној и деци са инвалидитетом, и дечијих болница, стационара и дневних боравака, до посебних школа и обданишта. Помогну-то је и више десетина породица широм Србије које су тешког ма-теријалног стања, а којима су, по-ред пакетића за децу, обезбеђене и донације одеће и обуће, хране, наставних средстава, играчака и основног намештаја и покућства. Ова акција се у јануару наставља у Краљеву, Куршумлији и Београду.

Акција на Косову и Метохији је почела још у децембру, када су ис-поручене прве новчане донације болесној деци, а наставила се и у јануару. Прва подела пакетића је била организована за Бадње вече, 6. јануара, у манастиру Бањска, где су пакетићи подељени деци из овог дела општине Звечан, а наставља се поделом пакетића на Метохији, као и обезбеђивањем помоћи си-ромашним породицама из изоло-ваних планинских делова северног Косова. Поред тога, Фонд ће током другог полугодишта финансирати рад кухиње у основној школи „Ра-дош Тошић“ у Осојану (општина

Исток), са истуреним одељењима у местима у општинама Осојане и Клина, чиме ће бити обезбеђени оброци за око сто ђака, и помоћи ће донацијама наставних средста-ва (географске и историјске карте, графоскопи итд.) средњу школу у Ораховцу. Коначно, у плану је да се у току јануара помогне и још неколицини школа и образовних институција на Метохији у Косов-ском Поморављу.

Ове године је традиционална акција наишла на до сада незабе-лежен одзив донатора, како прав-них, тако и физичких лица. Поред прилога у новцу, добијена су и зна-чајне материјална средства, међу којима се посебно издвајају при-лози ИТ опреме компаније „Сам-сунг“, као и донација компаније „Армедина“, која је, уместо купо-вине новогодишњих пакетића за децу својих запослених, одлучила да целокупан буџет уплати на ра-чун Фонда. Наравно, није изостала ни традиционална журка, одржа-на 26. децембра у новоотвореном клубу Београд Промет. Иако је био радни дан, посећеност је била изу-зетна (више од 800 људи прошло је кроз клуб), а уз стандардно добру атмосферу и присуство великог броја познатих личности, госте су забављали финалисти популарног Првог гласа Србије. На крају, али не и најмање битно, ове године је до сада највећи број професора и другог наставног особља на Фа-култету подржало ову акцију на најразличитије начине, на чему им се овим путем још једном зах-ваљујемо. Детаљи о активностима Фонда доступни су на званичној интернет страници Фонда www.osmehnadar.org, као и на званич-ној Фејсбук страници https://www.facebook.com/pages/Fond-OSMEH-NA-DAR/358513018664.

�����

Пету годину заредом, у сарадњи са Европским покретом у Србији и Баварским Центром за централ-ну, источну и југоисточну Евро-Волонтери фонда „Осмех на дар“ у Крагујевцу

59

пу (BAYHOST), a под покрови-тељством Владе Савезне републике Немачке, за 60 најбољих студената из Србије организовано је путо-вање у Немачку. Студенти су били подељени у две групе од по 30 сту-дената: једна је путовала у октобру, а друга у новембру. У октобарској групи од наших студената учество-вали су Соња Радовић, Тамара Да-чић и Немања Љубисављевић, док су у новембарској групи Правни факултет представљали Алексан-дар Марковић, Анђела Мирковић и Маријана Богићевић. Програм је био врло обиман и трајао је две седмице. Прва седмица била је претежно политичког карактера и одвијала се у Берлину, али је орга-низован и обилазак најзначајнијих културно-историјских споменика (Бранденбуршка капија, Берлин-ска катедрала, Рајхстаг, Острво музеја, Градска кућа, Торањ, спо-меник жртвама холокауста и ос-таци Берлинског зида). Студенти су прво посетили Министарство иностраних послова, упознали се са радом ове институције, као и са основним правцима немачке спољне политике. Информисани су о различитим пројектима које финансира ово министарство, чији је буџет око 6 милијарди евра. Потом су присуствовали промо-цији политичке фондације „Ханс Зајдел“, која дели идеје са стран-ком Социјално-хришћанска унија (CSU), будући да у Немачкој сва-ка странка има фондацију која је мање-више наслоњена на њу. Увече је организована посета Рајхстагу, са историјским предавањем, а оно што је највише фасцинирало сту-денте је чињеница да су по зидо-вима зграде и даље остали потписи руских војника који су ослободили Берлин маја 1945. године.

Следећег дана организована је посета фондацији ,,Фридрих Еберт“, повезане са Социјал-демо-кратском партијом Немачке (SPD). Приликом посете овој фондацији вођене су дискусије о могућнос-тима студирања у Немачкој, као и

начину на који се Немци суочавају са својом нацистичком прошло-шћу. Наредног дана организова-на је посета фондацији ,,Конрад Аденауер“ која је наслоњена на владајућу странку Демократско хришћанску унију (CDU). У овој фондацији вођене су дискусије о функционисању Европске уније, као и односима држава насталих распадом Југославије. У дискусији о односима на Балкану студенти Правног факултета су показали из-ванредно познавање историјских збивања, као и принципа на којима почива међународно право. Уве-че је организована посета фести-валу краткометражних филмова, док су већ наредног дана студенти били у Потсдаму, месту где је ор-ганизована чувена конференција после Другог светског рата. Пре-зентација фондације ,,Фридрих Науман“, наслоњене на Либералну партију Немачке (FDP), органи-зована је у кући бившег америч-ког председника Харија Трумана. Студенти су посетили и амбасаду Републике Србије у Берлину, где је их је Његова Екселенција амба-садор Иво Висковић врло срдач-но дочекао. У петак је организо-вана посета фондацији ,,Хајнрих Бел“ која је повезана са партијом „Зелених“, а у суботу су студенти обишли Берлинску оперу, музеје и друге градске знаменитости. У не-

дељу су посетили Регенсбург, град у Баварској са 100.000 становника, од којих четвртину чине студенти. Пошто није оштећен за време са-везничког бомбардовања и данас се могу видети аутентичне зграде из средњег века, међу којима до-минира градска катедрала изграђе-на у готском стилу. У Регенсбургу је организована посета државном Универзитету, где су представљене могућности за мастер и докторске студије у Немачкој. Сви учесни-ци програма су имали прилику да представе своје организације које су их препоручиле за одлазак на ово путовање, а наши студенти су искористили могућност да поделе брошуре о нашем факултету.

Следећа два дана била су ре-зервисана за посете Нирнбергу и Минхену. У Нирнбергу су студенти слушали предавање о току Нирн-бершког процеса и обишли чуве-ни нирнбершки замак, док су се у Минхену сусрели са нашим конзу-лом и, између осталог, сазнали да у главном граду Баварске живи чак 65.000 држављана српског порекла. При повратку из Минхена студен-ти су посетили фабрику аутомоби-ла чувеног немачког произвођача BMW. Последње вечери, студен-ти су упознали баварску музику и традиционални фолкор, да би, касније, заједно са домаћинима из Немачке, заиграли и српско коло.

Декан са председником Студентског парламента Универзитета у Београду и представницима Студентског парламента Правног факултета

60

На растанку је било и суза, загрљаја и обећања да ће се сви по-ново окупити. Немачки партнери су најавили долазак у Београд већ крајем јануара. Путовање ће оста-ти у лепом сећању свих учесника, а студенти Правног факултета су својим активизмом и учешћем у бројним дискусијама показали да

могу достојно да представе инсти-туцију стару више од двеста година.

�����

Декан проф. др Мирко Васиље-вић и продекан за финансије доц. др Марко Ђурђевић организовали су 1. новембра пријем за нови са-

зив Студентског парламента, фор-миран након избора одржаних у септембру. Том приликом разгова-рало се о успешној сарадњи у прет-ходном периоду и изражена је нада да ће се она на исти начин настави-ти. Такође, декан и продекан су се састали и са новоизабраним пред-седником Студентског парламента Универзитета у Београду Николом Ђурићем, који је студент Правног факултета. �

CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд378(497.11)

ACTA diurna : билтен Правног факултета Универзитета у Београду / уредник Жика Бујуклић. – 2004, бр. 1 (октобар) – . – Београд (Булевар краља Александра 67) : Правни факултет Универзитета у Београду, 2004 – (Београд : Досије). – 29 cm

Двомесечно. – Наставља традицијубилтена који је излазио у периоду од 1990–1997. године под истим насловомISSN 1820-3981 = Acta diurna(Београд)COBISS.SR-ID 118246156

Учесници пројекта „Добродошли у Немачку“

Представници Управе Факултета са члановима Студентског парламента